Dostupni linkovi

Resetovanje rusko – američkih odnosa


Joe Biden

Američki potpredsednik Joseph Biden rekao je da je došlo vreme da se resetuju rusko – američki odnosi i da se prenebregne oštrina koja je pokidala veze u prethodnim godinama. Prethodnih nedelja i Moskva i Vašington izneli su svoje ocene o ključnim pitanjima, uključujući Avganistan, Iran, proširenje NATO-a i raketni štit. Koja pitanja su rešiva? Oko čega se može napraviti dogovor.

Tekst Briana Whitmora (RSE) priredila Ljudmila Cvetković
Kada je predsednik Kirgistana Kurmanbek Bakiev saopštio prošle nedelje da je njegova vlada odlučila da zatvori američku vazduhoplovnu bazu u Manasu, većina posmatrača je videla Kremlj iza toga. Bakiev je, osim toga, to saopštio u Moskvi, neposredno nakon što mu je Moskva ponudila dve milijarde američkih dolara pomoći. Zatvaranje baze bi administraciji američkog predsednika Baraka Obame oduzelo ključnu tačku za snabdevanje NATO snaga u Avganistanu. Nekoliko dana nakon odluke Kirgistana Rusija je ponudila alternativu, tvrdivši da je dozvlila Vašingtonu transporte ka Avaganistanu rutama preko Rusije, Kazahstana i Uzbekistana. Sjedinjene Države imaju tako dugo traženu podršku Moskve.
Odbijanje Kirgistana i ponuda Rusije izgledaju kao očito kontradiktorni potezi. Analitičari kažu da su oni deo pažljivo kreirane strategije Kremlja da pošalje Vašingtonu jasnu poruku “da put uspeha u Avganistanu vodi preko Moskve.”

Nikolas Gvosdev, profesor nacionalne bezbednosti na američkom Naval War College i ekspert za rusku politiku, objašnjava šta je Kremlj imao na umu:

Nikolas Gvosdev
“Oni kažu: mi smo nezaobilazna nacija kada se radi o ovom delu sveta. Mi možda nismo nezaobilazni kao globalna sila poput SAD, ali kada se radi o našem ragionu mi smo nezaobilazni igrač. Ili sarađujete sa nama ili ne postižete svoj cilj.”
Gvosdev dodaje da je dobit Rusije u Kirgistanu i hitrom preobratu Biseka oko Manasa takođe nastavak modela Moskve u uspostavljanju kontrole nad bivšim sovjetskim državama koje izmiču delokrugu uticaja Kremlja i stavljaju se pod orbitu Zapada.
“Bez obzira na ekonomsku krizu i pad ruskog standarda, postoji siguran stepen samouverenosti Kremlja. Oni su započeli testiranje granica američkog uticaja ovde. Prvi test bio je gruzijski rat, drugi prekid dotoka gasa Ukrajini i sada je Kirgistan treći.”
Ali dok Kremlj jasno pokušava da pošalje poruku Obaminoj administraciji Bela kuća trasira neke sopstvene puteve. Govoreći na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu 7. februara potpredsednik Joseph Biden rekao je da je došlo vreme da se resetuju odnosi između Vašingtona i Moskve i prevaziđe oštrina koja je pokidala odnose za vreme Bušove administracije. Kao deo ovoga on je predložio novi dogovor o strategiji smanjivanja naoružanja, koji je dugo bio prioritet za Moskvu. Međutim, Biden je dodao da SAD neće priznati bilo kojoj zemlji sferu uticaja – misleći na činjenicu da je Rusija prigrabila uticaj u susednim bivšim sovjetskim državama.
Paul Saunders, izvršni direktor Nixon centra u Vašingtonu, kaže da Obamina administracija mora da razume da je potreba novog dogovora sa Moskvom neophodna kako bi antiteroristička kampanja u Avganistanu bila uspešna. Ali u isto vreme, on kaže, da je to prirodno za Belu kuću da odbije pokušaje Moskve da se meša u stvari svojih suseda:

“Mislim da će skoro svaki američki predsednik morati da odbije ovu logiku zato što to nije način na koji mi smatramo da svet funkcioniše. I u isto vreme na praktičnom nivou će biti veoma teško da uradimo ono što nameravamo u tom regionu ako je Moskva neprijateljska.”
Biden nije ostavio prostora za kompromis u svom govoru u Minhenu oko spornih pitanja koja dele Moskvu i Vašington. On je potvrdio američku podršku gruzijskom i ukrajinskom zahtevu da se pridruže NATO paktu i naglasio da SAD ostaju spremne da nastave sa planovima da postave delove raketnog odbrambenog sistema u Istočnoj Evropi. Ali, bez obzira na njegov čvrst stav o ovim pitanjima, Bidenove ocene su primljene veoma pozitvno u Moskvi. Sauders kaže da pre svega treba obratiti pažnju na ton govora, pre nego na njegovu sadržinu:
“Veoma je jasno da je potpredsednik pokušao da demonstrira da će nova administracija imati drugačiji ton u nastupu prema Moskvi. To što on nije ostavio prostora za kompromis oko NATO, ili raketnog odbrambenog štita ili drugih pitanja je naravno korektno. Ali u isto vreme, on nije govorio ni o kakvim ruskim slabostima, što su zvaničnici u prethodnoj administraciji često radili.”
Analitičari kažu da je računica Bele kuće u uspostavljanju novog tona u pridobijanju Moskve za njenu mnogo konstruktivniju ulogu, ne samo u Avganistanu, već i da takođe pomogne Sjedinjenim Državama i evropskim saveznicima u njihovim naporima da zauzdaju nuklearne ambicije Irana.
XS
SM
MD
LG