Takozvani precautionary aranžman (aranžman iz predostrožnosti), u vrednosti od oko 520 miliona dolara, pregovaran između Srbije i MMF-a u novembru, ne podrazumeva i obavezno povlačenje tih sredstava. Kako je premijer Srbije Mirko Cvetković objasnio:
"Međunarodni monetarni fond pozamljuje novac Narodnoj banci Srbije isključivo za rezerve. Dakle, te pare ne mogu da se koriste za neke druge namene, na primer za budžetski deficit itd. Te pare su isključivo za jačanje rezervi Narodne banke, to je ugovor u kojem možete, a ne morate, povući određena sredstva."
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže, međutim, da su se makroekonomski uslovi znatno pogoršali poslednjih nedelja i da je Srbija sada mnogo bliža sklapanju stand by aranžmana sa MMF-om, što znači obaveznom povlačenju novca. Na to je, doduše, ukazao i sam premijer Cvetković:
"Mi za sada idemo na ovaj, bez namere da povlačimo. Ako se situacija bude razvijala tako da pokaže da su nam potrebna ta sredstva, tražićemo od njih da aranžam konvertujemo u stand by."
Vladimir Gligorov se ubraja u ekonomiste koji ocenjuju da aranžman pregovaran u novembru reflektuje nerealističnu ocenu stanja stvari, da su fiskalna i monetarna politika Srbije neodržive, pa da bi otuda bilo bolje da počnu pregovori sa MMF-om o ozbiljnijem i ambicioznijem aranžmanu koji podrazumeva povlačenje znatno više novca.
Milan Ćulibrk, glavni urednik izdanja Ekonomist medija grupe, takođe, smatra da će Srbija biti prinuđena da zatraži čvršći aranžman sa MMF-om:
"Kako sada stoje stvari, Srbija će verovatno morati da iskoristi ovih 520 miliona dolara, ukoliko MMF odobri novi aranžman sa Srbijom. Čini mi se da su u pravu bili stručnjaci koji su još od početka pregovora u novembru mesecu zagovarali da Srbija traži praktično klasični stand by aranžman koji bi omogućio povlačenje znatno većih sredstava, kao podršku deviznim rezervama koje služe za održavanje spoljne likvidnosti zemlje i za odbranu deviznog kursa."
Ako do povlačenja dodatnih sredstava dođe, a ona bi mogla iznositi oko dve milijarde dolara, Srbija će svakako morati da ispuni uslove štednje i restriktivnosti koje joj Fond bude tražio, upozorava prvi čovek centralne banke.
Za očekivati je da će MMF od srpske vlade tražiti restrukturiranje privrede i smanjenje javne potrošnje - ono što su dosadašnje tranzicione vlade i same već morale da urade. Sve one su, međutim, sprovodile neodgovornu ekonomsku politiku čija je osnovna sintagma bila privatizacija uz inostrano zaduživanje i ulaganje u potrošnju. Država se ponašala raskalašno rasipno, dajući takav primer i stanovništvu, ocenjuje ekonomista Saša Đogović, koji ne veruje da je Cvetkovićev kabinet spreman za predstojeće bolne rezove. Izbore koji bi doveli na vlast mnogo kompaktniju vladu, koju bi činilo mnogo manje stranačkih igrača, doživljava stoga skoro kao nužnost:
"Da bi se mogli preduzeti određeni radikalni rezovi, to podrazumeva efikasniju državnu administraciju, ali takođe i vladu koja bi bila politički pojednostavljena sa manjim brojem stranaka gde bi postojala neka vrsta nacionalnog konsenzusa oko nacionalne strategije zaokreta izlaska iz krize."
Milan Ćulibrk takođe ocenjuje da će predstojeći rezovi biti bolni i nepopularni, ali dodaje da upravo ambiciozniji aranžman sa MMF-om taj posao Cvetkovićevoj vladi može olakšati:
"Ukoliko bude primorana, ova Vlada će morati da zatraži jedan čvršći aranžman sa MMF-om. Čini mi se da bi joj to stvorilo manevarski prostor i omogućilo ublažavanje kritika na njen račun upravo prilikom povlačenja ovih nepopularnih mera. Dakle, za Vladu bi bilo bolje da iza sebe ima jedan autoritet MMF-a, da može da kaže da se, između ostalog, neki rezovi povlače i zbog toga što na tome insistira MMF – Srbija bi zauzvrat mogla da računa na dodatnu finansijsku podršku za očuvanje svoje stabilnosti i za ublažavanje posledica globalne krize."
