Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Fried - posebni izaslanik za Guantnamo

Američka državna tajnica Hillary Clinton imenovala je posebnog izaslanika za transfer zatočenika iz vojnog zatvora Guantanamo u druge zemlje, objavio je u četvrtak State Department. Dosadašnji pomoćnik državne tajnice za evropske i evrazijske poslove Daniel Fried, odabran je da vodi poseban tim koji će se u cijelosti posvetiti ovoj zadaći, rekao je glasnogovornik State Departmenta Robert Wood na brifingu za novinare. U zatvoru mornaričke baze Guantanamo na Kubi, trenutno je oko 245 osumnjičenih za terorizam. Približno trećini tih zatočenika trebalo biti suđeno u SAD, vjerojatno pred sudovima u državama New York i Virgina, koji su već vodili procese za terorizam i čiji osuđenici izdržavaju kazne u posebnom zatvoru u Coloradu koji ima najviše mjere osiguranja.

Pogledajte najnovije vesti dana

Lideri EU: Nema novih pregovora o Brexitu

Angela Merkel

Lideri Europske unije (EU) odbacili su mogućnost novih pregovora o sporazumu za Brexit (Bregzit) i upozorili da sadašnja politička situacija u Britaniji više upućuje na "situaciju bez sporazuma".

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nema govora o novim pregovorima jer je "dokument bio na stolu".

U međuvremenu, premijer Francuske Edouard Philippe (Eduar Filip) rekao je da postoji potreba da se svi pripreme za mogućnost bez sporazuma zbog nesigurnosti u Velikoj Britaniji, javlja BBC.

EU je zakazala niz sastanaka uoči summita 25. novembra kada će lideri odobriti sporazum o Brexitu.

Lideri EU, ipak, priznaju da još ima mnogo toga da se uradi nakon što je britanska premijerka Theresa May (Tereza Mej) dobila potporu Vlade za nacrt sporazuma.

"Pred nama je dug put na obje strane", rekao je glavni pregovarač EU za Brexit Michel Barnier (Mišel Barnije).

Pročitajte: May ne odustaje uprkos ostavkama i glasanju o povjerenju

NBC: Bijela kuća traži načine da izruči Gulena

Fethullah Gulen

Administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa zatražila je od nekoliko državnih agencija da pronađu zakonska sredstva kako bi se Fethullah Gulen izručio Turskoj, objavio je NBC News.

Zvaničnici administracije zatražili su od Federalnog istražnog biroa (FBI), Ministarstva pravde SAD-a i Ministarstva domovinske sigurnosti SAD-a da pronađu načine izručenja Gulena koji se u ovoj državi nalazi u samonametnutom egzilu, navodi američki medij pozivajući se na dva američka zvaničnika i još dva izvora.

Navodno su iz administracije tražili da FBI i Ministarstvo pravde ponovo otvore turske zahtjeve za izručivanje Gulena, te od Ministarstva domovinske sigurnosti da osiguraju informacije o rezidentnom statusu imama koga Turska tereti da stoji iza neuspjelog pokušaja vojnog udara 2016. godine.

"Prvo je bilo kolutanja očima, ali kada su shvatili kako je ovo ozbiljan zahtjev, karijeristi su bili bijesni", navodi visokopozicionirani američki zvaničnik za NBC.

Nijedna od navedenih agencija nije komentirala izvještaj, no jedan turski zvaničnik je za NBC kazao kako turska Vlada ne povezuje slučaj Gulena sa ubistvom saudijskog novinara Jamala Khashoggija.

"Mi definitivno ne vidimo povezanost ova dva slučaja. Želimo vidjeti djelovanje od strane Sjedinjenih Američkih Država u formi izručenja Gulena. I mi ćemo nastaviti našu istragu kada je riječ o slučaju Khashoggija", naveo je zvaničnik.

Gulen, koji je u SAD došao 1999. godine, trenutno živi u luksuznom skrovištu u Saylorsburgu, američka savezna država Pennsylvania.

Zvanična Ankara navodi kako je Washington pretvorio pitanje izručenja ovog imama u političko pitanje umjesto da ga vodi kao pravni slučaj. Navodi kako bi Trump mogao koristiti izručenje Gulena kao sredstvo trgovine zbog ljutnje oko saudijskog ubistva Khashoggija, ako su istiniti, mogli bi dodatno ojačati tvrdnje o vašingtonskom političkom stavu prema slučaju.

Pročitajte:

Tisuće Čeha traže ostavku premijera

Andrej Babiš

Tisuće Čeha se okupilo u Pragu da bi zahtijevali ostavku premijera Andreja Babiša zbog financijskog skandala.

Babiša optužuju da je europske subvencije preusmjerio na farmu koju je prepisao članovima svoje obitelji, među kojima i sinu, Andreju Babišu Mlađem. Češki premijer poriče optužbe.

Babiš je ovog tjedna pod velikim pritiskom nakon što je njegov sin za jedan portal rekao da ga drže na Krimu da bi spriječili da bude ispitan u tom slučaju.

