Dostupni linkovi

Aranžman sa političkom koristi i ekonomskom štetom


Danica Popović

Gošća Press kluba Radija Slobodna Evropa je Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Centra za liberalno-demokratske studije sa kojom između ostalog govorimo o ekonomskoj situaciji u predstojećoj godini, kao i o aranžmanima vezanim za Fiat i NIS.

RSE: Vi uvek na jednostavan način objasnite ljudima to što se dešava i šta nas očekuje. Kakva nam je bila godina koja je iza nas i kakva će nam biti godina u koju smo sada ušli?

Popović: Čula sam jedno mnogo dobro obrazloženje šta se nama dešavalo pre krize. Jedan američki profesor je rekao da smo se svi mi ponašali kao ćurke koje ne znaju da će jednog dana doći Božić. Gledali smo kako sve ide prema gore, kako smo sve deblji i sve sjajniji, kako nam je lepše perje, dok jednog dana ne dođe mesar i obavesti nas da je došao Božić i tako ode ceo taj pir na drugu stranu. Bilo mi je malo smešno, ali posle bogami i tužno. Ceo svet se očigledno bio zaigrao.

Duplirali smo standard od 2000. godine do danas. Jeste da je to mali nivo, ali dupliranje je dupliranje. Moramo da budemo svesni da smo mnogo dobili i da nećemo moći više da se nadamo da će stvari tako brzo da idu...
Meni je bilo čudno kako to da Srbija nikada nije mogla da ima stopu rasta veću od dva do tri posto, pa je odjednom stopa narasla od pet do osam posto. To se desilo jer je strašno mnogo novca bilo u opticaju. Tada imate i upotrebu i zloupotrebu novca. Jedan deo jeste bio u upotrebi, a ostali, onaj drugi deo, koji je vukao celu stvar i koji je sebi uzimao u džep, jednog je dana završio kao ćurka. Neko je vukao te sanke na kojima smo mi sedeli i nije nam bilo jasno šta se dešava. Neće moći više tako brzo da se raste. Duplirali smo standard od 2000. godine do danas. Jeste da je to mali nivo, ali dupliranje je dupliranje. Moramo da budemo svesni da smo mnogo dobili i da nećemo moći više da se nadamo da će stvari tako brzo da idu.

RSE: To znači da će nam biti lošije?

Popović: Hoće u ekonomskom smislu, ali mislim da su ovakve situacije izazov. Čini mi se da se cele protekle godine, iako nam je bilo ekonomski bolje nego što će nam biti, jedino čula u vazduhu rečenica - Nikada nam nije bilo gore. Pitala sam se zašto je ljudima tako grozno. Mislim da su ljudi bili navikli na to da sa istom količinom rada stalno dobijaju sve više, pa su se ponašali kao dete koje hoće još jednu bombonu. Bez rada se dobijalo više. Mislim da je ovo izazov, da vidimo šta možemo svojim rukama da napravimo, pa da znamo da je to naše. Jeste da je to teža varijanta, ali je za mentalno zdravlje mnogo bolja.

RSE: Ove godine smo imali jako štedljivog guvernera, gospodina Jelašića, koji je vodio računa o tome kako se troši, kako sme da se ponaša neko ko je u vlasti. Imam utisak da to nije mnogo dopiralo do Vlade?

Popović: To su dve različite struke. Jedna je izvorna, jedna nije. Svi koji su u Vladi, su tamo da bi išli na izbore i da bi ih dobili, sa izuzetkom premijera Cvetkovića.

RSE: A zašto njega izuzimate?

Popović: On nije stranačka ličnost, on je stručnjak koji je na tu poziciju došao kao stručnjak i ne verujem da ima političku harizmu. On je moj prijatelj, pa mi sada malo neprijatno, ali i bez političke harizme on ume da radi taj posao. I on u javnim nastupima, kada neće sindikatima da obezbedi povlastice koje oni traže, kaže da će da pregovaraju o tome, ali nikada neće linearno reći da im te povlastice ne da jer su to izborne funkcije. Jelašić uvek kaže ne dam jer pretpostavlja da njega niko ne može da skine i on je slobodan da kaže svoje mišljenje. Kada bi Vlada bila slobodna da kaže svoje mišljenje, sasvim bi drugačije govorila, ali je niko ne bi izabrao.

RSE: Napravili smo dva velika aranžmana u protekloj godini, jedan je FIAT, a drugi je NIS. Ulivala se neka velika nada kada je sa FIAT-om sklopljen sporazum, a posle i ugovor. Koliko je to dobar aranžman?

Iskreno mislim da i jedan i drugi aranžman sa ekonomijom nemaju nikakve veze. To su dva politička aranžmana. Jedan je nastao sa Rusima da bi smo platili veto koji nama Rusi obezbeđuju u UN-u, koji je nama jako potreban, a svaka usluga se plaća. Ceo aranžman sa FIAT-om je nastao u predizbornoj kampanji kada je trebalo dotirati...
Popović: Iskreno mislim da i jedan i drugi aranžman sa ekonomijom nemaju nikakve veze. To su dva politička aranžmana. Jedan je nastao sa Rusima da bi smo platili veto koji nama Rusi obezbeđuju u UN-u, koji je nama jako potreban, a svaka usluga se plaća. Ceo aranžman sa FIAT-om je nastao u predizbornoj kampanji kada je trebalo dotirati. Aranžman sa FIAT-om u svakom slučaju zavisi od mnogo faktora. Mislim da će Srbija tu mnogo više uložiti, nego što će dobiti. Naše ulaganje je 200 miliona eura. Na to dolazi jedan veliki znak pitanja da li će Rusi da obezbede slobodan uvoz tih vozila u Rusiju, ili će se tamo plaćati carina. To je vrlo klimav aranžman. Mislim da Kragujevac može i bez tog aranžmana i ako to propadne, mislim da neće biti velika šteta.

RSE: Cela automobilska industrija, i u Japanu i u Americi, je sada u jednom kriznom stanju.

Popović: Naravno. Ljudi tamo zatvaraju fabrike i baš će sada neko doći ovamo da nešto pravi. Pitanje je da li će se povrati za šest meseci cela automobilska industrija i da li će onda taj posao biti profitabilan za nas. Kretati sada u takve aranžmane, mislim da je rizično, ali mislim da postoje mnogo bolja mesta gde se eventualno novac može ulagati.

RSE: Koja su to bolja mesta?

Popović: Kada bih to znala, imala bih pet miliona dolara u džepu. Ima dosta mesta u prerađivačkoj industriji, u agrokompleksima, gde sa nekim manjim ulaganjima ljudi mogu dosta velike pare da izvuku. Mislim da je to za zapošljavanje mnogo bolje i ako je sada naš cilj zapošljavanje, onda je to, to.

RSE: Do sada naša država nije baš mnogo vodila računa da li će se razboleti od karcinoma ljudi u Pančevu i u okolnim mestima, nisu vodili računa naši o našima. Hoće li Rusi sada, kada je NIS njihov sa 51 posto, ulagati pare u ekološku zaštitu?

Popović: Sigurna sam da neće. Ne ulažu ni u svojoj zemlji. Jedini način da ulažu jeste neka velika kontrola i parlamentarni nastupi, da se izvrši jedan ogroman pritisak, pa da se to eventualno desi. Pumpe po Srbiji još uvek imaju natpis BEO Petrol, a ne LUK Oil. Čak ni to nisu uspeli da skinu. Mislim da oni nisu preduzetnici iz neke tržišne privrede, koji su navikli da treba da ulažu neki napor da bi privukli potrošača, a kamoli da prave neka velika ulaganja na koja praktično nema ko da ih natera. Sigurna sam da je ovo što smo do sada imali maksimum.

RSE: Koliko je politika odigrala ulogu u celom tom aranžmanu i koliko je strateški opravdano to što smo igrali na tu kartu?

Popović: Zavisi kako na to gledate. Oni koji misle da je Kosovo otcepljeno, da smo to već izgubili, da je to nezavisna država i da nama nije potrebno veto Rusije u UN-u, oni će sigurno zaključiti da ni ovaj aranžman nije bio neophodan. Oni koji misle drugačije, a koliko vidim to je većina Srbije, koji misle da nam je potreban taj veto, da nam je potrebno da zadržimo suverenitet nad teritorijom, oni će biti svesni da se to plaća. Nema usluge koja je džabe i ukoliko je neko toliko veliki i ko ti čini takav jednu podršku, njemu, ako hoće da uzme NIS, ne možeš da kažeš ne dam. To sa ekonomijom nema nikakve veze. Mislim da to ima ekonomske štete. To je aranžman sa političkom koristi i ekonomskom štetom.

RSE: Osim ovih aranžmana, imali smo veliki šok koji je izazvao široko interesovanje javnosti, a to je ono kada smo saznali kolike su plate u upravnim odborima i direktorima javnih preduzeća. Stekli smo utisak da je to samo zamazivanje očiju.

Popović: Da, to je apsolutno zamazivanje očiju, prvenstveno što jedna plata, koliko god je velika, u tim ogromnim sistemima nije nešto zanemarljivo. Meni je od prvog dana bilo bitno pitanje ko je to tamo seo. Čujemo za ljude koji su došli iz kabineta predsednika i koji nemaju niti dana iskustva u naftnoj industriji, ali dolaze za predsednika upravnog odbora. Šta tamo radi, kolika god da je plata? I ja radim zbog plate. Ako mi neko ponudi mnogo veću platu, odoh tamo gdje mi je nude, ako je posao legalan.

To nema veze sa životom. Sa životom ima veze to da se tim firmama upravlja na onaj način na koji treba da se upravlja, da su ljudi kvalifikovani i da mi kao javnost dobijemo spisak njihovih kvalifikacija, šta su pre toga radili, da ih se vidi na televiziji, ako je to javni sektor, da vidimo ko radi u tom javnom sektoru. Mi svi plaćamo 18 posto na sve što kupujemo, sve što kupujemo nas dođe po 18 posto skuplje da bi oni imali plate. Mene interesuje gde mojih 18 posto od svega što kupim odlazi? Oni primaju plate od naših para i upropaštavaju sve to.

RSE: Već ima u javnosti nagađanja da jedan deo tih plata odlazi političkim partijama, ali da je sve to sića u odnosu na javne nabavke.

Popović: Upravo to. Sve što smo do sada rekli čini možda polovinu jednog procenta troškova, ili manje od toga. Sada idemo na 40 posto troškova i kroz to idu ogromna sredstva, a te poslove i aranžmane dobijaju politički prijatelji ljudi koji su na vlasti. Tu je veliko tunelovanje. Napravili su takve cene da onaj ko prodaje, prodaje jeftinije, a to odlazi tamo nekome ko posle preproda tu robu. Razlika koju zarade ide političkim partijama. Političke partije u ovoj zemlji, na toliko raznih nelegalnih načina zarađuju novac, da je to prosto već legendarno.

Političke partije u ovoj zemlji, na toliko raznih nelegalnih načina zarađuju novac, da je to prosto već legendarno. Političke partije, ne možemo se nadati, nigde u svetu se ne finansiraju na potpuno čist način, ali se ne finansiraju kroz javna preduzeća...
Političke partije, ne možemo se nadati, nigde u svetu se ne finansiraju na potpuno čist način, ali se ne finansiraju kroz javna preduzeća. Ne možete u Srbiji da ih odvojite ukoliko ih ne privatizujete. One se ne privatizuju tenderom, već su date firmama koje su iz te grane najveći ponuđač usluga, kao što je Telenoru dat Mobtel. Ne znam da li neko sumnja da se kroz Telenor vrše neke javne nabavke, pa da to ide nekoj partiji. Sigurna sam da to više ne može.

RSE: Imamo jednu ogromnu administraciju, potpuno neprimerenu i veličini zemlje i veličini novca koja kruži kroz ovu zemlju. Ta naša ogromna administracija i ljudi koji su u vlasti su toliko usporeni, kao da naši životi traju 200-300 godina. Od 2000. godine nismo izgradili neki ozbiljan put, nismo ništa uradili za naše predpotopske železnice, nismo ništa uradili za avionski saobraćaj koji sada niko neće da kupi. Sve kasni. Vlada i Skupština ništa ne mogu da završe u roku. U čemu je stvar - da li u mentalitetu, da li u nesposobnim političarima, da li u ljudima bez vizije?

Popović: Mislim da uvek sve zavisi od osobe broj jedan u zemlji, a to je predsednik Tadić, koji je zbog nečega postao veoma inertan. Ako ne mogu da izmene prokleti Pravilnik, da se izmeni član 101, da više ne može da se gubi po 15 sati dnevno u Skupštini na neka lupetanja i glupiranja, onda znači da u ovoj zemlji nešto strašno nije u redu. Kada bi to izmenili, poslali bi signal svim ostalim - i javnim preduzećima i državnoj službi - da se nešto ozbiljno promenilo - do juče je moglo, od danas ne može. Mi to u Srbiji jako dobro shvatamo. Signal koji dolazi iz ovog Parlamenta jeste - Radite šta kod želite jer nemam snage ništa da promenim. Mislim da predsednik Tadić mora da povede računa da mi svi to sve vidimo.

RSE: Svet je već u krizi. Godina 2009. će da bude vrlo teška. Gde ćemo biti mi 2009. godine?

Popović: Htela bih da utešim i sebe i vas da to što se sada naziva krizom ne liči na ono što smo mi već prošli. Ako nama sada neko smanji plate za 10 ili 15 posto, naravno da će se to odraziti, ali to nema nikakve veze sa onim što je bilo. Ovo je jedno drugo vreme. U Americi to nema veze sa krizom, pogotovo kako je mi shvatamo. Njima kriza znači da neće okrečiti kuću, da neće zameniti auto ove godine, da neće otići na izlet vikendom, nego će otići na ručak negde bliže gde se manje troši. To je samo jedno stezanje kaiša, koje naravno teško pada svima. Ne pričamo o katastrofama, nego pričamo o malom smanjenju, ili ćemo čak ostati na istom.

RSE: Govori se o tome da će mnogo ljudi izgubiti posao i da će se neke fabrike zatvoriti.

Popović: Mislim da je to trik koji je država izvela i mislim da oni uopšte ne misle da otpuštaju, nego misle da zadržavaju svoje radnike, ali da svi dobiju po nešto manje novca. To je za sada plan, ali pošto to ne može tako da se kaže, onda se kaže mi čuvamo zaposlenost, ali ćemo morati da smanjimo troškove i biće nešto niže plate. Mi za sada to odavde sagledavamo tako da do kraja sledeće godine neće biti u celini velikih otpuštanja. Svi oni koji su do sada sedeli i primali jednom u tri meseca neku nižu platu, oni mogu da očekuju da će im ukinuti i ta mala primanja.
XS
SM
MD
LG