"Zakoni su prilično izjednačeni i sa zadovoljstvom mogu objaviti da smo uspeli da premostimo razlike", objavio je čelnik senatske većine Harry Reid.
"Kao i u svim pregovorima, tu je bilo uključeno uzimanje i davanje, što je blago rečeno", objasnio je Reid dogovor Predstavničkog doma i Senata američkog Kongresa oko svoje dve verzije predloga zakona o državnim podsticajima, smanjivši ukupnu vrednost paketa na 789 milijardi dolara.
"Kao i u svim pregovorima, tu je bilo uključeno uzimanje i davanje, što je blago rečeno", objasnio je Reid dogovor Predstavničkog doma i Senata američkog Kongresa oko svoje dve verzije predloga zakona o državnim podsticajima, smanjivši ukupnu vrednost paketa na 789 milijardi dolara.
Reid je pohvalio troje "hrabrih" republikanskih senatora koji su prešli crtu stranačke podele i podržali zakon: senatorke Susan Collins i Olympiu Snowe iz Mainea i Arlena Spectera iz Pennsylvanije. Od ukupno 219 republikanaca u Kongresu, njih troje je jedino podržalo zakon, kojem je namenjena središnja uloga u naporima administracije Baracka Obama na izvlačenju SAD iz najteže recesije u poslednjih nekoliko decenija.
Predsednik Barack Obama rekao je kako želi da zakon dodje na njegov sto do Predsedničkog dana, 16. februara:
“Moj plan sadrži najveće povećanje ulaganja u našu infrastrukturu još od kako je predsednik Ajzenhauer trasirao nacionalni put pre pola veka. Mi ćemo investirati više od sto milijardi dolara i stvorićemo blizu 400 hiljada radnih mesta rekonstrukcijom naših puteva, železnica, brana, mostova i nasipa.”
Nezavisni senator Džo Liberman ocenio je da bi ovaj paket mera mogao da znači preokret za posrnulu američku ekonomiju, dok pojedini republikanci, poput Džona Bonera, kazu da to neće doneti američkom narodu ono što očekuje, a to je stvaranje novih i očuvanje postojećih radnih mesta i
da mere mogu doneti više štete nego koristi.
da mere mogu doneti više štete nego koristi.
Prema navodima demokratskih izvora, glavna obeležja dogovorenog predloga su da će 35 posto zakona biti poreske olakšice, a 65 posto potrošnja. Poreske olakšice za zaposlene smanjene su sa 1.000 dolara po porodici i 500 po pojedincu, na 800 odnosno 400 dolara. Za pomoć saveznim državama ostavljene su 44 milijarde dolara, uključujući novac za školstvo i druge službe, dok su ranije bila predvidjena dvostruko veća sredstva.
Govoreći ranije o verziji Senata profesor na Univezitetu Merlind Peter Morici rekao je da će samo relativno mali deo paketa biti namenjen za projekte koji zaista stvaraju radna mesta – javne radove:
“Većina novca koji je počeo da se troši neće efektivno stvoriti nova radna mesta. Mi znamo da poreske olakšice za pojedince i biznise imaju veoma mali efekat, oni deluju privremeno i u stvari ne menjanju način trošenja novca.”
Vest da su ključni zastupnici postigli sporazum o zakonu o podsticajima umereno je podigla vrednost deonica na Wall Streetu.