Češki premijer je to porekao, rekavši da se njegov sin, koji živi u Švicarskoj i mentalno je bolestan, na Krimu nalazi dobrovoljno.

Novi prosvjedi su zakazani za subotu.

Babišova vlada će se zbog skandala suočiti s glasovanjem o povjerenju u donjem domu parlamenta, dok je gornji dom u četvrtak od premijera zatražio da se povuče dok istraga ne bude gotova.

Pročitajte: Češki premijer držao sina zatočenog protiv njegove volje

Policija CG: Gruevski je preko Crne Gore otišao u Mađarsku

Nikola Gruevski

Crnogorska policija potvrdila je da je odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski u Mađarsku otišao preko Crne Gore.

Policija je u šturom saopštenju navela da je Gruevski koji je u Makedoniji osuđen na dve godine zatvora, u Crnu Goru ušao 11. novembra i istog dana napustio zemlju.

Nije navedeno iz koje zemlje i preko kojeg je graničng prelaza odbjegli bivši premijer Makedonije ušao u Crnu Goru, niti preko kojeg graničnog prelaza je napustio zemlju.

"Crnogorska policija je u ovom slučaju u potpunosti poštovala zakonske procedure", piše na kraju kratkog saopštenja.

Ranije je albanska policija saopštila da je Gruevski iskoristio mađarsko diplomatsko vozilo za bekstvo iz zemlje da bi izbegao zatvor, prenosi AP.

Navedeno je da je Gruevski "11. novembra prešao u Albaniju preko graničnog prelaza Hani i Hotit da bi zatim prešao u Crnu Goru".

Policija te zemlje je navela da je Gruevski, koji je vodio Makedoniju od 2006. do 2016, bio u "kolima mađarske ambasade u Tirani, s tablicama CD 1013A" i da je napustio Albaniju u nedelju veče vozilom mađarske ambasade u Tirani.

Navodi se da je Gruevski napustio Albaniju i ušao u Crnu Goru u trenutku kada još nije bila izdata međunarodna poternica.

Kako javlja AP, saopštenje albanske policije sugeriše da je mađarska vlada učestvovala u prebacivanju Gruevskog, iako su vlasti u Budimpešti prethodno naglasile da nisu pomagali bivšem makedonskom premijeru da napusti zemlju.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana nije želela da komentariše saopštenje albanske policije, kao i čitav slučaj sve dok ne završi razmatranje zahteva Gruevskog za političkim azilom.

Đerđel Guljaš, šef Orbanovog kabineta, rekao je da mađarskog premijera "veoma zabavljaju" medijski izveštaji da Gruevski, sa kojim je politički blizak, živi u njegovoj kući.

Nema uvjetnog otpusta za 'kapetana Dragana'

Dragan Vasiljković zvani "kapetan Dragan" (desno)

Županijski sud u Varaždinu odbio je prijedlog za uvjetnim otpustom Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao „kapetan Dragan“, koji u zatvoru Lepoglava služi kaznu od 13,5 godina zbog ratnih zločina nad hrvatskim ratnim zarobljenicima i civilima.

Temeljem podataka dobijenih od Centra za dijagnostiku u Zagrebu i Kaznionice u Lepoglavi, sudsko vijeće varaždinskog suda zaključilo je da je prijedlog - neosnovan.

Sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da je "zatvorenik urednog ponašanja", ali da treba uzeti u obzir da se radi o kratkom vremenu koje je proveo na izdržavanju kazne pa da se "ne može zaključiti kako će zatvorenik funkcionirati, jer do sada nije ocijenjen te nema podataka vezano za provođenje pojedinačnog programa izvršavanja kazne", prenose hrvatski mediji.

Osim toga, iz izvješća Centra za dijagnostiku proizlazi da zatvorenik negira počinjenje kaznenog djela, a da kaznu smatra nezasluženom, što- po ocjeni varaždinskog suda - ukazuje da svrha kažnjavanja nije ostvarena.

Zatvorenik je nekritičan te nije došlo do promjene njegovog ponašanja nakon počinjenog kaznenog djela, zaključio je sud.

Vasiljković je u ekstradicijskom pritvoru u Australiji i zatvoru u Hrvatskoj već proveo preko 12 godina.

Mej: Ne odustajem, verujem da je plan za Bregzit dobar

Britanska premijerka Tereza Mej rekla je danas da "svakim delom svog bića" veruje da je predloženi plan za Bregzit dobar.

Ona je navela da bi odbijanje plana za Veliku Britaniju značilo "duboku i ozbiljnu" neizvesnost.

Mej je takođe rekla da će se boriti za liderstvo u Konzervativnoj partiji jer su neki poslanici, nezadovoljni planom, pokrenuli pitanje poverenja vladi.

Dodala je da drugog referenduma o izlasku Londona iz EU neće biti i da je njen i zadatak Vlade da ispoštuje rezultate referenduma o članstvu u bloku iz 2016. godine.

Ona je podsetila da su se građani Britanije na tom referendumu izjasnili da žele da napuste EU i da će se to i dogoditi 29. marta naredne godine.

Mejova je večeras na konferenciji za novinare nakon rasprave u parlamentu rekla da do sada niko nije izneo alternativu za njen plan za "Bregzit" i da sve opcije uključuju takozvani "bekstop" dogovor za irsku granicu, koji su kritikovali i mnogi i u njenoj stranci.

Ona je dodala da, ako se potpuno odbaci predlog o irskoj granici, to onda poništava i mogućnost dogovora sa EU.

"Ako mi ne krenemo napred sa sporazumom, niko ne može sa sigurnošću znati kakve će biti posledice. To će biti put duboke i mračne nesigurnosti", rekla je ona.

"Bekstop" predstavlja zaštitni mehanizam, zahvaljujući kome bi granica na irskom ostrvu ostala otvorena nakon "Bregzita".

Predsjednik EP: Radimo da Crna Gora 2025. uđe u EU

Zastava Crne Gore kao dio slagalice zastave Evropske unije, ilustracija

Predsjednik Evropskog parlamenta (EP) Antonio Tajani izjavio je u Strazburu da se zajedno s vlastima u Podgorici radi na tome da Crna Gora 2025. godine uđe u Evropsku uniju (EU).

"Mi ćemo naravno podržati napore Crne Gore na putu uspješnog zaključenja i punog učlanjenja u EU, poslije već uspješnog učlanjenja u NATO", rekao je Tajani koji je razgovarao s predsjednikom Skupštine Crne Gore, Ivanom Brajovićem.

Tajani je "pohvalio rad i ulogu Crne Gore za stabilnost Balkana, jer bez stabilnog Balkana nema ni stabilnosti Evropske unije i računamo da će Crna Gora tu imati veoma značajno mjesto".

Brajović je predvodio crnogorsku delegaciju na sjednici Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore (POSP) u Strazburu.

POSP je donio deklaraciju kojom je pozvao ostatak opozicije da učestvuju u radu parlamenta, pozdravio dogovor vlasti i opozicije o formiranju odbora za izborno zakonodavstvo i pozdravio snažan ekonomski rast.

Konstatovan je napredak u pregovaračkim poglavljima 23. i 24, koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je ukazano da mora biti konkretnijih rezultata u tome.

EP je u Deklaraciji koju je Brajovićev kabinet dostavio medijima, iskazao zabrinutost što nema napretka u medijskim slobodama, osudio neprihvatljiv politički i urednički pritisak na novinare i medijske organizacije i zatražio efikasnu istragu napada na novinare.

U Deklaraciji je istaknuto da se mora zaštiti privatna imovina, pošto je izmjenom Zakona o ekstroprijaciji omogućeno državi da uđi u privatni posjed bez odluke suda, mada uz pravičnu nadoknadu.

Pročitajte:

U Grčkoj trenutno oko 74.000 tražilaca azila

Izbeglički kamp u Atini

Grčke vlasti su saopštile da u toj zemlji trenutno živi oko 74.000 tražilaca azila i da su u toku aktivnosti na proširenju smeštaja za njih i na poboljšanju uslova u ostrvskim kampovima za migrante koji u Grčku dolaze morem.

Ministar za migracije Grčke Dimitris Vicas rekao je da će narednih meseci oko 6.000 ljudi biti prebačeno na grčko kopno s ostrva.

Uslove u tim kampovima kontinuirano kritikuju aktivisti za zaštitu ljudskih prava.

Vicas je kazao da je situacija "teška" u tim kampovima, gde 20.000 ljudi živi u objektima predviđenim za manje od 10.000.

Ove godine u Grčku su ilegalno ušle 42.000 migranata, od kojih je 14.000 došlo kopnom, uglavnom iz Turske.

Vicas je rekao da ne očekuje povećanje priliva migranata sledeće godine. Dodao je da je minimalan broj migranata koji iz Grčke ilegalno odlaze u druge evropske zemlje.

Austrija 'neće u evropsku vojsku'

Ilustrativna fotografija

Ako Njemačka i Francuska formiraju evropsku vojsku, Austrija u njoj neće učestvovati, saopšteno je iz kabineta ministra odbrane Austrije Marija Kunaseka.

U saopštenju se navodi da neutralna Austrija ne želi biti dio evropske vojske koju su predložili francuski predsjednik Emmanuel Macron i njemačka kancelarka Angela Merkel.

"To bi bilo u suprotnosti sa Ustavom i neutralnošću Austrije", navodi se u saopštenju, objavio je list Kurir.

U saopštenju se navodi da, iako Austrija nema detalje o vojsci koju su predložile Njemačka i Francuska, ona na to neće pristati.

Ideju jedinstvene evropske armije iznio je Macron početkom mjeseca, rekavši da je to neophodno kako bi se zaštitio kontinent od država kao što su Kina, Rusija, pa čak i Sjedinjene Države.

Merkel je podržala taj prijedlog, ističući da bi takva armija pokazala da "svijet više nikada neće dozvoliti rat između država u Evropi".

Američki predsjednik Donald Trump nije bio oduševljen prijedlogom i podsjetio je Francusku da njen neprijatelj u oba svjetska rata nisu bile ni SAD, ni Kina, ni Rusija, već Njemačka.

Pročitajte: Opada vojna moć SAD, Evropa hoće svoju armiju

SAD uveo sankcije Saudijcima povezanim s ubistvom Kašogija

Džamal Kašogi

Američko Ministarstvo finansija uvelo je dodatne sankcije za 17 Saudijaca koji su optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Novim sankcijama je optuženim Saudijcima zamrznuta imovina koju možda imaju u SAD-u, dok je Amerikancima zabranjeno da posluju s njima.

Jedan od njih je visoki savetnik saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Njima je već uvedena zabrana ulaska u SAD.

Zvaničnici SAD-a tražili su od saudijske vlade punu istragu o ubistvu Kašogija.

Turske i saudijske vlasti navode da je kolumnistu Vašington posta (The Washington Post) ubio tim iz Saudijske Arabije kada je došao u konzulat da traži dokumente za venačanje.

Saudijske vlasti su pritvorile 21 osobu i tužilaštvo je saopštilo da će tražiti smrtne kazne za pet osumnjičenih.

Pročitajte:

Srbija i BiH neće učestvovati na sastancima CEFTA u Prištini

Rasim Ljajić i Mirko Šarović, fotoarhiv

Srbija i Bosna i hercegovina neće učestvovati na sastancima radnih tijela Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) u Prištini 20. i 21. novembra, kao ni na ministarskom sastanku u okviru CEFTA sedmice, 3. decembra u Prištini, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić nakon telefonskog razgovora sa ministrom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirkom Šarovićem.

"Besmisleno je da zabijamo glavu u pesak i ponašamo se kao da se ništa ne događa i da je situacija normalna, a svima nam je jasno da je nakon uvođenja takse od deset odsto za robu iz Srbije i BiH koja dolazi na Kosovo, ovo najveća kriza od početka funkcionisanja CEFTA sporazuma", rekao je Ljajić.

On je istakao da je zajednički cilj Srbije i Bosne i Hercegovine da se ukinu ove mjere koje su uvele institucije Kosova i da se započnu razgovori ne samo o ukidanju carinskih barijera, već o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora u ovom dijelu Evrope.

Ljajić i Šarović će početkom iduće sedmice na sastanku u Sarajevu utvrditi zajedničke aktivnosti koje će dvije države preduzeti s ciljem ukidanja taksi koje je uvela Priština.

Pročitajte:

Đukanović: Slave izdaju i propast Crne Gore

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je Podgorička Skupština 1918. bila velika izdaja Crne Gore i svako ko poziva da se slavi taj dan, poziva da se slavi izdaja i propast Crne Gore."

Jako je važno da država pokaže istrajnost, odlučnost i oštrinu, u svojoj namjeri da nepokolebljivo odbrani ono što su najveće vrednosti Crne Gore", rekao je Đukanović novinarima u Kolašinu.

Đukanović je kazao da mu je žao da neki "politički potomci ljudi koji su organozovali takozvanu Veliku narodnu skupštinu, danas pokušavaju i prividno uspevaju da naprave neke skupove koji najviše liče na aveti prošlosti i da na taj način prenose loš i ružan pečat izdaje i delovanja protiv države Crne Gore svojim potomcima i novim generacijama.

"Voleo bih da se Crna Gora u međuvremenu oslobodila od svega toga i da smo svi izgradili svest o tome da je Crna Gora naš zajednički dom", zaključio je Đukanović.

U Budvi je nedavno održana svečana proslava 100 godina od oslobođenja Boke kotorske i ujedinjenja, pod nazivom "Pokoljenja dela sude" a sa skupa je poručeno da će "osloboditi srpsko more".

Kako je najavljeno centralna proslava biće održana 1. decembra u Podgorici.

Apelacioni sud potvrdio presudu Vesni Pešić i Peščaniku

Vesna Pešić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom su sociološkinja Vesna Pešić i urednice portala Peščanik Svetlana Lukić i Svetlana Vuković povredile čast i ugled ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovićam, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Sud im je naložio da Stefanoviću isplate 150.000 dinara (oko 1200 evra) sa zateznom kamatom, umesto 200.000 (oko 1 700 evra) kako je bilo određeno provostepenom presudom.

Apelacioni sud je predvideo i da solidarno plate troškove parničnog postupka od 93.100 dinara (nešto manje od 800 evra), 2.000 dinara manje nego što je presudio Viši sud.

Stefanović je tužio Vesnu Pešić, Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, kao i sam portal zbog teksta Vesne Pešić "Dosoljavanje" iz maja 2016. godine, u kojem se govori o slučaju Savamala, kada su do danas nepoznate maskirane osobe bagerima srušile više objekata, a policija se nije odazvala na pozive građana.

Incident se dogodio na potezu naselja “Beograd na vodi” koji je u izgradnji. Za ovaj slučaj do sada je odgovarao šef smene u policiji Goran Stamenković, kome je izrečena presuda pet meseci zatvora uslovno dve godine za nesavesni rad šefu smene u policiji. Niko drugi u beogradskoj vlasti nije odgovarao, niti se protiv bilo koga vodi proces, bez obzira što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić 8. juna 2016. godine izjavio da iza incidenta stoje beogradske vlasti.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno je zaključio da nisu svi vidovi saopštavanje sadržine ideje i mišljenja obuhvaćeni slobodom izražavanja, jer sloboda izražavanja ne sme da bude suprotna svojoj svrsi.

Apelacioni sud je u presudi naveo da delovi teksta ne doprinose javnoj raspravi o događajima u Savamali i nisu usmerene na rešenje problema, već na vređanje dostojanstva, ugleda i časti, jer je "tužilac okarakterisan kao neko ko je 'najgluplji' čija je 'glupost' nenadmašna".

Takvim kvalifikacijama vređa se dostojanstvo tužioca, piše u presudi.

Stefanović je podneo tužbu u julu 2016. godine, a glavna rasprava počela je 27. aprila ove godine.

Početak glavne rasprave bio je prvi put zakazan za 5. maj 2017, ali je odlagan i pomeran skoro deset puta. Poslednje ročište održano je 10. jula, a prvostepena presuda Višeg suda stranama u postupku dostavljena je početkom avgusta, posle čega su se tuženi žalili Apelacionom sudu.

Francuska traži izmene sporazuma o Bregzitu

Predsednik Francuske Emanuel Makron i britanska premijerka Tereza Mej

Francuska predvodi kampanju da se izmeni nacrt sporazuma o izlasku Britanije iz bloka, što samo pogoršava nesigurnost oko sudbine dogovora dok se premijer Tereza Mej suočava sa protivnicima kod kuće.

Njen kabinet sinoć je prihvatio nacrt sporazuma o izlasku Londona iz bloka, ali njegova sudbina pred parlamentom je neizvesna nakon što je nekoliko ministara podnelo ostavke.

Francuska predvodi grupu država koje se protive onome što je dogovoreno u području ribolova između EU i Britanije nakon "Bregzita".

"Nekoliko zemalja članica zatražiće poboljšanja u okviru ribolova", rekao je diplomatski izvor blizak pregovorima, dodajući da su zabrinutost u tom pogledu izrazile Francuska, Danska, Španija, Portugalija i Holandija.

Drugi diplomatski izvori rekli su Rojtersu da su Finska i Irska, takođe, izrazile zabrinutost zbog sporazuma oko ribolova.

Bogate vode Britanije sada su dostupne i drugim članicama EU prema uzajamnom sporazumu sa utvrđenim kvotama.

Dok je EU želela da sačuva taj sistem i nakon "Bregzita", Britanija želi da preuzme jednostranu kontrolu na svojim vodama.

Taj deo odnosa nije rešen definitivno i predviđeno je da dve strane pokušaju da se oko toga dogovore do jula 2020. godine, tokom tranzicionog perioda nakon "Bregzita".

Prema sadašnjem nacrtu sporazuma, pravo ribolova ostaje izvan jedinstvene carinske unije EU i Britanije, što bi se moglo aktivirati ako dve strane ne nađu drugi način da osiguraju otvorenu irsku granicu - takozvani "bekstop" mehanizam.

"Nisu sve zemlje članice zadovoljne ovim rešenjem", rekao je jedan zvaničnik EU.

Zahtev dela konzervativaca za smenu Tereze Mej

Evroskoptični poslanik Konzervativne stranke Džekob Riz-Mog (Jacob Rees-Mog) uputio je zahtev za izglasavanje nepoverenja britanskoj premijerki Terezi Mej.

On je rekao da sve veći broj poslanika iz njegove partije upućuje isti zahtev. Da bi se pokrenula formalna procedura potrebna su 48 glasa, odnosno 15 odsto poslanika Konzervativne stranke.

Prethodno je petoro članova Vlade Tereze Mej podnelo ostavke smatrajući da će sporazum o Bregzitu, koji je London postigao sa Briselom, zapravo zadržati Britaniju još mnogo godina u orbiti Evropske Unije.

Portparolka premijerke je izjavila da će se ona braniti svoju poziciju ukoliko se pokrene procedura njenog opoziva.

Zbog političkih turbulencija, vrednost britanske funte je znatno opala kao i akcija na berzi.

Tako su akcije “Royal Bank of Scotland” pale za 7.3 percent, što je najveći gubitak u jednom danu od referednuma 2016.

Turska: Nedovoljna objašnjenja Rijada o slučaju Kašogi

Turska je današnja objašnjenja saudijskog tužilaštva u vezi sa ubistvom novinara Džamala Kašogija ocenila kao "nedovoljna".

"Sve ove mere su svakako pozitivne, ali su takođe nedovoljne", rekao je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Ističući da je ubistvo Kašogija "unapred planirano", Čavušoglu je odbacio tvrdnje prema kojima su ubice prvobitno želele Kašogija da vrate u zemlju.

Saudijski državni tužilac Saud al Modžeb zatražio je danas smrtnu kaznu za petoro optuženih za ubistvo Kašogija i isključio mogućnost da je prestolonaslednik Mohameda bin Salmana umešan u zločin.

Al Modžeb je rekao da je Kašogi ubijen smrtonosnom injekcijom, zatim raskomadan i u delovima iznet iz konzulata.

Planovi za njegovo ubistvo postojali su tri dana pre nego što je izvršeno. Iza ubistva je bivši šefa obavještajne službe Ahmad al-Asiri, koji je smenjen zbog toga što je naredio prinudni povratak Kašogija.

Turska je i ranije optužila najviše saudijske zvaničnike za ubistvo, tvrdeći da je Saudijska Arabija poslala tim ubica za Kašogijem.

Kašogi (59) koji je pisao za Vašington post ubijen je u konzulatu i Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje s turskom državljankom.

Mađarska podržava ukidanje viza za Kosova

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto

Mađarska će podržati ukidanje viznog režima Kosovu, izjavio je u četvrtak u Prištini ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kosovskim šefom diplomatije Bedžetom Pacolijem i ministrom infratrukture Paljom Ljekajem, Sijarto je kazao da nije fer kako se EU ponaša prema Kosovu oko viza.

„Nije fer zato što je Kosovo ispunilo svih 95 postavljenih uslova, i nije fer to što se sada još uvek postavljaju neki ciljevi. To je bio slučaj i sa Ukrajinom i Gruzijom, kada su ispunile sve uslove, Komisija je iznenada postavila nove uslove i bilo je potrebno još godinu i po do dve, nakon što su ispunili sve uslove, da im se ukinu vize“, kazao je on.

Sijarto je takođe rekao da Mađarska podržava dijalog Kosova i Srbije i da želi da se ovaj proces uspešno okonča. Kako je dodao, kakav god ishod dijalog bio, Mađarska će ga podržati, ukoliko je zasnovan na uzajamnom dogovoru i na međunarodnom pravu.

„Mi se nalazimo u susedstvu Zapadnog Balkana tako da možda bolje razumemo šta to znači imati stabilnost ili nedostatak stabilnosti u regionu. Stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu je od vitalnog značaja“, dodao je on.

On je dodao da Zapadni Balkan igra ključnu ulogu u zaustavljanju protoka ilegalnih migranata.

SAD: Gruevski treba da služi zatvorsku kaznu u Makedoniji

SAD su danas saopštile da bivši makedonski premijer Nikola Gruevski koji je tražio politički azil u Mađarskoj treba da služi u svojoj zemlji zatvorsku kaznu na koju je osuđen.

Portparol Stejt departmenta rekao je za Politiko da su makedonski sudovi "posle temeljnog i transparentnog pravnog procesa osudili Gruevskog zbog zloupotrebe položaja na dve godine zatvora".

"Više sudova je potvrdilo osuđujuću presudu. Takođe, Gruevski je optužen u još četiri krivična procesa. Mi verujemo da je prikladno da ti pravni procesi u Makedoniji budu nastavljeni", naveo je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova.

Gruevski, premijer Makedonije od 2006. do 2016. godine i blizak saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana, objavio je u utorak da je u Budimpešti i da je tražio azil u Mađarskoj.

Makedonija traži od Orbanove vlade da izruči Gruevskog.

Međutim, portparol Orbanove stranke Fides juče je rekao da je Gruevski ugrožen u Makedoniji od, kako je kazao, levičarske vlade pod uticajem američko-mađarskog finansijera Džordža Sorosa.

Sam Orban je prošle godine izjavio da Soros ima veliku ličnu odgovornost za destabilizaciju Makedonije i da "radi na destabilizaciji konzervativnih, nacionalnih i hrišćanskih vlada" u regionu, navodi Politiko.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je u četvrtak u Prištini da je pitanje bivšeg premijera Makedonije Nikole Gruevskog pravno, a ne političko. Upitan da li će Mađarska odobriti azil Gruevskom ili će ga isporučiti Makedoniji, Sijarto je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kosovskim šefom diplomatije Bedžetom Pacolijem odgovorio:

“Ono što mogu da vam kažem jeste da mi na ovo gledamo kao na pravno pitanje, a ne političko. Imigracijske vlasti sprovešće procedure na osnovu međunarodnog prava i videćemo rezultate”, izjavio je on.

Dimitrov sa Sijartom telefonom razgovarao o Gruevskom

Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov danas je telefonom razgovarao sa šefom mađarske diplomatije Petrom Sijartom o zahtevu za poltički azil koji je u Mađarskoj podneo odbegli bivši makedonski premijer Nikola Gruevski.

Kako je saopšteno, Dimitrov je u razgvoru sa Siartom istakao da se u slučaju Grruevskog radi o "osuđeniku protiv kojeg se vodi još nekoliko drugih sudskih postupaka za ozbiljna krivčna dela" i potencirao važnost principa vladavine prava koje predstavlja temeljni evropski princip.

Šef makedosnke diplomatije je, kako se sitiče, ukazao na paradoksalnu situaciju da politički azil u zemlji članici EU traži osoba u vreme čije je vladavine zemlju kandidata za članstvo u EU sama Evropska komisija okarakterisala kao "zarobljenu državu".

Gruevski, kome je sud prošle godine oduzeo privatni i diplomatski pasoš, pobegao je u Mađarsku da bi izbegao izdržavanje kazne od dve godine zatvora na koju je pravosnažno osuđen za nezakonitu nabavku luksuznog "mercedesa" u vreme dok je bio premijer.

Na Fejsbuku je Gruevski u utorak napisao da je "u poslednjih nekoliko dana primio bezbroj pretnji po život" i da je u Budimpešti, gde je od mađarskih vlasti zatražio politički azil.

Mađarski ministar spoljnih poslova Perter Sijarto je Dimitrvu potvrdio informaciju da je Nikola Gruevski podneo zahtev za azil nadležnim mađarskim vlastima i da je pravna procedura već započeta.

Sijarto je, dodaje se, naglasio da će se mađarska podrška opredeljenju za evropske i evroatlantske integracije Makedonije, kao i dobra bilateralna saradnja dve zemlje, produžiti i u budućnosti.

Slučaj Kašogi: Saudijski tužilac traži smrtnu kaznu za pet optuženih

Ubijeni novinar Džamal Kašogi

Saudijski tužilac Saud al Modžeb zatražio je danas smrtnu kaznu za petoro optuženih za ubistvo novinara Džamala Kašogija i isključio mogućnost da je prestolonaslednik Mohameda bin Salmana umešan u zločin.Mohamed bin Salman "nema nikakva saznanja o ovom slučaju", rekao je tužilac novinarima u Rijadu.

Pet osoba je naredilo i izvršilo ubistvo Kašogija pošto su "razgovori s njim propali" u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.

Al-Modžeb je rekao da je Kašogi ubijen smrtonosnom injekcijom, zatim raskomadan i u delovima iznet iz konzulata.

Planovi za njegovo ubistvo postojali su tri dana pre nego što je izvršeno. Iza ubistva je bivši šef obaveštajne službe Ahmad al-Asiri, koji je smenjen zbog toga što je naredio prinudni povratak Kašogija.

Policija je uhapsila 21 osobu u vezi sa slučajem, a protiv 11 je podignuta optužnica.

Turska je optužila najviše saudijske zvaničnike za ubistvo, tvrdeći da je Saudijska Arabija poslala tim ubica za Kašogijem.

Novinar (59) koji je pisao za Vašington post ubijen je u konzulatu gde je otišao po dokumenta za venčanje s turskom državljankom.

Saudijska Arabija je pod pritiskom više puta menjala priču o Kašogiju, na kraju priznavši da je novinar umro u konzulatu, a tek nedavno je priznala da turski dokazi pokazuju da je ubistvo bilo planirano.

Mej brani sporazum, koalicioni partner i opozicija osuđuju

Britanska premijerka Tereza Mej branila je danas u parlamentu nacrt sporazuma o Bregzitu koji je njena vlada usvojila, navodeći da je načinila "ispravne izbore, a ne lake".

Duboko podeljena konzervativna vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predviđa ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane i razrešava ključno pitanje granice Irske i Severne Irske posle Bregzita.

Međutim, premijerkin autoritet doveden je u pitanje pošto su dosadašnji ministar za Bregzit Dominik Rab i još četiri člana vlade danas podneli ostavke zbog neslaganja s usvojenim predlogom sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU.

Mej je danas rekla poslanicima da će imati priliku da glasaju o sporazumu pre nego što Velika Britanija izađe iz EU i da će tražiti od njih da podrže dogovor "u nacionalnom interesu", prenosi Asošiejted pres.

Severnoirska Demokratska unionistička stranka (DUP), koja podržava majinsku vladu Tereze Mej, takođe je danas osudila predlog sporazuma o Bregzitu, navodeći da bi mogao da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

Lider DUP u parlamentu Najdžel Dods rekao je da je "izbor sada jasan" i da se glasa ili za integritet celog Ujedinjenog Kraljevstva, ili za "vazalnu državu i raspad Ujedinjenog Kraljevstva".

Vlada Mej zavisi od 10 poslanika DUP koji joj obezbeđuju parlamentarnu većinu od juna 2017. godine, kada su konzervativci izgubili aposlutnu većinu na izborima.

Međutim, DUP se protivi sporazumu koji bi predvideo čvrstu granicu između Severne Irske i Irske i navodi da će odbaciti svaki sporazum koji Severnu Irsku tretira drugačije od Velike Britanije.

Lider najveće opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin kazao je danas da Mej mora da povuče svoj "nepromišljen" sporazum o Bregzitu i da će ga parlament u suprotnom odbaciti.

"Parlament ne može i neće prihvatiti lažan izbor između ovog sporazuma i izlaza (iz Unije) bez sporazuma", rekao je Korbin. On je nagovestio da će laburisti glasati protiv takvog sporazuma ako on bude stavljen na glasanje.

Ukrajinska crkva na meti napada

Ukrajinska pravoslavna crkva saopštila je danas da su nepoznati napadači bacali Molotovljeve koktele na crkvu Sveti Andrej i napali sveštenika u Kijevu.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko i patrijarh carigradski Vartolomej su početkom meseca potpisali sporazum o saradnji kojim se otvara put uspostavljanju Ukrajinske pravoslavne crkve i njene nezavisnosti od Ruske pravoslavne crkve.

Predstavnik za štampu Ukrajinske pravoslavne crkve Evstratij Zorja rekao je da su nepoznati ljudi jutros bacali Molotovljeve koktele na crkvu i napali sveštenika biber sprejom.

Ukrajina je prošle nedelje crkvu Sveti Andrej stavila pod kontrolu Carigradske patrijaršije čiji se poglavar smatra "prvim medju jednakima".

Predstojeće odvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve povećalo je mogućnost sukoba izmedju pristalica i protivnika podele, prenosi AP.

Šef Orbanovog kabineta: Mađarska nije dobila zahtev za izručenje Gruevskog

Nikola Gruevski sa Viktorom Orbanom, arhivska fotografija

Bivši makedonski premijer u bekstvu Nikola Gruevski iskazao je nameru da traži azil u predstavništvu Mađarske van Makedonije i Budimpešta nema ništa sa njegovim izlaskom iz zemlje, rečeno je iz mađarske Vlade u četvrtak.

Šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana Gergely Gulyas odbio je da kaže u kojoj je zemlji Gruevski zatražio azil i kojim putem je došao do Kancelarije za imigracije i azil u Budimpešti gde je predao dokumenta za azil i bio saslušan.

Gulyas je rekao da Mađarska još nije dobila zvaničan zahtev iz Skoplja za izručenje Gruevskog, dodajući da će se Budimpešta ponašati "u skladu sa zakonom" ako se to desi, prenosi Rojters.

Strazbur: Hapšenje Navaljnog u Rusiji političko

Aleksej Navaljni i njegov brat Oleg u Strazburu

Ponovno hapšenje i lišavanje slobode lidera opozicije Aleksej Navaljnija bili su politički motivisani čime su prekršena njegova ljudska prava, odlučio je u četvrtak Evropski vrhovni sud za ljudska prava u Strazburu.

Evropski sud za ljudska prava objavio je da je Navaljni hapšen sedam puta između 2012. i 2014. godine i da su najmanje dva od tih hapšenja imala za nameru suzbijanje političkog pluralizma, javlja Rojters.

Više članova britanske vlade podnelo ostavku zbog sporazuma o Brexitu

Domink Rab

Pet članova britanske vlade podnelo je ostavke na svoje funkcije zbog neslaganja s nacrtom sporazuma o Brexitu, čime su doveli u težak položaj premijerku Terezu Mej koja će danas od parlamenta zatražiti podršku za dogovor o razlazu s EU.

Ostavke su podneli ministar za Brexit Dominik Rab, ministarka za rad i penzije Ester Mekvej, državni sekretar u Ministarstvu za Severnu Irsku Šajleš Vara, kao i sekretarka ministarstva za Brexit Suela Braverman i sekretara ministarstva prosvete En-Meri Treveljan, navodi Asošiejted pres.

Svi su snažne pristalice Brexita i smatraju da nacrt sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU, koji su pregovarači dve strane postigli u utorak, ne nudi čvrsto odvajanje od Unije za kakvo su se britanski gradjani izjasnili na referendumu 2016. godine.

Rab je podneo ostavku uz objašnjenje da se ne slaže sa uslovima iz nacrta sporazuma o razlazu EU i Londona.

"Danas sam podneo ostavku na položaj britanskog ministra. Ne mogu mirne savesti podržati predložene uslove našeg sporazuma sa EU", napisao je Rab na Tviteru.

On je priložio i pismo premijerki Terezi Mej, u kojem detaljno obrazlaže razloge ostavke.

Rab je naveo da veruje da predloženi režim za Severnu Irsku predstavlja "veoma realnu pretnju po integritet Ujedinjenog Kraljevstva". Kao drugi razlog, on precizira da ne može da prihvati da EU dobije vremenski neograničeno pravo veta na istupanje Britanije iz carinske unije. Rab je ocenio da predloženo rešenje predstavlja "hibrid carinske unije EU i obaveza iz jednistvenog tržišta" i da "nijedna demokratska država nikada nije potpisala takve obaveze".

Vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predvidja ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane.

Mej će danas izvestiti britanski parlament o detaljima nacrta sporazuma i zatražiti podršku poslanika za taj dogovor s EU.

Mnogi članovi njene Konzervativne stranke protive se takvom sporazumu jer smatraju da će Velika Britanija ostati previše vezana za EU, dok su opozicione partije najavile da će glasati protiv usvojenog nacrta.

Mej tvrdi da nacrt sporazuma koji je njena vlada usvojila poštuje rezultat referenduma, uz zadržavanje bliskih veza s EU, najvećim trgovinskim partnerom Londona. Međutim, njena sposobnost da obezbedi podšku većine poslanika za sporazum pod znakom je pitanja.

Britanska funta danas je naglo oslabila. Njena vrednost je pala za jedan odsto nekoliko minuta pošto je Rab na Tviteru objavio da podnosi ostavku.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG