Dodatnu neizvesnost oko ovog pitanja stvorio je i stav Socijalističke partije Srbije, članice vladajuće koalicije, da njeni poslanici neće glasati za, kako je rečeno, "državu u državi". Nezvanično saznajemo da će predlog Statuta doživeti izmene, ali još nije izvesno da li će se to dogoditi u Parlamentu Srbije, ili Vojvodine.
Vojvođansko pitanje ponovo je uzburkalo duhove u Srbiji. Nakon usvajanja Statuta, dvotrećinskom većinom, u pokrajinskom parlamentu, bilo je potrebno nekoliko meseci da ovo pitanje postane predmet interesovanja i političkih elita na republičkom nivou. Naime, da bi ovaj dokument postao primenjiv, neophodno je da dobije podršku i u Skupštini Srbije.
Sudeći, međutim, prema stavovima predstavnika političkih partija koje odlučuju o tome, malo je izvesno da će se to desiti u predloženoj formi:
"U Skupštini Srbije nećemo glasati ni za šta što bi kršilo Ustav Republike Srbije."
… jasno poručuje Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije, dela vladajuće koalicije, bez čije podrške, u kontekstu poznatih stavova ostatka Parlamenta, je nemoguće dobiti većinu za predloženi Statut.
Iako tvrdi da ovaj stav nije posledica preporuke Srpske pravoslavne crkve, činjenica je da ga Dačić saopštava nakon pisma koje je Sinod uputio čelnicima države, tražeći od poslanika da ne glasaju za predlog statuta, što je u jednom delu vladajućih struktura izazvalo oštre reakcije. Predsednica Pokrajinskog odbora G17 Plus Ivana Dulić Marković:
"Svaki put kada krenemo ka Evropi napravi se ta, sada već uobičajena, koalicija Srpske akademije nauka, Sinoda i Socijalističke partije Srbije, koja je očigledno samo na rečima proevropska, a na delu zapravo želi da nas vrati u devedesete."
Uvažavajući pravo crkve da ima svoje mišljenje o mnogim državnim i društvenim pitanjima, funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški, ipak, podseća:
"Trebalo bi uzeti u obzir i činjenicu da je Srbija sekularna država. Sama nota tog pisma koje je upućeno državnim organima je takva da se na direktan način meša u nešto što nije u ingerenciji crkve. Zbog toga smatram da ta inicijativa koja je usledila u ovom momentu definitivno nije razumna, ali ni na mestu. Crkva ne bi trebalo da se bavi pitanjima koja prevazilaze sferu duhovnog."
Crkva ima pravo da se oglašava povodom državnih, nacionalnih i drugih problema, kaže sociolog religije Mirko Đorđević, ali smatra da je problematičan način na koji se oglašava:
"Zato što se time vrši izričit pritisak na poslanike kako će odlučivati. Izvesno je da konačnu reč o tome može dati samo Skupština Srbije jer crkva koja je odvojena od države ne može o tome odlučivati. Ovime se crkva svrstala uz opoziciju koja se prepoznaje po radikalima, Koštuničinom grupacijom itd. Mislim da crkva nije povukla dobar potez."
Konačnu reč o Statutu Vojvodine, ipak, će dati poslanici Parlamenta, a u ovom trenutku, većina se prepoznaje u grupaciji koja smatra da on, u postojećoj formi, nije prihvatljiv. Bilo da je reč o opozicionoj Demokratskoj stranci Srbije ili vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije. Miloš Aligrudić i Slavica Đukić Dejanović:
"Bojim se da ovo što se sada javlja kao predlog Skupštine Vojvodine nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije."
"Statut Vojvodine mora biti apsolutno usaglašen sa Ustavom jer bi sve drugo značilo državu u državi."
Protivljenju prihvatanja Statuta pridružio se predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma:
"Nije dobro da prihvatimo ovakav predlog Statuta i mi iz Jedinstvene Srbije predlažemo da se raspiše referendum."
Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Paštor smatra da je Statut Vojvodine na putu da doživi "fijasko" i za to optužuje Demokratsku stranku, verujući da, čak, i u unutar te stranke postoji "rascep" po ovom pitanju:
"Po prirodi stvari onaj koji je najjači, taj može najviše da doprinese i njegov propust nosi sa sobom najveću dozu odgovornosti. Ubeđen sam da je tom odlaganju, u lavovskom delu, doprinela Demokratska stranka."
U ovom trenutku teško je reći kada će se pitanje Statuta Vojvodine naći pred poslanicima Skupštine i kakvo je rešenje moguće. Nezvanično se saznaje da su izmene Statuta neminovne, i da će se one verovatno odnositi na ukidanje mogućnosti da pokrajina donosi odluke sa zakonskom snagom.
Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, niti potvrđuje, niti odbacuje takvu mogućnost:
"Da li će biti nekih pravno-tehničkih izmena, vezanih za statut, pre nego što ga stavimo na dnevni red, o tome će odlučiti svi relevantni faktori, uključujući i dva bitna odbora na koje ide taj predlog, a to su Odbor za ustavna pitanja i zakonodavni odbor."
