Srbija će, veruju u Beogradu, rešiti najveći deo problema sa Evropskom unijom ukoliko slomi jak stav i otpor holandske administracije. Stoga je ministar Jeremić u posetu Beogradu pozvao i svog holandskog kolegu Maksima Ferhagena:
"On je prihvatio da poseti Srbiju i nadamo se da će to posete doći što je moguće pre. Mislim da je od ogromne važnosti da uspostavimo pun, otvoren i iskren dijalog sa Holandijom jer je ona naš budući partner u Evropskoj uniji."
Odnedavna šefica Spoljno-političkog saveta Ministarstva inostranih poslova Srbije, žena sa dugogodišnjim stažom u NGO sektoru, Sonja Liht podvlači da otpor Holandije neće biti lako slomiti:
"Nemam neko veliko poverenje u tom pravcu. Naime, lično verujem da tu postoji jedan problem koji je složen utoliko što je to i unutrašnje pitanje Holandije, a mnogi su me ubeđivali da je to jedna vrsta teško razumljive, ali činjenične, tvrdokornosti samog ministra Ferhagena. Dakle, ne verujem da Beograd tu može nešto naročito da učini, mnogo više mogu da učine članice Evropske unije. Beograd može da učini ono što je najosnovnije, a to je da se Mladić i Hadžić relativno brzo nađu u Hagu. To je ono što Beograd može da učini, ukoliko to može da učini, ali je očigledno da će nam to, dok se i ne desi, visiti nad glavama."
Bez obzira da li su spremni da poveruju ili nisu, Srbija više nema šta da krije. Stoga su podaci o saradnji sa Sudom u Hagu i gonjenju preostala dva optuženika transparentni pa svako može imati uvid, uključujući i one koje Brisel bude poslao u beogradsku misiju. Takvu ocenu preneo nam je član Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom Dušan Ignjatović:
"Više puta sam rekao da smatramo da nije dobra pozicija "ili sve ili ništa", dakle, ili Mladić ili ništa, zato što se onda u potpunosti obezvređuje sve ono što je urađeno, a urađeno je mnogo. Srbija je veoma mnogo uradila u saradnji sa Haškim tribunalom, slobodan sam da kažem da bi u ovom trenutku ta saradnja mogla da bude ocenjena kao potpuna saradnja iako izostaje rezultat. Sva sredstva su tu, i Tužilaštvo i sud i svi relevantni faktori upoznati su sa onim šta se sve preduzima. Stoga, mislim da takve posete ni na koji način ne mogu da škode, da je dobro da se ti ljudi na licu mesta uvere u sve to."
Ipak, nameće se i zebnja da se Beograd ovog puta obraća na pogrešnu adresu. Stoga i saradnica Fonda za otvoreno društvu Jadranka Jelinčić ocenjuje da je Jeremić povukao klasični diplomatski potez, ali joj je nejasno zbog čega se Evropska unija poziva u posao inspekcije u ime tela koje su osnovale Ujedinjene nacije:
"Sud za suđenje ratnim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije je zapravo organ Ujedinjenih nacija i bilo bi sasvim logično da se Srbija, ukoliko nema poverenja u izveštaje tužioca ili u rad tog suda, za procenu svog rada obrati Ujedinjenim nacijama, a ne Evropskoj uniji."
Ipak, Sonja Liht uverena je da mnogi povoljni vetrovi trenutno duvaju za Srbiju što je i razlog nove diplomatske ofanzive. Ona podvlači da od izjave Olija Rena koji se krajem prošle godine založio da se Srbiji što pre omogući primena Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji, pa sve do čitavog niza sličnih izjava diplomata većine država članica Evropske unije, oseća se to otopljavanje. Na drugoj strani, kaže naša sagovornica, Beograd više ne može isključivo nastojati da omekša otpore protivnika poput Holandije već bi morao primeniti strategiju uveravanja naklonjenih u Evropskoj uniji, kojih nije malo, kako bi oni uticali na rezervisane članice:
"Sigurna sam da Holandiji ne može biti svejedno ukoliko su druge članice apsolutnog mišljenja da Beograd može lakše da ispuni svoje obaveze kada je bliži evropskim integracijama nego kada je u velikoj meri isključen iz njih."
Kako bi pokazala iskrenost svojih proevropskih namera Vlada Srbije je prošle godine odlučila da sama primenjuje Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom iako iz Brisela nije stiglo zeleno svetlo. Taj potez je ipak pozdravljen što je nesumnjivo uticalo da zvanična ovdašnja politika 2009. godinu proglasi godinom evrointegracija.
