Dostupni linkovi

Aktuelna srpska vlada nastoji da otkloni štetu koju je bivši srpski premijer Vojislav Koštunica naneo zemlji pristajanjem da Rusima praktično pokloni nacionalnu naftnu industriju, bez ikakve garancije da će zauzvrat dobiti magistralnu trasu takozvanog Južnog toka gasovoda koja će prolaziti kroz Srbiju. Svi su izgledi da od tog gasovoda neće biti ništa.

Srbija ne pristaje da proda Naftnu industriju Srbije (NIS) Rusima bez garancije da će dobiti magistralni Južni tok gasovoda i dovršenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.


"Ukoliko su Srbija i Rusija spremne da ostanu pri onome što smo dogovarali, a to znači da taj aranžman bude u celini sproveden, onda će taj dogovor uslediti veoma brzo, mislim u decembru mesecu",
izjavio je ministar Ivica Dačić, vođa delegacije Srbije koja je danas u Moskvi nastavila razgovore o privrednoj saradnji i energetskom aranžmanu dve države.

Sličnu poruku prošle nedelje poslao je i premijer Mirko Cvetković. Uz to, Srbija traži da Gazprom isfinansira obavezne investicije od 500 miliona evra i da se one povećaju za dodatnih 700 miliona evra. Rusi, međutim, nisu voljni da daju bilo kakve dodatne garancije jer smatraju da je sporazum koji su dve zemlje postigle dovaljan garant da će gasovoda biti, niti hoće da menjaju već postignut dogovor o ceni i investicijama u NIS.


I analitičar Milan Simurdić potvrđuje da srpska strana neće prodati NIS ukoliko ne bude bio u paketu sa ostatkom naftno-gasnog sporazuma:


"NIS ostaje pitanje praktičnih dogovora implementacije trojnog sporazuma i, koliko vidim, naša delegacija ima pregovaračku platformu da je to jedinstven paket i da se stvar mora završiti na takav način."


Poslednjih dana u javnost Srbije dospele su i informacije da uopšte nije sigurno da će trasa gasovoda Južni tok ići preko Srbije. Navodno se Gazprom vraća jeftinijoj trasi ovog magistralnog gasovoda preko Rumunije, zaobilazeći Srbiju i Bugarsku. Moskovski "Komersant" je pisao da tom opredeljenju u prilog ide i činjenica što oko tog projekta ima problema i u Bugarskoj i u Srbiji, u kojoj međudržavni sporazum ima "ozbiljne probleme u implementaciji".


Istovremeno je Jurij Buligin, predstavnik ruske trgovačke komore, rekao da ratifikacija gasno-naftnog sporazuma u srpskoj skupštini ne znači i početak gradnje Južnog toka, da bi šef iste organizacije Andrej Hripunov kazao da je iznenađen izjavom svog kolege. A onda je zamenik direktora Gazproma Dmitrij Mališev demantovao medijske spekulacije da italijanska energetska kompanija ENI vrši pritisak na ruski energetski gigant da odustane od gradnje magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju i da ga preusmeri kroz Rumuniju. On je podsetio da sporazum predviđa da gasovod kroz Srbiju bude magistralni, minimalnog kapaciteta deset milijardi kubika gasa godišnje, sa mogućnošću povećanja do 20 milijardi godišnje.


Šta je od svega ovoga blizu, a šta daleko od istine?


Nikad nije ni bilo ozbiljne namere da Južni potok prolazi kroz Srbiju. O tome se pričalo još u vreme Mirka Marjanovića, pa su sad to Rusi izvukli iz naftalina jer je trebalo da posluži kao šargarepa da im Srbija pokloni NIS. Ratifikacija gasno-naftnog sporazuma ne znači ništa, ona ne obavezuje da se projekat Južni tok realizuje, kaže urednica sajta Enerdziobzerver Sijka Pištolova.


Sagovornica Radija Slobodna Evropa naglašava da Bugarska od Rusije traži da više zarađuje na Južnom toku koji bi prolazio preko njene teritorije, a da Rusija samo može da sanja o tome da gasovod prolazi preko Rumunije jer ta zemlja nikad neće dozvoliti da ovaj gasovod prolazi kroz njenu teritoriju pošto je opredeljena za projekat Nabuko.


Upitana na čemu Srbija zasniva nadu da će Južni tok prolaziti kroz njenu teritoriju ako se Rusija nikad ugovorno na to nije obavezala, Sijka Pištolova kaže:


"U tome je poenta, naša Vlada je prvi put do sada pokazala da joj je stalo do sopstvene zemlje. Zašto? Do sada im nije palo na pamet da traže garanciju da će Južni potok biti izgrađen, pa da tek onda raspravljamo o privatizaciji NIS-a. Od samog početka sam bila svesna da je gasovod Južni potok šargarepa na veoma dugačkom štapu. Od samog početka nije planirano da Južni potok prolazi kroz Srbiju, jer da je bio planiran počeo bi da se gradi još u vreme Mirka Marjanovića. Taj gasovod je i Mirko Marjanović, obično pred izbore, vadio iz naftalina."


Naša sagovornica objašnjava da Rusi ne žele da potpišu garanciju o gradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju jer ni sami ne znaju da li će ga graditi:


"Meni je u privatnom razgovoru čovek iz Gazprom-exporta na pitanje kada će se početi sa gradnjom tog gasovoda, i da li će se uopšte i počinjati, kroz osmeh odgovorio da to ni oni ne znaju. Jednostavno nema dovoljno gasa da bi se on transportovao tim gasovodom, a ako nema dovoljno gasa, onda je gasovod neprofitabilan. Dakle, Rusi bi sami morali da ga kupuju od zemalja iz kaspijskog regiona, odnosno od bivših sovjetskih republika. Mi danas kada pričamo o Rusiji imamo predstavu o nekadašnjem Sovjetskom Savezu, zaboravljajući da se glavne energetske rezerve nalaze oko kaspijskog regiona, a tamo se nalaze bivše sovjetske republike, Azerbejdžan, Uzbekistan, Tadžikistan i druge, koje su u međuvremenu postale nezavisne države i koje niko ne obavezuje da svoj gas prodaju Rusima. Kako trenutno stvari stoje, Azerbejdžan i Iran su naklonjeni Nabuku, a to u prevodu znači da neće ostati dovoljne količine gasa za Ruse koji bi ga transportovali Južnim potokom."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG