Dostupni linkovi

Vlada može pasti ako samu sebe obori


Predstavnici Vlade Srbije, Foto: Vesna Anđić

Posle sukoba Demokrata i G17 plus, čime je stabilnost Vlade u Srbiji ozbiljno uzdrmana, vanredni izbori nisu opcija. I ukoliko bi bili, nakon raskola u redovima Šešeljevih radikala, Demokratska stranka nema opoziciju koja bi bila pretnja njenom ostanku na vlasti.

Pokušaj obaranja Vlade u Skupštini Srbije krajem godine za nama završio se kako se i očekivalo:

"Vi ćete nas preglasati, i ostaćete!"

Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, marginalizacija i dezorijentisanost Koštuničinog narodnjačkog bloka, i strateške razlike među strankama opozicije, čine da Vlada u Srbiji može pasti jedino ako samu sebe obori. Šešeljevi radikali, do nedavno najjača opoziciona partija, danas imaju svega 10 odsto podrške. Sukob u njihovim redovima i odluka lidera Tomislava Nikolića da formira svoju stranku potpuno je otupio opozicionu oštricu, koja više nije, niti može biti, bilo kakva pretnja vladajućim demokratama. Analitičar Jovo Bakić:

"Podela između radikala i naprednjaka u opoziciji onemogućava bilo kakvu zajedničku inicijativu."

Posvađali su se prošle godine radikali tako da će se teško pomiriti. Dok su do nedavno bili jedinstveni u kritikama Vlade i mitinzima, što zbog Kosova, što zbog haških optuženika, posle raskola za skupštinskom govornicom zvuče ovako:

"A ti Gordana nećeš više imati na čijem ramenu da plačeš kada te pritisnu izneverene ljubavnice ili one koje to nisu ni postale."

"Sram te bilo, žena je udovica đubre jedno!"

Da su ostali samo na ljubavnicama… Bilo je tu i psovki, kletvi koje su dosezale čak do potomaka, a nisu prezali ni od pesnica. Potukli su se Šešeljevi i Tomini više puta u različitim gradovima Srbije, a na kraju godine i u Skupštini:

"Reagovao sam kako je tog časa moj organizam tražio od mene."

Snagu opozicije u Srbiji svakako ne može pojačati ni narodnjački blok bivšeg premijera Vojislava Koštunice kome je, prema istraživanjima, i pored pojačanja u vidu bivše radikalke Maje Gojković, rejtig u padu. Ove stranke su, kako ocenjuje Jovo Bakić:

"Potpuno marginalizovane, to je grupacija stranaka koja je bila na vlasti dosta dugo i u jednom momentu njihovo ponašanje je bilo sasvim dezorijentisano poslednje dve-tri godine. Ta dezorijentisanost koja se pojavila u vlasti traje i u opoziciji."

Zato se pretnje Vladi iz ovih stranaka verovatno mogu svesti samo na izreke iz 19. veka. Vojislav Koštunica:

"Da se poslužim jednom izrekom starog pravnika Baltazara Bogišića... Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi. To važi za sadašnju Vladu."

Na drugoj liniji opozicije u Srbiji je Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića. Ova stranka, međutim, ostaje usamljena na suprotnom polu proevropskih zalaganja. I uz podršku Vladi u poslovima na putu ka Briselu, i onim koji evidentno moraju biti završeni. Čedomir Jovanović u raspravi o poverenju Vladi:

"Jedini pravi odgovor na ovo gubljenje vremena bio bi prihvatanje naše sugestije o momentalnom glasanju kojim bi bila olakšana teška pozicija u kojoj se nalaze naši građani koji u ovom trenutku strahuju da neće moći da napuste zemlju."

Iako tvrde da su stabilni i da izbora neće biti, posle oštrog sukoba vladajućih demokrata i G17 plus, koji je kulminirao potpisivanjem gasnog sporazuma sa Rusima, sve se češće spominje mogućnost rekonstrukcije Vlade. Dinkićev G17 plus bi, kako se spekuliše, zamenio Tomislav Nikolić sa svojom Srpskom naprednom strankom:

"Želeo bih da Srbija složnija nego ikada uđe u ovu novu godinu, da se barem jednom godinom pohvalimo da smo bili zbliženi i jači od neprilika i nedaća koje očigledno čekaju sve svetske narode, pa tako i srpski."

I ako ne bude sloge, izbora se u ovom trenutku ne moraju plašiti jedino vladajuće Demokrate. Oni, prema ocenama analitičara, ostaju stožer svake buduće Vlade u Srbiji. Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga, zaključuje da bi i eventualna rekonstrukcija bila poslednja opcija:

"Moje lično mišljenje, koje je pre svega bazirano na svim ovim okolnostima u kojima sada živimo, jeste da se niko neće usuditi na neke velike poteze. Dakle, ako i bude neke rekonstrukcije, ona će biti iznuđena, a ne planirana od strane vladajuće Demokratske stranke. Ekonomske okolnosti su veoma loše i zbog toga mislim da niko neće želeti da trči u bilo kakve promene."

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG