Dostupni linkovi

Uzroci problema u poslovanju biznismena


Podgorica

Nakon što je objavljeno da Prva Banka ima velike probleme sa likvidnošću danas je objavljeno i da jedan od najjačih biznismena u Crnoj Gori Veselin Barović prodaje niz firmi i poslovne prostore zbog dugova i nagomilanih obaveza. Da li je ovo jasan signal da u Crnu Goru stiže globalna kriza ili uzroke što najjači biznismeni imaju velikih poslovnih problema treba tražiti na domaćem tarenu?

Uzroke problema u poslovanju biznismena u Crnoj Gori koji su bliski vlasti treba tražiti u njihovom načinu poslovanja, a ne u globalnoj finansijskoj krizi. Globalna finansijska kriza je otvorila problem poslovanja u Crnoj Gori koji je specifičniji od drugih, kaže doktor Mirjana Kuljak, naglašavajući da je ekonomski sistem Crne Gore prilično zatvoren za legalne tokove novca. Kada je Crna Gora ocijenjena kao zemlja sa visokim stepenom korupcije nije moguće očekivati da strani investitori budu ohrabreni da dođu i investiraju u takvu zemlju u doba globalne ekonomske krize:

"Svjetska kriza je samo otvorila ovaj problem Crne Gore koji je specifičniji nego što je to u drugim zemljama. Ono što je karakteristično za Crnu Goru iz jednog ugla koji se primjećuje i u drugim zemljama u tranziciji je, da visok stepen koncentracije vlasništva znači da su firme pod najvećim uticajem jednog vlasnika, ustvari dovodi do toga da dolazi do nestanka preduzetničkih ideja. One su bile ideje, na žalost naših preduzetnika, ratnoprofiterske i poslijeratnoprofiterske, a ne proizvodne, upotrebne imovine, tako da imamo koncentraciju vlasništva, firme su u rukama onih ljudi koji drže institucije sistema, ono što Evropa prepoznaje kao korupciju i organizovani kriminal oko uske grupe ljudi..Uska grupa ljudi kontroliše i institucije sistem i ove firme. I tako imamo jedan zatvoreni, zaključani sistem koji ne može da dovede do produktivne upotrebe kapitala."

Ekonomski analitičar Mila Kasalica smatra da je problem poslovanja velikih biznismena u Crnoj Gori domaći, autohtoni problem, odnosno posljedica visokog nivoa nezrelosti poslovnog promišljanja i strateškog planiranja određenih kompanija i to ne bi trebalo da bude problem države:

"Jer ako stvarno idemo do kraja neoliberalne doktrine koja je bila naš vodeći idelološki koncept sada bi se svi ovi biznismeni koji se nalaze u problemima sa likvidnošću trebali da "dogovore" ko će da nestane sa tržišta, odnosno čija situacija je u poslovnim knjigama toliko loša da ne može da preživi. Ja vjerujem da taj scenario niko od nas ne može u Crnoj Gori onako zdravorazumski da prihvati iako je to realni, surovi, ekonomski scenario."

Sada se dešava da u malom crnogorskom ekonomskom sistemu ima nekoliko krupnih igrača koji ulažu u nekretnine, a najmanje u poslovne objekte, što tražnja ne može da apsorbuje, kaže ekonomski analitičar Predrag Drecun, koji naglašava da su uzrok poslovnih problema najvećih igrača u biznisu donošenje loših poslovnih odluka. Drecun ne očekuje da će im država pomoći:

"Država ne može da štiti svakoga ko donosi negativne poslovne odluke. Vi možete kao država da u jednom momentu reagujete i da donesete odluku i da podržite nekoga jer smatrate da je to strateški interesa, ali zaista ako investitor ne vodi toliko samo o sebi računa i ako je trka za profitom onda zaslijepila sve druge aspekte poslovanja onda se nalazimo u drugoj situaciji. Zato je, po meni, ovo jedan možda čak i koristan trenutak za crnogorsku ekonomiju jer će doći do nove realokacije kapitala, do nove raspodjele i možda do neke bolje i ekonomski efikasniji način da će se upravljati njima u budućnosti."

Mila Kasalica smatra da nema bezizlaznih situacija i procjenjuje da biznismeni koji su određivali ekonomske tokove posljednjih nekoliko godina traba da pokrenu finansijske rezerve koje su za sada netaknute:

"Ovi poželjni biznismeni vjerujem da treba da unutar svojih kompanija i unutar sebe kao ličnosti iznađu snagu da prvo pokrenu finansijske rezerve koje po procjenama još uvijek postoje, a koje se još uvijek ne diraju, a sa druge strane da donesu odluku da u tekućem stanju nemaju dovoljno znanja i da ta znanja moraju negdje da potraže da bi riješili tekuće probleme na svom tržištu. Moramo i s druge strane ipak negeneralizovati stvari. Među onim ljudima kojima je data šansa zadnjih pet godina da budu privilegovani ima i onih koji su pametno postupali. Oni su u manjini, ali oni predstavljaju jedan od kvaliteta eventualnih, da budemo jasni, koji mogu da budu dobar uput za to što će da se dešava u budućnosti."

  • 16x9 Image

    Srđan Janković

    Nakon rada u pisanim i elektronskim medijima u Srbiji, Beograd napušta 1999. nakon gašenja ovih medija zbog pritiska tadašnjeg režima i ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Na RSE radi od novembra 1999. godine.

XS
SM
MD
LG