Dostupni linkovi

Crna Gora i BiH potpisale su u četvrtak, tokom redovnog godišnjeg zasedanja OEBS-a u Helsinkiju, pristupnicu Jadranskoj povelji. Ova grupacija koju čine Makedonija, Hrvatska, Albanija i SAD, osnovana je 2003. godine na inicijativu Vašingtona.

Predsedavajući Jadranske povelje, makedonski ministar inostranih poslova Antonio Milošoski rekao je da Crna Gora i Bosna i Hercegovina očekuju da uskoro potpišu akcioni plan za članstvo u NATO-u (MAP) i u tome će dobiti punu podršku. On je podsetio da je Jadranska povelja u velikoj meri doprinela reformama i evroatlantskim integracijama Balkana. Kao primer je naveo poziv Albaniji i Hrvatskoj za punopravno članstvo u NATO-u, a i Makedonija će uskoro postati članica ove asocijacije, kada, kako je rekao, okonča pregovore oko spora sa Grčkom na dostojanstven način.

Ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Sven Alkalaj je zahvalio na poverenju koje je ukazano njegovoj zemlji.


«Nadam se da će ovim biti dat podstrek regionalnoj stabilnosti i bezbednosti, a samim tim i u Evropi. To će istovremeno biti i veliki podstrek reformama u samoj Bosni i Hercegovini», istakao je Alkalaj.


Ministar inostranih poslova Crne Gore Milan Roćen je izjavio da je ovo istorijski dan za njegovu zemlju.

«Nadam se da će Crna Gora uskoro potpisati i Akcioni plan članstva i nastaviti dalje evroatlantske integracije, naravno u meri u kojoj ispunjava uslove», kazao je Roćen, dodajući da je značajno da su vrata otvorena i za Srbiju da pristupi ovoj inicijativi.


Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid izrazio je zadovoljstvo zbog ovog poslednjeg poteza u procesu jačanju mira i prosperiteta u Evropi. SAD podržavaju Jadransku inicjativu kao jedan od raspoloživih instrumenata u cilju pomoći balkanskim zemljama da se pridruže Evropskoj uniji u ovoj deceniji, kao što je to bio slučaj sa državama Centralne i Istočne Evrope u prošloj, kazao je Frid. On je istakao da je Jadranska povelja pomogla Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji da prodube domaće reforme i učvrste svoju međunarodnu poziciju.


Ministar inostranih poslova Hrvatske Gordan Jandroković je istakao da je Jadranska povelja značajna za primenu NATO standarda na vojnom planu, ali i podsticaj sveobuhvatnim reformama.

Države članice Jadranske povelje - Albanija, Hrvatska, Makedonija i Sjedinjene Američke Države - odlučile su 25. septembra u Njujorku, na ministarskom sastanku, kojim je predsedavala Makedonija, da pozovu Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se pridruže Jadranskoj povelji. Srbija ima status posmatrača u ovoj grupaciji.


Američko-jadransku povelju potpisali su u maju 2003. u Tirani Hrvatska, Makedonija i Albanija zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, u cilju jačanja regionalne suradnje te razmjene iskustava u svrhu ubrzanja transformacije na području odbrane i poboljšanja stabilnosti u regiji. Povelja je formalizovala podršku SAD-a trima državama na njihovom putu u NATO i predviđala je trilateralnu saradnju zbog ispunjavanja uslova za budući ulazak u članstvo Saveza.

Na godišnjem ministarskom sastanku OEBS-a razgovara se o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi, nakon ruske intervencije u Gruziji. U tom smislu razmatraju se predlozi ruskog i francuskog predsednika Dmitrija Medvedeva i Nikolasa Sarkozija. Očekuje se i usvajanje deklaracija za rešavanje pitanja Nagorno Karabaha i Pridnjestrovlja.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG