"Mogu da pobegnem kada god hoću. Ako to budem rešio, niko neće moći da me spreči", navodno je često zatvorenik Milorad Ulemek Legija poručivao čuvarima u beogradskom Okružnom, nekada Centralnom, zatvoru, poznatom kao CZ.
Možda je prvih dana februara, posle 4,5 godine iza rešetaka, odlučio da sa reči pređe na dela, pa je u ćeliju nekako uspeo da prošvercuje plastični pištolj. U vanrednoj kontroli svih zatvorenika, u kojoj je učestvovalo 130 stražara, u njegovom krevetu pronađeno je lažno oružje, što je i potvrdilo Ministarstvo pravde. Samo sedam dana posle, Ulemek se u noći između 9. i 10. februara požalio na strašnu glavobolju, povikao da mu je hitno potrebna pomoć i zatražio da ga prebace na pregled u grad, na Vojno medicinsku akademiju.
Milan Obradović, načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, izjavio je da je taj zahtev iz opravdanih razloga odbijen:
"Tako je odlučeno i iz razloga bezbednosti kao i zbog toga što njegovo zdravstveno stanje nije bilo ugroženo do te mere da bi on morao da bude odveden."
Ova odluka pokazala se ispravnom, jer su lekari VMA, koji odmah došli u CZ i u zatvorskoj bolnici pregledali Ulemeka, zaključili da je visok pritisak koji je zatvorenik imao namerno izazvan uzimanjem lekova, pa je vraćen u ćeliju uz adekvatnu medicinsku terapiju. Iste noći pred zgradom VMA primećen je parkirani kombi, što je kasnije dovedeno u vezu sa Ulemekovim planom da ode u tu bolnicu i mogućom namerom za bekstvo uz pomoć spolja. Obradović kaže da se ne može sa sigurnošću reći da je Ulemek planirao da pobegne, ali da su preduzete sve bezbednosne mere kako bi to bilo sprečeno i da su posle svega za svaki slučaj promenjeni njegovi čuvari:
"Vidljivih dokaza da je planirano bekstvo nije bilo, ali je za nas postupanje uvek isto. Prema njemu kao i prema svim drugim licima se razmišlja na taj način da će u datom trenutku iskoristiti eventualnu mogućnost i pokušati da pobegnu, pa tako radimo da to sprečimo."
Miloš Vasić, novinar i autor knjige "Atentat na Zorana", o ubistvu srpskog premijera Đinđića, za koje je između ostalog osuđen i Ulemek, rekao je za naš program da ga sve to nije previše zabrinulo:
"Mislim da je to veoma bezbedan zatvor, mislim da je osoblje stručno, jedino bi trebalo otkriti odakle taj plastični pištolj. Kada neko dobije više puta po 40 godina robije, jedino što mu preostaje da radi u tih 40 godina jeste da smišlja kako da pobegne. To je očekivano, to se zna, to se koliko ja vidim po inteligentnoj reakciji odgovarajućih službi Ministarstva pravde i očekivalo."
Zoran Mijatović, bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti Srbije, poznat je i kao jedini čovek koji je svojevremeno imao hrabrosti da uhapsi i privede Milorada Ulemeka nakon čuvene pucnjave u beogradskom klubu Stupica. Za naš radio kaže da da ne veruje u priču o navodnom planu Legije da pobegne:
"Vrlo je neuobičajeno za nekog ko je jedno vreme bio u bekstvu, da se dobrovoljno prijavi, a da kada mu dosadi poželi da izađe napolje – vrlo neobična priča. Smatram da ta priča ide s vremena na vreme i da se taj pre svega mit o Legiji oživljava u momentima kada se smatra da taj lik treba dizati."
RSE: Zašto bi neko uopšte to radio?
"Ja to ne znam, ali mislim da je priča prenaduvana i da su joj dodati i neki, da tako kažem, fantastični elementi, da je od nekih događaja koji su se zaista dogodili napravljena jedna priča koja nema baš jake temelje u stvarnosti."
Sa druge strane, Miloš Vasić smatra da ipak treba biti obazriv i obratiti pažnju na moguću spoljnu podršku najopasnijem zatvoreniku za eventualno bekstvo:
"Ulemek ima svoje istomišljenike, bivše saborce i ekipu iz svoje jedinice koja nije dovoljno neutralisana. Ima svoju gospođu suprugu, ali i, koliko ja shvatam, puno štekovanih ili uloženih para u određene legalne poslove."
Snežana Malović, ministarka pravde Srbije, poručila je građanima da nemaju razloga da brinu kada je u pitanju bezbednost u srpskim zatvorima:
"Za osuđenike koji spadaju u kategoriju visoko rizičnih lica ne postoji mogućnost bekstva."
Milorad Ulemek pravosnažno je osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Na 40 godina robije za ubistvo Zorana Đinđića ima pravo na još jednu žalbu, kao i na još 40 godina za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali. Drugostepeno je osuđen na 40 godina zatvora kao vođa zemunskog klana. U pritvoru je od 2. maja 2004. pa bi, kako u Srbiji nema zbrajanja kazni, na slobodi mogao da bude 2044., kada bude imao 76 godina.
