Apsurd je utoliko veći što je svratište u proteklih godinu dana menjalo svoje prostorije, a taman kada je dobilo poslednje, nova gradska vlast postavila je pitanje svrsishodnosti finansiranje jedinog ovakvog projekta, prigovarajući to što iza njega stoji jedna nevladina organizacija. Svratište bi tako moglo biti zatvoreno u danima u kojima se temperatura polako spušta ispod nule.
"Jedan određeni broj njih bukvalno živi na ulici. Kada kažem na ulici, u najširem smislu te reči, mislim na otvorene prostore, parkove, podzemne prolaze, ruinirane kuće, šahtove, vagone i na mesta ispod mostova, odnosno na svim mestima na kojima je zgodno da se organizuje jedna vršnjačka grupa dece", rekla nam je Mila Mušnjikam iz Svratišta u Krfskoj ulici u beogradskoj opštini Zvezdara.
Nema dela Beograda u kom nećete videti decu koja napuštena šetaju gradskim ulicama, a samo je jedna ustanova koja im pruža vrstu pomoći koju ovde niko nije spreman da dà, a o čemu govori Milica Đorđević:
"Ta deca nemaju gde da odu, ostavljena su i zanemarena od strane svojih roditeja, građani koji su svakodnevno sa njima u kontaktu ih šikaniraju, ignorišu i govore im pogrdne reči. S druge strane, kod nas postoji i institucionalno šikaniranje i diskriminacija, nisu napravljeni prostor i program koji bi bili u skladu sa njihovim karakteristikama i potrebama."
Dolazak u Svratište nije zasnovan na prinudi, baš kao što nije obavezno ni zadržavanje u njemu, iako postoji veza sa svim potrebnim službama kako bi se nekome pružila i pomoć iznad one koja tu na raspolaganju. Kao najodgovornijeg za pretnje koje su se nadvile nad Svratištem mediji su odredili zamenika gradonačelnika Beograda Milana Krkobabića, inače sina lidera vladajuće partije penzionera i vicepremijera Jovana. Stariji Krkobabić bio je vrlo aktivan u vreme Miloševićeve vlasti, što kao predsednik Saveza penzionera, što kao narodni poslanik. Milica Đorđević pomalo u tome vidi objašnjenje zbog kog se zauzeo stav preispitivanja nužnosti Svratišta:
"Oni razumeju nevladin sektor onako kako su ga razumeli devedesetih godina. Juče smo, na primer, dobili informaciju da je Sekretarijat rekao, dnevnom listu "Blic", da mi njih ucenjujemo zato što tražimo plate od 2.000 hiljade evra. To je jeftin trik, jeftino razumevanje nevladinog sektora."
Planirani budžet za Svratište iznosi nešto više od devet miliona dinara, a doveden je u pitanje mesec dana pre isteka prethodno odborenog budžeta i deset dana pre zaključivanja budžeta za narednu godinu. Članica Gradskog veća zadužena za socijalna pitanja Ljiljana Jovčić tvrdi da Svratište neće biti zatvoreno:
"Verovatno je došlo do nesporazuma u samoj komunikaciji između Centra za integraciju mladih i Sekretarijata za socijalnu dečiju zaštitu. Odgovorno vam tvrdim da njihov projekat i ono što oni rade apsolutno neće ostati bez finansijske podrške grada Beograda. Mislim da je za javnost bitno jedino to da oni neće ostati bez finansijske podrške koju je grad Beograd uvek davao onima koji su radili dobre projekte."
U gradskoj vlasti podvlače da će projekat biti uveden u gradski sistem, ali nam i garantuju da će biti sačuvana mogućnost dobrovoljnog dolaska i odlaska dece u i iz Svratišta. Ipak, u trenutku pisanja ovog izveštaja potvrda da Svratište ostaje još nije dobijena. Nejasno je zbog čega gradski oci ne reaguju na apele i pozive na dogovor prvih ljudi Svratišta, kao i zbog čega ignorišu nephodnost njegovog postojanja. Ponovo Milica Đorđević:
"Ta populacija nije registrovana, dakle, u Beogradu i Srbiji postoje ljudi koji nemaju svoj matični broj. Deca ga nemaju, i ne mogu da ga imaju, zato što ni njihovi roditelji, u nekom procentu, nemaju svoj matični broj, odnosno zato što ni njihovi roditelji nisu prijavljeni. Oni koji su punoletni ne mogu da koriste ni narodne kuhinje zato što nemaju matični broj, ličnu kartu. Oni praktično ne postoje, nemaju osnov da koriste bilo šta u ovoj zemlji."
