On je u intervjuu za današnji hrvatski Večernji list rekao da artiljerijske dnevnike, koji bi trebalo da rasvetle pojedinosti oko granatiranja Knina tokom "Oluje" 1995. godine, Tužilaštvo od hrvatskih vlasti bezuspešno traži već više od 18 meseci.
Ti dokumenti bi takođe poslužili i kao dokazi protiv trojice optuženih hrvatskih generala - Ivana čermaka, Mladena Markača i Ante Gotovine, dodao je Bramerc.
On je rekao da Tužilaštvo čini sve što može kako bi Ratko Mladić i Goran Hadžić bili uhapšeni i prebačeni u Tribunal, i da je u tom smislu u redovnim kontaktima sa srpskim vlastima.
Bramerc nije mogao precizno da odgovori na pitanje zašto je hapšenje Radovana Karadžića toliko dugo trajalo, upozorivši da Tribunal nema mehanizme prisile niti policijske snage koje bi mogle da hapse begunce, i da se može oslanjati isključivo na saradnju sa državama. On je potvrdio da su odlučnost Srbije da uhapsi Karadžića i jača saradnja tajnih službi bili odlučujući faktori u celom slučaju, ali je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji su mediji popratili slučaj.
Bramerc je objasnio da su mediji više prostora posvetili liku Radovana Karadžića i njegovim ličnim prilikama, a mnogo manje zločinima koji su počinjeni i patnjama žrtava.
"Radovan Karadžić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Meni se te činjenice čine puno relevantnijim od bilo čijih ličnih prilika", istakao je Bramerc.
On je konstatovao i da mediji vrlo malo pažnje posvećuju važnim suđenjima u Haškom sudu. Bramerc je, takođe, najavio da će Haški sud i nakon završetka rada 2010. godine nastaviti s pružanjem pomoći lokalnim pravosuđima na suđenjima za ratne zločine niže rangiranim pojedincima.
"Saradnja s nacionalnim tužiocima jedan je od prioriteta moje kancelarije i važan je sastavni deo strategije završetka rada Suda," rekao je Bramerc.
(Izvor: Beta)
Ti dokumenti bi takođe poslužili i kao dokazi protiv trojice optuženih hrvatskih generala - Ivana čermaka, Mladena Markača i Ante Gotovine, dodao je Bramerc.
On je rekao da Tužilaštvo čini sve što može kako bi Ratko Mladić i Goran Hadžić bili uhapšeni i prebačeni u Tribunal, i da je u tom smislu u redovnim kontaktima sa srpskim vlastima.
Bramerc nije mogao precizno da odgovori na pitanje zašto je hapšenje Radovana Karadžića toliko dugo trajalo, upozorivši da Tribunal nema mehanizme prisile niti policijske snage koje bi mogle da hapse begunce, i da se može oslanjati isključivo na saradnju sa državama. On je potvrdio da su odlučnost Srbije da uhapsi Karadžića i jača saradnja tajnih službi bili odlučujući faktori u celom slučaju, ali je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji su mediji popratili slučaj.
Bramerc je objasnio da su mediji više prostora posvetili liku Radovana Karadžića i njegovim ličnim prilikama, a mnogo manje zločinima koji su počinjeni i patnjama žrtava.
"Radovan Karadžić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Meni se te činjenice čine puno relevantnijim od bilo čijih ličnih prilika", istakao je Bramerc.
On je konstatovao i da mediji vrlo malo pažnje posvećuju važnim suđenjima u Haškom sudu. Bramerc je, takođe, najavio da će Haški sud i nakon završetka rada 2010. godine nastaviti s pružanjem pomoći lokalnim pravosuđima na suđenjima za ratne zločine niže rangiranim pojedincima.
"Saradnja s nacionalnim tužiocima jedan je od prioriteta moje kancelarije i važan je sastavni deo strategije završetka rada Suda," rekao je Bramerc.
(Izvor: Beta)
