Dostupni linkovi

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je vlade u Crnoj Gori i Makedoniji da izađu s novim predlogom ambasadora u Srbiji. Otkud ovaj nagli preokret? Nedoslednost srpske državne politike? Indirektno priznanje da je proterivanje ambasadora bilo preterivanje? Ili pak hlađenje glava u Beogradu i uviđanje da se bez dobrosusedskih odnosa ne može napredovati u evrointegracijama?

Kad zemlja iz bilo kog razloga – a razlog bi morao biti ozbiljan – protera ambasadora druge zemlje, praksa je da se diplomate ne vraćaju najmanje šest meseci. Predsednik Srbije Boris Tadić nije mario za te diplomatske običaje. Pozvao je Crnu Goru i Makedoniju, čiji ambasadori su proterani nakon što su te države priznale Kosovo, da imenuju nove najviše diplomatske predstavnike u Srbiji.


Opozicija u Beogradu je u horu povikala da je vlast marionetska, da nema doslednu politiku, a pojedini tabloidi da je država Srbija u vremenu političke adolescencije, a da bi nacije koje drže do sebe potez Crne Gore i Makedonije, tj. priznanje Kosova, protumačile kao neprijateljski akt.


Vlada u Beogradu morala je da reaguje na priznanje Kosova od strane Podgorice i Skoplja, ali istovremeno treba pozdraviti Tadićev poziv ovim dvema državama da imenuju ambasadore u Srbji, kaže Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose:


"Pošto mi znamo u kakvoj situaciji su Crna Gora i Makedonija, posebno Makedonija za koju mislim da se nalazi u izuzetnoj teškoj situaciji, normalno ja da mi, a ne oni, malo odškrinemo vrata - na kraju krajeva prvi potez je bio naš. Ostavljena je mogućnost i Crnoj Gori i Makedoniji, da možemo nešto uraditi u buduće, nismo time potpuno završili."


Predsednik Tadić je, ocenjuje analitičar Dejan Vuk Stanković, uvideo nužnost uspostavljanja dobrosusedskih odnosa sa Crnom Gorom i Makedonijom:


"Iz prostog razloga što postoje interesi građana sve tri države da se što je bolje moguće zadovolje ti interesi, da se normalno komunicira i politički sarađuje po pitanjima po kojima je ta saradnja moguća i da se prepreke koje postoje u odnosima nekako stave po strani. Sigurno je da je to povezano i sa evropskim integracijama Srbije gde se kao jedna vrsta uslova, ili bolje rečeno pretpostavke, navodi i dobrosusedski odnosi između zemalja koje nastoje da se približe Evropskoj uniji, odnosno zemalja koje žele punopravno članstvo."


Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ne vidi ni jedan valjan razlog što su dvoje ambasadora proglašeni za persone non grata:


"Koliko ja znam odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova donele su vlade Crne Gore i Makedonije i ne znam kakve to veze ima sa gospođom ambasadorkom i gospodinom ambasadorom koji su proglašeni za persone non grata. Šta su to oni uradili da bi tražili njihovu smenu?!"


Kacinu nije jasno ni to zašto cela ova priča ide preko predsednika srpske države:


"Ne znam da li je to uloga predsednika, da šalje takve poruke javnosti, jer nije predsednički sistem i ne znam zašto se to radi preko javnosti, zašto se čitava ta stvar politizuje. Mogli su se lepo dogovoriti bez medija pa me, na kraju krajeva, ni vi to ne biste pitali. Kada se radi o proterivanju za to moraju postojati razlozi, a ukoliko to već mora da se uradi, to se radi na nivou Ministarstva inostranih poslova, a ne preko predsednika države. Time se stvar ponovo politizuje i pridaje joj se najveća moguća pažnja u javnosti – mislim da to nije najbolji put."


Predsednik Srbije je u intervjuu agenciji BETA izjavio da ima saznanja da crnogorski premijer Đukanović ne žuri da vrati ambasadora u Beograd. Simenon Pobulić ovako ocenjuje Đukanovićevu poziciju:


"On je zbog unutrašnjih odnosa, jer je ipak jedna dobra trećina stanovništva protiv toga, morao da pokaže čvrstinu u odnosu na Srbiju. Šta je drugo mogao?!"


Zamoljen da prokomentariše varnice između šefa diplomatije i predsednika Makedonije koje su usledile nakon Tadićevog poziva, Pobulić kaže:


"Instrumentalna snaga u priznavanju kosovske nezavisnosti u Makedoniji nije bio predsednika nego je to bila vlada. Crvenkovski, ako ga pratite, uvek je bio za dobre odnose sa Srbijom."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG