Dostupni linkovi

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP), poslanik u Skupštini Srbije i dobitnik na ponovljenim izborima u nekim mestima u Srbiji Čedomir Jovanović u Press klubu Radija Slobodna Evropa govori o političkoj sceni u Srbiji, odnosima u LDP-u i o Vladi Srbije.

RSE: Zaprepastila sam se činjenicom da ste u Rumi dobili čak četiri vaša čoveka. Koliko znam, Ruma je radikalsko mesto, kao i većina Srema. Šta to znači za vas? Da li je to porast podrške ili nezadovoljstvo drugim strankama?

Jovanović: Mislim da se uvek u politici podrška javlja kao posledica neke vrste nezadovoljstva. Važna je kao potvrda jedne činjenice na kojoj mi gradimo svoju politiku, ali mnogo više kao činjenica na kojoj gradimo budućnost ove zemlje, uveravajući i samo društvo, a potom i čitav svet, da u Srbiji postoje potencijali koji su na žalost marginalizovani. To su potencijali koji prevazilaze kapacitete aktualne vlasti, potencijali koji daju za pravo svakome ko veruju u sposobnost transformacije našeg društva u jednu modernu evropsku zajednicu. U pravu ste kada govorite o Rumi, opisujući je kao sredinu koja je oduvek bila uporište konzervativne nacionalističke politike, koja se u jednoj fazi vezivala za Socijalističku partiju Srbije i Miloševića, a potom za Srpsku radikalnu stranku. Tragični su izvori jednog takvog opredelenja građana Rume, a potom i svake druge sredine u Srbiji jer, manje ili više, u svako mesto u koje uđete srešćete se sa nekom karakteristikom Rume. Svako mesto bi smo mogli da nazovemo i Rumom i Prijepoljem i Knjaževcem - 1.000 ljudi koji tumaraju od danas do sutra, hiljade ljudi koji su ko zna koliko puta u životu prevareni, hiljade ljudi koji više nemaju snage da razumeju zašto im se dešava to što trenutno žive. Mislim da je jako važno za budućnost naše zemlje to što prati Liberalno demokratsku partiju u ovom trenutku. Mi smo bez ikakvog kompromisa za te fundamentalne vrednosti na kojima gradimo našu politiku, a one su dobro poznate, bez obzira da li govorimo o Kosovu, Hagu, odnosu prema našem nasleđu ili obavezama koje moramo preuzeti ukoliko želimo da budemo evropsko društvo. Ta politika se razvija pod pritiscima kojima je izložena, kao što je to bio slučaj u Prijepolju i toj izraženoj pretenziji partija Rasima Ljajića i Ugljanina da se potvrde kao autentični i jedini predstavnici političkog mišljenja sandžačkih Bošnjaka. Sa drug strane je Srpska lista, a sa treće strane velika lista oko Demokratske stranke (DS). Tu su i pritisci kojima ste izloženi od jedne i druge verzije Islamske zajednice, kao i od vladike Filaret i Srpske pravoslavne crkve (SPC). U svemu tome LDP uspeva da napreduje i da se afirmiše u tom haosu koji oduzima pravo svakome na optimizam. Podržavamo jedan politički model koji obeležava multikulturalnost, politički model koji razlike doživljava kao naše bogatstvo i koji opet dodatno potvrđuje naš utisak koji imamo kada gledamo tu Srbiju i kada u njoj vidimo ono čega je na žalost tako malo u zvaničnoj politici i što je gotovo izvan fokusa međunarodne javnosti.

RSE: Ono što govore ljudi iz vaše stranke kao poslanici u Skupštini Srbije, vrlo imponuje svim građanima koji su okrenuti ka Evropi, ka demokratskom i građanskom. Dobili smo ocenu od mnogih stručnih ljudi da je Vlada Srbije zaslužila jedva neku slabašnu trojku, ali vi ste bili protiv toga da se pokrene rasprava o poverenju Vladi. Zašto?


Smatram da na izbore treba da izađemo, a posle nekog jasnog uspeha, recimo posle potvrde kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, s porukom građanima da izaberemo Vladu koja će nas na pametniji način dovesti do jednog takvog cilja jer su kapaciteti ove Vlade više nego sporni.
Jovanović: Nije sporno da postoji puno prostora za kritiku Vlade gospodina Cvetkovića. U ostalom i mi smo je puno puta kritikovali u prethodnih 100 dana. Neću reći ništa posebno novo ako kažem da se jedina uloga te Vlade realno mogla odigrati u zaustavljanju formiranja neke druge koalicije. Onda ne možete biti kritični prema kabinetu gospodina Cvetkovića što nema sposobnosti za suštinsku transformaciju zemlje, ako je unapred jasno da je cena te koalicije zapravo formiranje Vlade koja nema kapacitet za jednu takvu politiku. Šta znači u ovom trenutku rasprava o poverenju Vladi? Prvo, to je jedno besmisleno gubljenje vremena jer preduslov za ozbiljnu raspravu o poverenju Vladi je gubitak podrške na onoj strani na kojoj je tog trenutka podrška postojala. Spremni smo da raspravljamo ozbiljno o Vladi u onom trenutku kada neka stranka vladajuće koalicije postavi pitanje svog poverenja Vladi. Način na koji je to pitanje pokrenuto je za nas još jedan od argumenata zbog kojih ne pristajemo na tako nešto. To je uradio Koštunica sa svojom partijom i strankama koje gravitiraju njemu, u ambiciji da jednu Vladu, bez jasne političke vizije i konkretnog rezultata, zameni povratkom na scenu jedne politike sa pogrešnom vizijom i sa zastrašujućim rezultatima. To je jako sebično i neodgovorno prema ovoj zemlji. Vlada Japana je odložila izbore zbog svetske ekonomske krize i problema kojima je društvo izloženo. Mi ne možemo graditi svoju sreću na nekom zadovoljstvu unutar LDP-a, a biti nezainteresovani činjenicom da nam se uništava društvo. Mi u naredne izbore moramo ući dogovorom. Ne onom vrstom dogovora koji čine izbore besmislenim, nego se do narednih izbora mora doći na vrlo jasan i odgovoran način. O tome smo govorili i ljudima iz DS-a i o tome govorimo javno. Hajde da kažemo da će naredna izborna kampanja biti izborna kampanja u kojoj građani neće strepeti od orentacije države nakon izbora, da će to biti izborna kampanja u kojoj će se dodatno profilisati političke snage u ovoj zemlji sa ambicijom da uvere društvo da je njihov put do te evropske Srbije kraći, efikasniji i upravo zbog toga potreban Srbiji. Smatram da na izbore treba da izađemo, a posle nekog jasnog uspeha, recimo posle potvrde kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, s porukom građanima da izaberemo Vladu koja će nas na pametniji način dovesti do jednog takvog cilja jer su kapaciteti ove Vlade više nego sporni. Sto dana Vlade Mirka Cvetkovića bih opisao kao krečenje Srbije. Zbog toga mislim da smo dužni da kažemo šta je ono što je potrebno raditi, a ne da trijumfujemo na činjenici da se ta Vlada nije najbolje snašla u haosu koji je nasledila posle dve Koštunicine vlade.

RSE: Bili ste vrlo glasni kada ste govorili o departizaciji i tražili da na bitna mesta u javnim preduzećima dođu ljudi koji su stručni, a ne koji su partijski podobni. Nemam utisak da ste uspeli u tome?


Ono što se dešava na nivou same Srbije, to je poražavajuće za vladajuću koaliciju koja ima evropsku ambiciju. Ta partizacija države, ta politizacija svakog segmenta društvenog života je guranje Srbije u format iz kojeg je ona izašla eksplozijom 5. oktobra.
Jovanović: Ako govorimo o nivoima našeg uticaja, onda su oni limitirani činjenicom da negde realizacija tog koncepta zavisi od nas, a negde se o tom konceptu može govoriti sa nivoa ideje, ali ništa više od toga. U Beogradu smo uspeli, ali je to ostalo u senci dnevne politike i senzacionalizma. Bili smo delimično uspešni u reformi Statuta. Nismo uspeli da sprečimo tu zloupotrebu crkve i religije koja je izražena kroz odluku bez presedana, kojom se u Statutu grada utvrđuje slava Beograda, iako pored tog dana slave imamo i praznik Beograda i Dan Beograda. Sa druge strane smo uspeli da u Statut unesemo odredbe po kojima se budući direktori tih javnih sistema u gradu ne mogu birati partijskom voljom, nego se do njihovog izbora mora doći kroz javne konkurse. U ovoj fazi je tako nešto bilo ispoštovano na onom nivou na kojem je to zavisilo od LDP-a. Podržali smo DS i njenu koaliciju sa SPS-om u gradu. Naše prisustvo u gradskoj vlasti izraženo je pre svega kroz našu nameru da potpuno afirmišemo taj koncept na kom smo insistirali u izbornoj kampanji, koncept profesionalizacije gradske uprave, vraćanje partija u politiku i povlačenje partija iz svih drugih sfera našeg javnog života. To se desilo tamo gde je to presudno zavisilo od nas. Imamo čitav niz funkcija u gradskoj upravi na kojoj se nalaze, voljom LDP-a, ljudi koji nikada nisu bili politički angažovani, osobe koje nemaju nikakvu političku obavezu prema LDP-u, a mnogi među njima su čak i članovi nekih drugih stranaka. Često se pominje sekretarka za zdravstvo, profesorka Dragana Jovanović, ali ona je na to mesto došla kao članica DS-a. Mi svojim odnosom prema tim pitanjima pokazujemo sposobnost da zaista budemo drugačiji. Iako su ti efekti minimalni, mislim da je najvažnija činjenica da se to više ne može vratiti nazad, a ono što se dešava na nivou same Srbije, to je poražavajuće za vladajuću koaliciju koja ima evropsku ambiciju. Ta partizacija države, ta politizacija svakog segmenta društvenog života je guranje Srbije u format iz kojeg je ona izašla eksplozijom 5. oktobra. To ne može nikako biti dobro i mi smo vrlo dobronamerno upozoravali vladajuću koaliciju, ali na žalost za to nije bilo razumevanja.

RSE: Vladan Batić je izašao iz vašeg kluba, a on je jedan od prvoboraca protiv Miloševića i njegovog režima. Rekao je da je sve u redu u vašim odnosima, ali da je on konzervativan, a vi ste nešto drugo. On je to znao i kada je ulazio.

Jovanović: Jako važno je dalje profilisanje naše partije. Obaveze koje smo imali prema pojedinim saradnicima, pre svega su proizlazile iz činjenice da je neko prvoborac u toj politici u Srbiji i da drugi akteri tog svakodnevnog političkog života nisu imali previše respekta prema takvoj činjenici. Mislim da moramo čuvati sve ono što je opstalo u politici za ovih 20 godina i pokušavati da svakom obezbedimo neki autentični prostor za političko delovanje. Prethodna godina nije bila godina u kojoj je bilo moguće uraditi ono što smo mi uradili sada. Ušli smo u puno proročanstvo evropskih liberalnih demokrata. Dugo vremena je izgledalo da nas pokreću antagonizmi i da je LDP efikasna i sposobna samo u kritici politike Vojislava Koštunice i da LDP pokreće neka negativna energija. Ali u drugom planu je ostajala čitava šema naših aktivnosti, pregršt pozitivnih ideja koje su zapravo govorile o postojanju jedne vizije. Mislim da mi danas moramo artikulisati tu viziju na jedan konkretniji način i pokrenuti društvo kroz ideju reforme naše socijalne politike, reforme naše ekonomije, reforme našeg sistema obrazovanja, reforme naše spoljne politike. Između ostalog taj raskorak između toga što u LDP-u postoji i onoga što LDP pokazuje je činjenica da ni mi nismo dovoljno profilisani. Zbog toga sada radimo na jednom takvom projektu koji zahteva i tu vrstu pregrupisavanja.

RSE: Biljana Srbljanović, koja ima i međunarodnu i domaću reputaciju, je izašla u javnost sa otvorenim pismom. Ona je ostala u stranci, samo je imala osećaj da je skrajnuta. Otišao je i Nikola Samardžić, koji je bio vrlo privržen vašoj ideji. Pre toga je otišao Lečić. Kako tumačite da neki kvalitetni ljudi odlaze?

Jovanović: Različiti su motivi. Neki su privatni, neki su izrazito politički. Mislim da je sazrevanje LDP-a jedan od razloga za tako nešto. U većini se slažem sa pismom Biljana Srbljanović jer to su i moji stavovi. Razlika je u pozicijama u kojima se nalazimo. Nisam srećan zbog Parlamenta i ambijenta u kojem svakoga dana radim, ali moram svakoga dana da dođem u Parlament. Nije LDP napravila Srbiju ovako musavom kakva je, ali mi pokušavamo, na neki način, da to dovedemo u red. Zadovoljstvo mi je činjenica da mi o tome slobodno razgovaramo. Ne volim one stranke i nikada mi nisu bile bliske one stranke u kojima su svi klimoglavci. Ja sam za to da se svakoga dana preispitujemo, da razgovaramo, da kandidujemo neke različite teme. Koliko god to izgledalo paradoksalno, mene je obradovalo to što je Biljana uradila. Mnoge dileme koje ona ima su dileme koje su prisutne i u svakome od nas. Kako opstati u ovakvoj Srbiji? Kako afirmisati svoju politiku, ali napraviti kompromis oko suštinskih pitanja? Da li je greška proširiti tu svoju poziciju kroz pokazivanje razumevanja za koaliciju DS-a i SPS-a, ili je naša obaveza da budemo svedeni na marginu političkog života kao pravovernici jednog koncepta koji postoji u teoriji, ali koji se nigde ne ostvaruje? To su sve pitanja na koja moramo zajedno dati odgovore i pitanja na koja odgovore nećemo dobiti ukoliko ih nikada javno ne postavimo. Što se tiče ostalih, to je bio njihov lični stav i sve dok je to tako, to poštujem. Svaki poslanik LDP-a ima apsolutnu slobodu i u odlučivanju i u delovanju. Sa druge strane, način na koji mi to radimo i naši kriteriji su možda često preuski za pojedince, ali su jedini razlog naših uspeha i preživljavanja u politici.

RSE: Napao vas je pre neki dan u Kuriru Goran Petrović, koji je bio šef Bezbedonosne agencije (BIA) u vreme Đinđića. Šta kažete na to?

Jovanović: Kurir ne čitam. Problemi o kojima govori Goran Petrović su praktično postali izraz neke pakosti koju ne mogu da sudim i neću. On je bio naš saradnik u jednom teškom periodu, ali ta profesionalna upućenost nikako nije mogla biti i politička. Mislim da šefu BIA-e nije mesto u političkoj stranci, a to je razlog našeg razlaza pri formiranju LDP-a. Razlog koji on jako teško podnosi i danas.

RSE: Mislite li da u Srbiji postoji čovek koji može da vodi Srbiju napred, da je izvuče iz ovoga u čemu je sada, ali isključite sebe iz te kombinacije?

Jovanović: Stalno odgovaram na to pitanje. Voleo bih kada bih mogao da ukažem na našeg Obamu, ali ni Obama sam to ne može uraditi u Americi. Pojedinci i partije mogu da unište društvo. To svi ovde u Srbiji znamo jer smo to preživeli. Ne postoji taj pojedinac i ta stranka koja sama po sebi može promeniti Srbiju. Moramo izvesti društvo iz partijskih rovova. Moramo definisati jasan sistem vrednosti koji će obavezivati našu zajednicu da budemo sposobni da u svakom trenutku podržimo boljeg od sebe, od kojeg očekujemo da će se sutra prema nekom boljem odnositi kao što smo se mi odnosili prema njemu, da razdvojimo istinu od laži, poštenje od nepoštenja, rad od nerada. To je jedan veliki projekt. Petnaest godina svog života sam uložio u taj projekt, ali kada gledam istraživanja javnog mnijenja vidim da sam najomraženiji političar u Srbiji. Postoji i velika podrška, preko 20 posto, ali gotovo 70 posto ljudi o meni ima lošije mišljenje nego o Miloševiću ili Šešelju, koji su im uništili živote, uništili porodice, rasturili decu po čitavom svetu, obogaljili ovu zemlju, posvađali je samu sa sobom i sa svima oko nje. To govori i o nečemu što stalno ostaje po strani, pa i u ovom trenutku, o tom deformisanom sistemu vrednosti koji se presvukao, koji je kroz "transformaciju" Socijalističke partije Srbije i Nikolića obezbedio sebi jedan lagodni položaj u kojem ne mora da odgovara za sve ono što je proizveo u prethodnih 20 godina. Pitanje odgovornosti je ključno. Ne mislim tu na lov na veštice, ali mislim na činjenicu da dok nam predsednik inauguriše dvopartijski poredak, ulazeći u izborne kampanje u nikada većim koalicijama, mi treba da pristajanjem na tu podelu između Tadića i Nikolića, dajući novi legitimitet onome što Nikolić simboliziju, čega se ni na kakav način nije odrekao, niti tako nešto osudio. Za nas nije dovoljno što se jednog jutra probudio i rekao Srbiji da je prethodnih 20 godina bila njegova lična greška. A onaj koji je grešio na takav način i sa takvim posledicama mora i odgovarati za to što je uradio. Mi sada obeležavamo 10 godina Zakona o javnom informisanju, 10 godina Zakona o univerzitetu, 10 godina otpora, a politički lideri ove zemlje, nametnuti od te intelektualne javnosti, postaju, s jedne stane predsednik Republike, na šta on ima apsolutno pravo i ne želim da ga poistovetim sa drugom stranom, na kojoj se sada artikuliše Nikolić kao lider moderne desnice, što mi iz LDP-a nikako ne odobravamo, već osuđujemo.

XS
SM
MD
LG