Dostupni linkovi

Novi sunovrat dinara i nova poskupljenja


Dinar se u odnosu na evro sunovratio na najnižu vrednost ove godine. Čini se da ni Narodna banka ne može više da ga spase, iako je potrošila više od 300 miliona evra deviznih rezervi na njegovu odbranu.

Jedan evro prema srednjem kursu Narodne banke Srbije danas vredi 87.6 dinara. Domaća valuta oslabila je za 0.71 dinar prema evru, koji je juče vredeo 86.89 dinara. Krajnje očekivano, odmah su usledile najave dodatnog talasa poskupljenja. Stara poznanica inflacija ceri se ponovo, a sa njom još jedan dobro poznati znanac – siromaštvo.


Uprkos tome što guverner Jelašić tvrdi da je domaća valuta na srednje i duge staze stabilna, nisu retki ekonomisti koji su uvereni da će domaća valuta još izrazitije padati i da je pitanje samo kojom brzinom će se to događati. Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka:


"Zbog međunarodne finansijske krize, kako je dotok stranog kapitala manji, pritisak na nas je sve veći. To je neminovna posledica, dinar mora da slabi i on će slabiti dok se ne uspostavi neka ravnoteža na kojoj bi dinar realno odražavao snagu srpske privrede u odnosu na evro, koji odražava snagu evropske privrede."


Finansijski kurs dinara je bio i jeste nerealan, kaže i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, uz očekivanje da će se slobodan pad domaće valute nastaviti:


"Moguće je da će se i dalje nastaviti to klizanje valute uz određene oscilacije, u zavisnosti od intervencija Narodne banke Srbije i sezonskog faktora pred kraj godine, dok ne dođe do nekog ravnotežnog nivoa u nekom srednjoročnom periodu, kako je to rekao guverner. Svakako da to ima svoje negativne reprekusije, pre svega na rast cena proizvoda uvoznog porekla, ali i domaćih proizvoda koji se proizvode na bazi sirovina i repromaterijala koji se nabavljaju iz inostranstva."


Dakle, na redu su poskupljenja. Najgore je to što će poskupeti ono bez čega se ne može – hrana i roba široke potrošnje, hemijska sredstva, bela tehnika. Već početkom decembra, prema najavama uvoznika i proizvođača, za pet do deset odsto biće povećane cene uvoznih prehrambenih proizvoda, kućne hemije, ali i obuće i odeće. Trgovci kažu da su već dobili zahteve proizvođača i uvoznika za povećanje cena. Kako će to preživeti ovi penzioneri iz Leskovca i još mnogo takve sirotinje diljem Srbije:


"Imam penziju 5.000."

"Imam penziju od 11.600 , ne može da se sastavi kraj sa krajem."

"Deset hiljada."

"Imam dva sina koji idu u srednju školu."

"Žena mi ne radi, osam godina sam penziji."

"Sin i ćerka mi ne rade, a ni snaja – niko nigde ne radi."


Siromasima poput penzionera iz naše ankete biće najgore, ali pad dinara će osetiti i oni koji su imali znatno više, toliko više da su mogli da podignu kredite sa deviznom klauzulom. Saša Đogović:


"To će doprineti da će svi oni koji su se zaduživali kreditima sa deviznom klauzulom sada morati da raspolažu sa većom količinom dinara kako bi mogli da izmire svoje obaveze po osnovu kreditnih aranžmana, što će sve zajedno negativno uticati na životni standard populacije, posebno tokom 2009. godine."


Uzalud Asocijacija potrošača Srbije upozorava da ni uvoznici, ni proizvođači nisu fer prema potrošačima. Danilo Šuković to takođe vidi, ali upire prstom i na uzroke:


"Kada god kurs raste, trgovci i uvoznici su uvek vrlo ažurni da povećaju svoje cene. Međutim, kada dinar jača, onda bi bilo logično da cene padaju, ali se to kod nas ne dešava upravo zbog toga što ih tržište ne primorava na to - ne postoji dovoljan nivo konkurencije koji bi ih naterao da u takvoj situaciji snize svoje cene."


"Marže u okruženju su od 8 do 15 odsto, a u Srbiji i više od 25 odsto. Zato mi pokazujemo interesovanje i nameru da trgovinski lanci ove marže smanje"
, izjavio je Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine. Prema istraživanju Medijum Galupa, prošle godine su građani Srbije, prvenstveno Beograđani, znatno smanjili kupovinu osnovnih životnih namirnica. Svi veći trgovinski lanci u Srbiji od skoro su u monopolskom položaju, jer su od nedavno u vlasništvu kompanije Delta".


Ovo što ste čuli objavila je dnevna štampa u martu 2006. godine. Skoro tri godine je prošlo od tog Srećkovićevog obećanja. I da li se nešto promenilo? Jesu li u Srbiju možda stigli veliki zapadni trgovinski lanci kako bi razbili Deltin monopol i snizili cene hrane u Srbiji na nivo cena, recimo u Nemačkoj?


Ministar trgovine Slobodan Milosavljević, iako bez takve namere, gotovo da vređa inteligenciju prosečnog građanina: kaže da je njegovo ministarstvo apelovalo na trgovce da smanje marže. Apelovalo! A zašto bi oni uslišili te apele? Danilo Šuković podseća ministra da je vreme real-socijalizma prošlo:


"U ekonomiji nema apela, nema ljubavi i emocija. Trebalo bi da stvore takav ambijent u kojem bi oni morali da se ponašaju tako da najmanju štetu trpe građani, a ne da upućuju apel. Apel je nešto iz socijalističkog perioda, nešto što više nema nikakvog smisla. Dakle, cene treba da se formiraju slobodno, ali u slobodnoj utakmici – da niko ne može da zloupotrebljava svoj položaj. Ako neko ima dominantnu poziciju na tržištu, to nije tako strašno ukoliko on tu svoju poziciju ne zloupotrebljava."


I Saša Đogović je saglasan da je izjava ministra Milosavljevića zalutala iz vremena soc-realizma:


"To je moglo kada su postojala državna i društvena preduzeća i kada su vas direktori slušali. Međutim, ukoliko se ne zalažete, barem verbalno, za tržišnu privredu, onda morate da postignete da tržišnim mehanizmima koji odlikuju takvu privredu smanjite carinske stope, date šira ovlašćenja i osposobite kadrovske i tehničke agencije za zaštitu konkurencije koje bi sankcionisale monopolsko ponašanje koje postoji u našoj zemlji."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG