Dostupni linkovi

Najava predsednika Srbije Borisa Tadića da je Beograd spreman na razgovore o konkretnim problemima sa Prištinom odmah je naišla na oštre osude pojedinih opozicionih stranaka. Iako je bio jasan u stavu da se može razgovarati samo o pitanjima koja se ne tiču statusa, Tadić je već optužen za ‘najgrublje kršenje Ustava’.

Dok šef UNMIK-a Lamberto Zanijer planira posete Prištini i Beogradu u pokušaju da ubedi vlasti da sednu za pregovarački sto, dve strane ostaju čvrste u stavovima - nema razgovora o temama koje bi mogle narušiti suverenitet Kosova, odnosno Srbije. Iako se učinila kao nagoveštaj pomaka, najava predsednika Srbije Borisa Tadića da je Beograd spreman i na razgovore sa kosovskim Albanaca odnosi se, kako objašnjava državni sekretar za Kosovo Zvonimir Stević, isključivo na Plan o šest tačaka, koji je Priština odbila:

Znači prgamatično dogovaranje oko svih šest tačaka ponaosob. Trebalo bi da se dogovaramo o funkcionisanju KPS-a i linije komandovanja, po kojim će aktima i zakonima da rade sudovi na Kosovu i Metohiji, i ono što su ovih dana gorući problemi, a to je vezano za infrastrukturu, kao što su protekle nedelje u Pomoravskom kraju pojedine srpske enklave ostale i po čitavih osam dana bez električne energije. Tu su i problemi vezani za zaštitu kulturne baštine, carine, dokumenta.“

RSE: Priština je ponovo odbila razgovore o Planu o šest tačaka, ovde je reč o konkretnim problemima Srba, ima li prostora i mogućnosti da Beograd negde odstupi od tog plana?

To nije pitanje za nas, nego za međunarodnu zajednicu da svojim instrumentima privoli albansku stranu da sednemo i pregovaramo. Međunarodna zajednica snosi isključivu odgovornost za implementaciju i realizaciju šest tačaka.”

I dok Priština odbija temu eventualnih pregovora, u Beogradu se nagoveštaj razgovora sa kosovskim Albancima, odmah našao na meti oštrih kirika. Iako je Boris Tadić ponovio stav Beograda da su razgovori mogući samo ako:

...ne dovode u pitanje legitimne državne interese Srbije i integritet naše zemlje.“

Iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije optužili su ga za najgrublje kršenje Ustava. Marko Jakšić:

Ti letimini predstavnici sa albanske strane nisu predsednici udruženja pčelara niti društva za zaštitu životinja. Oni su funkcioneri jedne nezavisne samoproglašene države, bar oni sami sebe tako zovu. Iz tog razloga, svaki susret sa takvim predstavnicima značilo bi priznanje jedne takve države.”

Zbog ovakvih i sličnih stavova direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić nije optimista kada je reč o mogućnosti da Srbi i Albanci sednu za isti pregovarački sto:

"Što se tiče Beograda, nisam siguran koliko je zaista spreman. Ne u smislu koliko je spreman šef diplomatije ili Vlada, spremnost podrazumeva da imaju i saglasnost parlamenta, a saglasnost parlamenta nemaju. Što se tiče izjava iz DSS-a, mislim da su to do sada najopsanije izjave. Takav pristup nikada nije vodio ni u mir, ni u pregovore, on vodi ili u rat ili u definitivan gubitak kontakta sa onima koji žive na tzv. svojoj teritoriji. To sam ja stalno govorio da je, paradoksalno, kosovsku nezavisnu državu stvorio srpski nacionalizam, pre nego OVK, pre nego Tači, pre nego Amerika. Upravo svojom nespremnošću da vode razgovore i svojom nesposobnošću da nađu partnere među Albancima.“

Navodeći niz problema sa kojima se suočavaju i Srbi i Albanci na Kosovu, predstavnica Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković na kraju upozorava da su direktini razgovori, bez politikanstva i sebičnosti i jedne i druge strane, jedini način njihovog rešavanja:

Recimo, imamo primer da pojedini Srbi uzimaju lične karte sa Kosovo Republika da bi mogli da dobiju socijalnu zaštitu, mnogi Albanci odlaze u bezbednosne institucije oko Kosova gde se izdaju srpski pasoši i uzimaju pasoše. Dakle, narod ima potrebu za nekom legalizacijom svog statusa. Samo lični inetersi političkih elita bilo onih iz Beograda, bilo onih iz institucija u Prištini mogao bi, bojim se, da bude razlog da ne dođe do razgovora. Uz ono stalno ostajanje pri političkim izjavama da jedni razgovaraju sa delom svog naroda koji živi na Kosovu, a drugi sa susednom državom."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG