Prema tvrdnjama predstavnika političkih partija u Srbiji, svaka inicijativa koja pomaže prevazilaženju nesuglasica u regionu je dobrodošla, a ono što stvara razliku u njihovim pogledima je pitanje - ko bi sačinjavao jednu takvu instituciju.
Vladajuće stranke - Demokratska i SPS – vide to kao dobar potez, uz napomenu da srpska strana, za razliku od Hrvatske, to upravo i čini u poslednjih nekoliko godina, individualizacijom zločina, sudskim procesima i odgovornošću prema žrtvama. Nada Kolundžija:
“Od 2000-e godine Srbija svim svojim potezima pokazuje važnost uspostavljanja dobrih odnosa, odnosno normalizacije odnosa između Beograda i Zagreba. Da podsetim samo - predsednik Srbije se izvinio građanima koji su trpeli u Hrvatskoj, a druga strana nije. Dakle, hoću da kažem da je Srbija učinila mnogo koraka, upravo razumevajući značaj odnosa između Beograda i Zagreba kao pretpostavke stabilnosti celog regiona.”
Pozdravljajući ideju Milorada Popovca, Brako Ružić iz SPS-a konstatuje “da je Hrvatska napravila grešku, pošto nije želela da razgovara na temu relaksiranja tužbe za navodno počinjeni genocid”:
“Međutim, to je samo početak procesa u kome se utvrđuje sam sadržaj tužbe. Ono što neće moći da se izbegne je, da se u tom vremenskom periodu desio i “Bljesak” i “Oluja”. Ali, smatram da će to umnogome oduzeti vreme i možda, na neki način, dovesti do zatezanja odnosa dve susedne države. Tako da svaka ideja je dobrodošla, ali mislim da bi ta ideja pre svega trebalo da dodje od zvaničnog Zagreba, a ne od predstavnika Srba u Hrvatskoj.”
Ideju Milorada Pupovca podržava i opoziciona Liberalno demokratska partija, ali uz određenu rezervu, budući da nije sasvim jasno ko bi trebalo da sačinjava Savet. Zoran Ostojić:
"Ako su tu Akademija i Crkva, onda bojim se da ta inicijativa puca u prazno, jer su to institucije koje su, na kraju krajeva, i najodgovornije za ovo zahlađenje odnosa.”
LDP smatra da bi u procesu normalizacije odnosa na Balkanu značajnije mesto trebalo da ima civilno društvo:
"Civilno društvo i mudrost političkih elita su neophodni. Civilno društvo se malo pita u Srbiji, a političke elite – vidimo – nisu mudre.”
Zoran Ostojić veruje da odnosi moraju biti u funkciji brzog ulaska celog regiona u NATO, pa u Evropu:
"Naprosto, Hrvatska će vrlo brzo ući u NATO, a mi smo i dalje opsednuti nekom vojnom neutralnošću. Jednostavno, potrebna je promena politike u Srbiji, potrebna je politika sa vizijom i potrebna je hrabrost. Mi ne vidimo da ima u sadašnjoj vladajućoj politici i vizije i hrabrosti. Nekako nam se čini da je ovo što rade Jeremić i Tadić jedna inercija propale Koštuničine politike.”
Živorad Kovačević iz Evropskog pokreta Srbije i član Saveta Igmanske inicijative - u čijoj osnovi desetogodišnjeg delovanja je upravo izgradnja normalnih odnosa u regionu - kaže da delotvornost ovakve institucije zavisi, pre svega, od onih koji u tome učestvuju, a posebno onih koji odlučuju:
“Moram da kažem, da sam lično veoma nesrećan zbog ovoga što se sad dešava i lično ne mislm, kao što neki misle, da je to baš dobra prilika da sad sud u Hagu utvrdi šta je bila prava istina u pogledu onoga što se dešavalo u prošlim ratovima. Tu istinu moramo sami, svako za sebe, da utvrdimo. Tako da mislim da, ako gospodin Pupovac izađe formalno sa tom inicijativom, jer, na kraju krajeva, preko njihovih leđa – Srba u Hrvatskoj – se sve ovo sada odigrava, svakako da ćemo i Igmanska inicijativa i ja lično, u punoj meri to podržati.”
