Građani Srbije u događaje koji ulivaju nadu ističu pobedu Baraka Obame u američkoj predsedničkoj trci, uspehe domaćih sportista, a u dešavanja sa negativnim predznakom ubrajaju svetsku ekonomsku krizu koja pogađa i domaću scenu, rasplet kosovskog čvora…:
"U mom sećanju će ostati proglašenje nezavisnosti Kosova, u negativnom smislu, zato što nam se oduzima deo teritorije."
"Izbor prvog crnog predsednika Amerike Baraka Obame, to je bio jedan od važnijih događaja u svetu."
"Na mene je najjači utisak ostavila pobeda Baraka Obame u Americi. Amerika je konačno dobila predsednika koji baš i nije u onom klišeu kakav je on bio od njenog postanka pa do danas."
"Kupovina Zastave od strane Fijata, to mi je, što se tiče ekonomije, najinteresantnije."
"Događaj ove godine jeste i osvajanje srebrne olimpijske medalje našeg plivača Milorada Čavića."
"Formiranje Vlade, Socijalističke partije Srbije sa Demokratskom strankom, a u pozitivnom smislu."
"Izdvojio bih svetsku finansijsku i hipotekarnu krizu koja je uveliko uzdrmala svet."
Glumicu Oliveru Ježinu na kraju ove godine u očaj je bacala nerazumnost domaće vladajuće politike, a glavna dobra vest, kaže, stigla je iz Amerike:
"Čoveku prvo padne na pamet to što je Afroamerikanac pobedio na izborima. To je nešto što je zanimljivo i što eventualno obećava da bi nešto moglo da se promeni globalno, ali s obzirom na sastav njegovog kabineta, ne treba baš da skačemo od sreće."
RSE: Da li postoji još nešto sa svetske scene, možda svetska ekonomska kriza?
"Ne, 1993. godina je meni bila jača od ove svetske ekonomske krize. Kako kažu, lepo je to što je tamo pobedio Obama, jeste i da postoji svetska ekonomska kriza... Svi smo se vezali za to, a kriza kod nas, odnosno dno sa kojeg nikako ne uspevamo da se podignemo, zapravo se produbljuje sve više i više i ne vidim joj kraj. Stanje na političkoj sceni kod nas je toliko strašno da zaista ne vidim ishodište. Ova svetska kriza nama dođe kao alibi, baš me zanima, da nije te krize, šta bi bilo sa nama, da li bismo bili pametniji i racionalniji. Možete da napišete da me nerazumnost naše vladajuće politike baca u očaj."
Sociolog kulture Zorica Bobić govori o univerzalnoj simulaciji, ali ističe da i u tu ima dobrih vesti:
"Ova 2008. godina će ostati zapamćena po tome što je čitav univerzum bezobzirne simulacije, najpre na svetskoj političkoj sceni, a potom naravno i u medijima, na izvestan način raskrinkan. Takođe, ostaće upamćena i po tome što se prvi put u poslednjih 10-15 godina dešava nešto što inače detektujem u svojoj knjizi, a to su mikro otvori. Dakle, čini mi se da se svet na izvestan način otreznio od vladavine takozvanih art sistema, da obični ljudi počinju da se okreću stvarnom životu i pravim stvarima, i da će to rezultirati novom dimenzijom stvarnosti i novim vrednosnim poretkom. Mislim da će kriza koja je obeležila ovu godinu biti značajna po tome što će, jer energija krize je ipak energija, samo pametni ljudi i oni sa misijom znati na koji način bi trebalo da je iskoriste."
Glumac i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branko Cvejić kaže da je 2008. godina…:
"Opomena, ozbiljna opomena svima nama. Opomena da se ljudi urazume, da Amerika prestane sa svim ratovima koje, da tako kažem, nisu oni izazvali, ali su to možda mogli na neki drugačiji način da reše. Izbor Baraka Obame budi neku nadu, ali bi trebalo sačekati i videti šta će se dešavati. Svi se nadaju da bi upravo njegov izbor mogao doneti nešto drugo od onog što je bilo do sada – nadamo se mnogo boljem. U svakom slučaju, ogromna je stvar to što se desilo, što je izabran čovek koji pripada nekom drugom svetu, što nije neko poput Buša. Na kraju krajeva, ona bačena cipela na Buša je bila jedan dobar pokazatelj onoga što većina sveta misli. Ali, potrebno je urazumljivanje i kod nas, kada razmišljate koju biste predstavu mogli da pogledate možete da prebacite na drugi kanal, koji daje stalan prenos Skupštine, i gledate jedno tako neverovatno pozorište – ono pravo pozorište je, na žalost, manje interesantno za narod. To bi trebalo da bude poslednja opomena pred ozbiljno urazumljivanje."
