Na trinaestu godišnjicu parafiranja Dejtonskog sporazuma, kojom je okončan rat u Bosni i Hercegovini i ta zemlja podeljena na dva entiteta, Federaciju i Republiku Srpsku, premijer Srbije Mirko Cvetković navodi da Vlada u Beogradu čvrsto posvećena izgradnji dobrih odnosa i saradnji sa BiH, ali i dodaje:
“Ova Vlada nikada neće povlačiti unilateralno neke akcije koje izazivaju negativne stvari u vezi sa regionalnom saradnjom, jedino će povlačiti poteze kao reakciju na neke druge strane. Ali čak i kada bude bila prinuđena da povlači određene akcije, to će uvek biti akcije koje su miroljubive i diplomatske.”
Trinaest godina od Dejtonskog sporazuma, niko od njegovih potpisnika više nije među živima, originalni dokument je izgubljen, pojačava se rasprava o tome šta je sporazum zapravo doneo BiH i njenim narodima. Ono oko čega se svi slažu jeste da je ovaj dokument zaustavio krvoproliće. Istoričar Slavenko Terzić:
“On je u datom trenutku bio jedno rešenje koje je odnelo mir i u tome vidim neki istorijski smisao Dejtonskog sporazuma.”
Socilog Božidar Jakšić:
“On je Bosni donio bar toliko da ljudi više ne ginu.”
Međutim, mišljenja se razilaze kada je reč o pitanju da li je 13 godina posle krvoprolića došlo vreme njegove revizije. Iako navodi da se 13 godina posle, u Bosni ništa nije promenilo, za Slavenka Terzića samo je strogo i dosledno sprovođenje Dejtonskog sporazuma garant stabilnosti u BiH i stablinosti njenih odnosa sa Srbijom:
“Ne mislim da je Dejtonski sporazum danas prevaziđen jer ukoliko, kao što vidim, muslimanski političari iz Sarajeva žele na neki način da se ponovo vrate na unitarni koncept Bosne i Hercegovine, onda bi to vrlo ozbiljno ugrozilo ceo koncept BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Čini mi se da u Srbiji niko nikada nije dovodio u pitanje integritet BiH u duhu Dejtonskog sporazuma. Naravno da se, ukoliko se ne poštuje Dejtonski sporazum, otvara pitanje samoopredeljenja Republike Srpske i njenog budućeg političkog života.”
Socilog Božidar Jakšić, s druge strane, smatra da bi pod određenim uslovima Dejtonski sporazum trebalo revidirati:
“Dejton nije mnogo doprineo Bosni, hvala mu što je zaustavio krvoproliće, ali bi Dejton trebalo na neki način revidirati. Ali, to pre svega podrazumeva da neke druge političke snage, koje nemaju taj nacionalistički naboj, pokušaju da nađu neko rešenje u korist svih građana Bosne. Ja za sada takve političke snage u Bosni ne vidim.”
RSE: Da li, po vašem mišljenju, odnos Srbije prema BiH entitetu - Republici Srpskoj, pojačava glasove onih koji najavljuju mogućnost referenduma o osamostaljenju?
“Srbija je napravila u poslednje vreme toliko političkih gluposti da je mene jednostavno stid o tome i da govorim. Prema tome, mislim da to niti puno doprinosi, niti puno škodi, ali u svakom slučaju radi za dobrobit onih koji pljačkaju i Bosnu i Srbiju.”
Iako vlasti u Beogradu ponavljaju tvrdnje da se protive se bilo kakvom odstupanju od Dejtonskog sporazuma, odnosi Srbije sa BiH ostaju na nivou uveravanja da Beograd želi dobru saradnju sa Sarajevom, ali se jasno učvršćuju veze sa Republikom Srpskom, pa su tako, po Sporazumu o specijalnim vezama, premijer i predsednik RS Dodik i Kuzmanović nedavno u Beogradu otvorili svoje nove prostorije. U tom smislu možda je najbolji osvrt na godine prošlosti tokom posete Beogradu dao mađarski predsednik Ferenc Đurčanj:
“Šteta je sto je plaćena tako visoka cena za pouku da je jedini način da napredujemo to da pokazujemo razumevanje jedni prema drugima, i da poštujemo nezavisnost jedni drugih, jer to je jedina garancija za napredak. Mislim da su to mnogi narodi shvatili, prošlost je korisna samo ako se učimo iz grešaka koje smo počinili.”
