Dostupni linkovi

Evropska komisija preporučuje energetskim kompanijama zemalja pogođenih gasnom krizom da podnesu tužbe protiv ruskih i ukrajinskih energetskih preduzeća, ako se snabdevanje gasom ne uspostavi brzo, izjavio je predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso. Dok traju međusobne optužbe između Rusije i Ukrajine o tome ko je odgovoran što evropski potrošači još ne dobijaju ruski gas, Srbiju i druge balkanske zemlje isporukom interventnog gasa spasavaju članice Evropske unije - Mađarska, Nemačka, Austrija.

Zvaničnici u Srbiji od početka gasne krize neskriveno krivicu svaljuju na Ukrajinu, a da li tako misle i građani? Pitali smo Beograđane ko je kriv za gasnu krizu. Evo njihovih odgovora:

"Po meni Rusija, šta ima Ukrajina sa tim."

"Ukrajina, bez obzira u kakvom su sporu gas ipak protiče kroz Ukrajinu - trebalo bi da imaju obzira prema Evropi."

"U ovom momentu, mislim da je kriva Ukrajina. Rusija traži svoje pravo, a ne može da ga ostvari. Ukrajina koristi njihov gas, a neće da ga plati po toj ceni."

"Mislim da je Rusija."

"Po svemu što sam čuo Ukrajina."

Dušan Bajatović, generalni direktor SRBIJAGAS-a, kaže da se u kompaniji kojom rukovodi razmišlja o narednim potezima, ali on je krivca već izabrao:

"U toku je pravna analiza onoga što bi Srbijagas mogao da učini, da eventualno tuži Ukrajinu. Mislim da je u ovom momentu potpuno jasno da je glavna krivica, ipak, bila na Ukrajini."

Povodom Bajatovićeve najave eventualne tužbe SRBIJAGAS-a protiv Ukrajine, ekspert za energetska pitanja Sijka Pištolova kaže:

"Što se tiče izjave gospodina Bajatovića, on se ponaša kao da ima zubobolju, a traži pomoć od kardiologa ili ginekologa. Srbijagas nema nikakve ugovorne obaveze ni sa jednom ukrajinskom kompanijom pa prema tome nema ni osnova da tuži Ukrajinu. Srbijagas može da traži odštetu jedino od svog partnera, a to je u ovom slučaju Gasprom, odnosno ćerka firma Jugorosgas."

I pravni ekspert Slobodan Šoškić smatra da prema međunarodnom privrednom pravu, Srbija nema osnova za tužbu protiv ukrajinske gasne kompanije, ali ima pravnog temelja za eventualnu tužbu i odštetni zahtev protiv ruskog Gasproma:

"Ne može se Ukrajina tužiti, nezavisno od toga da li je ona kriva ili nije. Srbijagas, odnosno naša država, ima ugovorni odnos o isporuci gasa sa Gasprom-om, a ruska kompanija je u ugovornom odnosu sa ukrajinskom kompanijom i ukrajinskom državom. Ukoliko Ukrajina onemogućava izvršenje ugovorne obaveze Gasprom-a prema našoj zemlji, ali i drugim zemljama Balkana, onda ruska kompanija Gasprom ima pravo da traži odštetu za štetu koju je Ukrajina prouzrokovala Gaspromu, a ne nama direktno."

RSE: Dakle, ne postoji pravni osnov da Srbija usmeri eventualnu tužbu ili odštetni zahtev prema ukrajinskoj kompaniji, nego samo prema ruskoj, Gasprom-u?

"Apsolutno, svaka država pojedinačno bi imala mogućnosti da zahteva odštetu zbog neisporučivanja gasa, ukoliko se ovaj slučaj ne bi podveo pod slučaj takozvane više sile. Ukoliko bi se prihvatilo da je to viša sila, onda bi Gasprom bio oslobođen obaveze da nadoknadi štetu bilo kojoj državi. Ali, u ovom slučaju u pitanju je jedan sporni odnos između dveju država, odnosno dveju kompanija, ruske i ukrajinske, a sve te stvari koje proističu iz njihovog ugovornog odnosa ne mogu nikako dobiti karakter više sile. Zbog toga i postoji mogućnost da se eventualno tuži Gasprom, da se za svu štetu koju smo pretrpeli traži odšteta."

Uprkos nedvosmislenoj pravnoj argumentaciji o tome kome bi Srbija trebalo da se obrati odštetnim zahtevom zbog gasne krize kroz koju prolazi, političari ove zemlje neće ili ne smeju da "progledaju" i pogledaju ekonomskim i legalnim činjenicama u oči, smatra Sijka Pištolova:

"Mene zabrinjava to što je u izjavama nekih zvaničnika, da ih ne imenujem, rečeno da traženje odšete nije samo ekonomsko pitanje već i političko. Ne, to je isključivo ekonomsko pitanje. Onaj koji nije pružio usluge koje je trebalo da pruži, a koje mu se plaćaju, dužan je da plati odštetu."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG