Dostupni linkovi

Da je srpska spoljna politika u poslednjih par godina podmlađena, dinamična i robusna – u to nema nikakve sumnje. Samo u toku prošle godine ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, kako je i sam izjavio u intervjuu domaćim medijima, u avionu je proveo 222 dana. Na samom startu ove godine krenuo je "u potragu za izgubljenim vremenom" na planu evrointegracija zemlje. Pitanje je, međutim, da li je ofanziva ka Evropskoj uniji zasnovana ra realnim procenama percepcije Srbije u Briselu.

Uknjiženi su, svakako, taktički poeni u kosovskoj areni, iako nema signala da će biti i strateški. U njih spada i pridobijanje većine u Ujedinjenim nacijama da se od najviše međunarodno-pravne sudske instance dobije mišljenje o legalnosti kosovske deklaracije nezavisnosti. Mnogo manje vremena, međutim, u toku 2008. godine iskorišćeno je za prodore na planu evrointegracija zemlje i to se ove godine, koja je za ostvarivanje tih ciljeva mnogo nepovoljnija, vraća kao bumerang-efekat.

Evropska unija je u celom regionu prvo Srbiji ponudila takozvanu mapu puta, koja sadrži zadatke koje država treba da ispuni kako bi njenim građanima bile ukinute vize. To je bio svojevrsni lakmus-test koliko je zemlja politički voljna i spremna da ostvari i druge obaveze na putu svojih evrointegracija, kaže Jelko Kacin, izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu. I umesto da objasne svojim građanima zašto nisu uradili domaći zadatak, političari, među njima i šef diplomatije Vuk Jeremić, upiru prstom u Evropsku uniju kao krivca:


"I gospodin ministar u ime Srbije optužuje institucije Evropske unije da nemaju razumevanja za potrebe državljana Srbije, a to nije korektno i evropski. Kada Srbija sebi bude dokazala da joj je stalo do ukidanja viza, onda će sve ostale aktivnosti koje su potrebne za njeno dalje približavanje ka Evropskoj uniji biti daleko lakše. Jer, poruka koju Srbija šalje u ovom momentu je da ona ne radi sve ono što je potrebno kako bi bile ukinute vize. Ako ovde ne postoji politička volja, to je onda trenutak istine kada se svi u Evropskoj uniji moramo zapitati do čega je Srbiji zapravo stalo."

Poverenje građana Srbije u Evropsku uniju, prema poslednjem barometru, opalo je za šest procenata. Iako oni krivicu za kašnjenje evroagende bacaju i na domaće polititičare i na one u Briselu, izgleda da, ipak, relativno neupitno prihvataju visokoretoričke, ali maglovite i malo realne procene i prognoze svojih političara, kaže Vlado Gligorov, analitičar bečkog Instituta za komparativne ekonomske studije:


"Ništa se u srpskoj javnosti ne prodaje tako dobro kao nemogući ciljevi, počevši od Kosova pa na dalje. Srpska javnost je spremna da veruje da je sve to izvodljivo samo kada bi ovi u Evropi to hteli. To funkcionisalo, barem do sada, i ne vidim zašto ne bi i dalje."

Spoljnopolitički resor Vlade već početkom 2009. krenuo je u "ofanzivu" na Brisel. Na marginama sastanka šefova diplomatija zemalja-članica Evropske unije u Briselu šef srpske diplomatije sreo se sa mnogim evropskim kolegama, među njima i sa holandskim. Najavio je ambiciozni plan da Srbija sredinom godine aplicira za status kandidata, do kraja godine ga i dobije, a već 2010. za vreme španskog predsedavanja Unijom, otpočne pregovore o članstvu.

Da li je ovo realno? - pitamo naše sagovornike. Jelko Kacin nema dilemu:

"To je apsolutno nerealno."

Potvrda da je to nerealno stigla je u od šefa holandske diplomatije Maxima Verhagena koji je srpskim medijima izjavio da je za Beograd suviše rano da podnosi zahtev za kandidaturu za Evropsku uniju jer je preduslov za to primena Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, a implementacija tog akta može početi jedino kada Srbija ostvari punu saradnju sa Hagom.

Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da se stvari menjaju i da je teško prihvatiti da će Holandija sve vreme ostati pri svom "zamrznutom" stavu, a diplomatiju Vuka Jeremića usmerenu na Brisel ovako vidi:


"Akcija koju ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić vodi u Briselu verovatno ima svoj veliki taktički značaj. Naime, ona se odnosi na vršenje izvesnog pritiska na Evropsku komisiju kako bi se preko Evropske komisije unapredili svi procesi koji nas vode ka članstvu u Evropskoj uniji. Druga strana pitanja je napor da se u Srbiji održi naše približavanje Uniji na jednom još uvek visokom nivou razumevanja i aktivnosti."

Vlado Gligovor drugačije "čita" srpske diplomatske napore usmerene na Brisel:


"Ideja je da se ukaže na to da je zapravo ona druga strana manje zainteresovana od Srbije, da mi želimo da se kandidujemo i da Evropska unija to ne zateže, da bi to moglo da se obavi preko noći. Ista stvar je i sa belim šengenom koji se najavljuje svaka tri meseca, a onda ispadne da Evropska unija ima probleme. Mislim da je to osnovna ideja."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG