I dok instrumenti monetarne politike daju sve slabije rezultate u sprečavanju prevelikog klizanja dinara, postavlja se pitanje imaju li oni više ikakvog smisla. Treba li centralna srpska banka da pusti da se odnos formira zaista tržišno, bez ikakvih intervencija?
Ekonomisti na ovo pitanje nemaju jednoznačan odgovor. Jedni tvrde da nije dobar čas da se dinar pusti niz vodu usred globalne ekonomske krize, drugi su suprotnog mišljenja, od kojih neki idu tako daleko da predlažu uvođenje takozvanog valutnog odbora, odnosno, ukidanje centralne banke kakvom je danas znamo – sa diskrecionim ovlašćenjima u vođenju monetarne politike.
Saradnik Centra za tržišna istraživanja Aleksandar Stevanović smatra da devizne rezerve kojima Narodna banka Srbije interveniše na tržištu kako bi smanjila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara nisu potrošene nego da su samo promenile račun i da se ne može u sred krize uvoditi kurs koji ozbiljno fluktuira:
"Jer bi to onda bilo jedno divno polje pogodno za spekulacije, mogli bismo imati kurs i od 120 dinara, iako taj kurs možda ne bi imao neke veze čak ni sa srednjoročnom potražnjom za devizama. Prema tome, ako se prihvate jedna pravila igre, onda ih se treba držati jer najgore je menjati ih, pogotovo u kriznoj situaciji. Druga stvar je što to nije dobar izbor deviznog kursa, ali on je takav kakav je. Ako bi kurs bio 120, prognoziram da bi došlo do raspada finansijskog sistema - svako ko kaže da bi kurs trebalo pustiti da ozbiljno fluktuira trebalo bi da razmisli šta priča. To sada govore mnogi kvazi-ekonomisti, a pre samo dva meseca su govorili potpuno drugačije stvari. Dakle, nemamo izbora, moramo se držati pravila igre koje smo sami postavili inače će biti još gore. Svako ko kaže da zna koliki bi trebalo da bude realan devizni kurs laže i govori gluposti jer je devizni kurs nemoguće predvideti. Dakle, moguće je da će početkom januara kurs biti 85, ali i 95, sa jednakom verovatnoćom da će onaj koji je to prognozirao ispasti ili pametan ili glup."
Mišljenje Aleksandra Stevanovića ne deli ekonomista Ivan Janković. On smatra da je abnormalno visoka vrednost dinara u odnosu na evro održavana samo abnormalno visokim deviznim rezervama kojima se to moglo pokrivati, a koje su bile obezbeđene velikim brojem privatizacija i povoljnim inostranim kreditima:
"To sve sada polako nestaje i mi se suočavamo sa onom istinom koja je tu od samog početka, a to je da dinar mora da oslabi. On mora da oslabi vrlo verovatno i mnogo više od ovih devedeset dinara za jedna evro koliko je sada. To je sudar sa surovom realnošću, ništa misteriozno, ništa čudno i ništa neočekivano."
RSE: Šta bi po Vama bila racionalna monetarna politika?
"Po meni, racionalnu monetarnu politiku bi dobili uvođenjem takozvanog valutnog odbora, odnosno ukidanjem centralne banke kakvu je danas znamo, sa diskrecionim ovlašćenjima u vođenju monetarne politike, i monetarnog aranžmana koji je postojao i u mnogim drugim evropskim i južnoameričkim zemljama, koji se pokazao kao vrlo efikasan, i fiksiranjem kursa dinara za neku svetsku valutu, na primer evro. Mislim da je to optimalno rešenje za jednu malu i otvorenu privredu kakva je u Srbiji."
Ekonomista Saša Đogović podeća da je još pre dve godine ukazivao na to da je devizni kurs dinara nerealan, a da je sada samo ubrzano razotkrivanje te virtuelne stabilnosti deviznog kursa domaće valute zahvaljujući udaru globalne finansijske krize. U prethodnom periodu se taj kurs štitio na taj način što su emitovane hartije od vrednosti po izuzetno visokim kamatnim stopama, čime su se obezbeđivali visoki prinosi uglavnom finansijskim spekulantima, čime se Narodna banka Srbije takođe iscrpljivala. Sve to je pratio rast spoljnotrgovinskog deficita i rast cena na malo, što je stvaralo potpunu neravnotežu.
Dinar će, smatra Đogović, i dalje slabiti u odnosu na evro u sledećih nekoliko meseci jer je iluzorno braniti dosadašnji nerealan devizni kurs domaće valute. Kurs bi se onda mogao stabilizovati na nekoj realnoj vrednosti, pri čemu je teško precizirati koliko će dinara vredeti evropska valuta. A što se tiče monetarnog intervencionizma centralne banke, Đogović kaže:
"Narodna banka Srbije je prinuđena da troši devizne rezerve, dakle, sada plaća danak zbog loše kreditno-monetarne politike koju je vodila duži vremenski period. Troši devizne rezerve kako na dnevnoj bazi ne bi došlo do prevelike oscilacije, koja bi izazvala dodatnu psihozu i nervozu, pa čak i paniku, kod stanovništva, privrednika i potencijalnih investitora i možda dovela do bežanja kapitala sa našeg tržišta. Postoji neka prećutna saglasnost ili dogovor između Međunarodnog monetarnog fonda i naših vlasti da se tako vodi politika deviznog kursa, a to se vidi i po tome koliki je odobreni zajam, odnosno finansijski aranžman sklopljen sa Međunarodnim monetarnim fondom. Potrebna su nam znatno veća sredstva od tih, otprilike, pola milijarde dolara, ako se dobro sećam."
