Dostupni linkovi

Sukobi u Gruziji su pokazali u kojoj meri je stanje na čitavom južnom Kavkazu rovito. Zato je nužno rešavanje ostalih spornih pitanja, pre svega statusa Nagorno Karabaha, kaže za Radio Slobodna Evropa Piter Semnebi (Peter Semneby), specijalni izaslanik Evropske unije za ovu regiju.

On ističe da težnja pojedinih velikih zemalja unutar Unije na jačanju bilateralnih odnosa sa Rusijom zbog svojih specifičnih interesa, otežava usaglašavanje zajedničke politike Brisela prema Moskvi, ali ipak 27-orka uspeva da nastupa jedinstveno. Po njegovom mišljenju, prihvatanje Evropske unije da njena misija na Kosovu bude statusno neutralna nije pokušaj da se odobrovolji Rusija.

RSE: Šta se može očekivati kao sledeći potez Evropske unije nakon ruske intervencije u Gruziji? Da li preti opasnost da kriza bukne i u Nagorno Karabahu, koji je još složeniji slučaj? Da li je Brisel izvukao neke pouke iz zbivanja u Gruziji?

Semnebi: Pre svega voleo bih da smo uradili još više nego što smo dosada uspeli u Gruziji. Već smo primenili deo mera, doduše sa poteškoćama, u cilju jačanja poverenja. Naravno, to nije dovoljno i nastojimo da obnovimo aktivnosti usmerene na jačanje poverenja u cilju interakcije, odnosno uspostavljanje komunikacije između tamošnjih etničkih grupa, Abhaza, Južnoosetijaca i Gruzijaca. Osim angažmana na terenu, Evropska unija nastoji da posreduje u pregovorima u Ženevi između Gruzije i separatističkih regija. Pomenuo bih i treći i strateški nivo, koji podrazumeva širenje konteksta za rešenje krize. Naime, države sa prostora južnog Kavkaza pozvane su da se pridruže politici Evropske unije dobrog susedstva. Sledeći korak je partnerstvo. Evropska komisija će uskoro prezentovati predlog koji će uzeti u obzir specifične potrebe i okolnosti u kojima se nalaze naši partneri na Istoku. Smatram da ova pitanja treba posmatrati možda u kontekstu sveobuhvatnog evropskog sistema bezbednosti. To ne bi naravno značilo potpunu zamenu strukture uspostavljene u Helsinkiju 1975. godine, ali su izvesne promene nužne. Mi ćemo svakako nastojati da iz poslednjih zbivanja izvučemo pouke, ali se ne može reći da je Evropska unija bila neaktivna. Pokušali smo u julu, dakle pre sukoba, da organizujemo sastanak predstavnika Gruzije i Južne Osetije, ali se južnoosetijska strana nije pojavila.

RSE: Kako ocenjujete nedavni potez ruskog predsednika Medvedeva koji je pozvao lidere Azerbejdžana i Jermenije na sastanak u Moskvi na kome je bilo reči o pronalaženju rešenja za Nagorno Karabah? Da li na taj način Kremlj nastoji da ostavi po strani EU i ostale članice "Minsk grupe" koja posreduje u pregovorima oko statusa Nagorno Karabaha?


Uviđanje međunarodne zajednice da je nužno hitno delovanje i u ostalim konfliktnim područjima, kao što je Nagorno Karabah, jedna je od retkih pozitivnih posledica nedavnih sukoba u Gruziji.
Semnebi: To pokazuje da se situacija na Kavkazu menja. Zanimljivo je da su sukobi u Gruziji zapravo otvorili mogućnosti za pronalaženje rešenja za Nagorno Karabah. Naime, Jermenija i Azerbejdžan su nakon krize u Gruziji postali svesni svoje ranjivosti u ovakvoj situaciji i jedini način da se to prevaziđe jeste rešavanje bilateralnih sporova, a pitanje Nagorno Karabaha jeste ključni problem u njihovim odnosima. Evropska unija podržava aktivnosti "Minsk grupe" (reč je o grupi čiji su koopredsedavajući Francuska, Rusija i SAD, koja nastoji da posreduje u pronalaženju rešenja za status Nagorno Karabaha-napomena autora). Osim toga postoji i inicijativa Turske o saradnji u regionu Južnog Kavkaza. Rusija se takođe angažovala, a i Evropska unija shvata da je neophodnije njeno još aktivnije učešće. Uviđanje međunarodne zajednice da je nužno hitno delovanje i u ostalim konfliktnim područjima, kao što je Nagorno Karabah, jedna je od retkih pozitivnih posledica nedavnih sukoba u Gruziji. Naime, pre toga se smatralo da je najbolje po stabilnost regije održavanje sukoba zamrznutih i onda postepeno nastojati da se oni reše. No, to je sve dovedeno u pitanje nakon pomenutih zbivanja u Gruziji. Pokazalo se koliko je situacija rovita, jer su se zemlje regije oslanjale na transportne koridore kroz Gruziju koji su bili ugroženi tokom sukoba. Takođe, pristupanje Gruzije Akcionom planu za članstvo u NATO-u (MAP) je verovatno sada još neizvesnije.

RSE: Mnogi smatraju da je pozicija Evropske unije protivrečna kada je reč o sukobima u Gruziji, tačnije prema Rusiji. Utisak je da Brisel nastoji da nakon početnih kritika odobrovolji Moskvu. Na primer, najava obnavljanja pregovora o partnerstvu, odnosno "biznisu kao i do sada", zatim prihvatanju zahteva Srbije da misija EULEX na Kosovu bude statusno neutralna.


U EU postoje razlike oko zajedničke politike. Tako veće zemlje teže jačanju bilateralnih odnosa sa Rusijom zbog svojih specifičnih interesa.
Semnebi: Govorio bih o tome iz ugla Kavkaza. Mislim da je reakcija Evropske unije na zbivanja u Gruziji upravo pokazala suprotno, odnosno principijelnost, odlučnost i doslednost. Zahvaljujući našem aktivnom delovanju stvoreni su uslovi za primirje i povlačenje ruskih snaga sa gruzijske teritorije van Abhazije i Južne Osetije. To ne znači naravno da su sve odredbe mirovnog sporazuma ispunjene i mi moramo nastavimo naš angažman na njihovoj primeni. Na primer, povratak ruskih trupa na pozcije od pre 7. avgusta, zatim pitanje izbeglica. Zato su potrebni instrumenti. No, pregovori sa Rusijom o čitavom setu pitanja u našim odnosima treba da nam omogući takvu polugu. Situacija na južnom Kavkazu je svakako veoma važan deo tih razgovora o strateškom partnerstvu Brisela i Moskve. Naravno, u Evropskoj uniji postoje razlike oko zajedničke politike. Tako veće zemlje teže jačanju bilateralnih odnosa sa Rusijom zbog svojih specifičnih interesa, ali na kraju ipak uspevamo da nastupamo sa usaglašenom politikom.

RSE: Da li su zbivanja u Gruziji u avgustu na neki način uticala na izvesnu promenu stava prema zahtevima Srbije da misija EULEX na Kosovu bude statusno neutralna? Da li postoji strah u Briselu da bi se taj scenario generalno mogao ponoviti i na Balkanu?

Semnebi: Ne vidim direktnu vezu između ova dva pitanja, odnosno regije.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG