Na samitu su razmatrani predlozi ruskog i francuskog predsednika Dmitrija Medvedeva i Nikolasa Sarkozija o novom konceptu evropske bezbednosti. Ministar inosranih poslova Rusije Sergej Lavrov je istakao da to ne znači zaobilaženje postojećih institucija i mehanizama, već novi, dodatni nivo bezbednosti, kojim bi se sprečilo jednostrane akcije u međunarodnim odnosima. Rusija insistira na ključnoj ulozi Ujedinjenih nacija, jednakom tretmanu svih učesnika u međunarodnim odnosima. Međutim, pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid je istakao da nije problem u stvaranju novih međunarodnih mehanizama već u izostanku poštovanja postojećih institucija i dogovorenih principa, očito imajući u vidu intervenciju Rusije u avgustu u Gruziji.
Deo tog novog ugovora o evropskoj bezbednosti, po mišljenju Lavrova, bio bi i oživljavanje kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi, imajući u vidu nove okolnosti. Istovremeno, grupa zemalja, članica NATO-a je na kraju samita zatražila od Rusije da se pridržava pomenutog ugovora o ograničenju konvencionalnog naoružanja potpisanog nakon nakon Hladnog rata, a koji je prestala da primenjuje prošle godine. Članice NATO-a su upozorile da one ne mogu unedogled da se jednostrano pridržavaju ovog sporazuma. Moskva je uzvratila da je Severnoatlantska alijansa zapravo prva počela da krši ugovor o ograničenju naoružanja i da je ona bila prinuđena da uzvrati kako bi zaštitila svoje interese.
Po nekim mišljenjima, cilj ruskog predloga o kolektivnom ugovoru o evropskoj bezbednosti je zapravo smanjivanje uloge NATO-a.
Uprkos izostanku dogovora o političkoj deklaraciji, po rečima predsedavajućeg, finskog ministra inostranih poslova Aleksandera Stuba, članice OEBS-a nisu nikada bile bliže konsenzusu od 2002. godine, kada je poslednji put usvojen ovakav dokument.
Zbog izostanka komrpomisa nije usvojena ni deklaracija o Pridnjestrovlju. Istovremeno, postignut je dogovor oko dokumenta za rešavanje problema Nagorno Karabaha. Ministri su pozdravili pozitivan trend, pre svega Moskovsku deklaraciju koju su nedavno potpisali predsednici Azerbejdžana, Jermenije i Rusije. Usvojeno je i više odluka, uključujući o borbi protiv terorizma, trgovine ljudima, jačanje vladavine prava, mere za poboljšanje statusa Roma.
Od Nove godine, predsedvanje OEBS-om preuzeće Grčka.
