“Ne postoji razlog zbog kog bi Ljiljana Smajlović bila medijski napadana”, kaže za Radio Slobodna Evropa Paulina Ades-Mevel, direktorka kancelarije za Balkan organizacije Reporteri bez granica.

“Ljiljana Smajlović je bila višegodišnja urednica u listu Politika. Ona se nedavno glasno pobunila povodom problematične naslovne stranice nedeljnika Ilustrovana politika sa veoma dobrim argumentima. Bez obzira na političku konotaciju, verujemo da treba da je podržimo kao profesionalnog novinara”, izjavila je Ades-Mevel.

“Ilustrovana politika” je u broju od utorka na pet stranica objavila tekst o Ljiljani Smajlović pod naslovom “Antiratni profiter”.

Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je tvrdnju iznetu u tom tekstu da je zahvaljujući uticaju Ljljane Smajlović na američki list “Vašington post” bombardovanje Srbije 1999. godine trajalo mnogo duže nego što je planirano.

Članak koji je ispunjen uvredama na račun ove novinarke, potpisuje novinar, upamćen kao jedan od urednika “Politike” tokom devedesetih godina, u vreme kada je taj list podržavao politiku Slobodana Miloševića, Goran Kozić.

Napad na Smajlović je osudila i Komisija za istraživanje ubistava novinara, odakle su apelovali na Ministarstvo unutršanjih poslova Srbije "da svi prozvani u talasu napada na medije i novinare koje je targetirala Ilustrovana politika" budu na pravi način bezbednosno zaštićeni, ukoliko se proceni da bi njihova bezbednost mogla da bude ugrožena.

U saopštenju se dodaje da je Ljiljana Smajlović članica i jedan od inicijatora osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja je osnovana upravo zbog toga što petnaestak godina posle ubistva vlanika lista Dnevni telegraf, Slavka Ćuruvije nije bilo razrešeno ko ga je ubio.

"Umesto da se insistira na utvrđivanju šta se zaista dogodilo, i ko su ubice Slavka Ćuruvije, optužnica protiv Slavka proširuje se i na Ljiljanu Smajlović, opasnim lažnim optužbama i argumenima koji su predstavljali opravdavanje za hajku na Ćuruviju, sada samo proširenu optužbama da bi bombardovanje odmah stalo samo da kongresmen Smit (Kristofer, nekada nadležen za pitanja evropske bezbednosti u američkom kongresu prim.aut.) nije rekao da 'Miloševićev režim ubija novinare', što je preneo Vašington post", kaže se u saopštenju.

Podsetimo, na naslovnoj stranici “Ilustrovane politike” pre dve semice objavljen je natpis "Psi su pušteni", koji prati fotografija psa iskeženih zuba, te naslovnim stranama nekoliko kritički nastrojenih srpskih medija. Ovakav potez lista, jednog od izdanja Polika AD, osudila su sva medijska udruženja.

• Kada iz državnih medija pozivaju na linč novinara

Uređivački potez “Ilustrovane politike” je javno kritikovala i Ljiljana Smajlović, koja je predsednica Suda časti UNS-a.

“Iako je reč o kontroverznom novinaru ne postoji razlog zbog kog bi ona bila napadana. Veoma je važno da se shvati da Reporteri bez granica brane i podržavaju sve novinare koji se suočavaju sa takvom vrstom problema bez obzira na to gde se oni nalaze, sve dok se ponasaju u skladu sa svojom profesijom i etikom koja se od novinara očekuje”, kaže Ades-Mevel.

Islamski ekstremisitički Hamas ocenio je da je ostavka ministra odbrane Izraela Avigdora Libermana, posle dva dana žestokih sukoba s izraelskom vojskom, "politička pobeda za Gazu".

Portparol Hamasa Sami Abu Zuhri izjavio je da je današnja Libermanova ostavka označila "priznanje poraza i neuspeha u suprotstavljanju palestinskom otporu".

Čvrst stav Gaze prouzrokovao je politički šok u Izraelu, ocenio je on.

Liberman je rekao da podnosi ostavku u znak protesta zbog prekida vatre postignutog s ekstremistima u Gazi.

• Ministar odbrane Izraela podneo ostavku

On je zagovarao odlučniji udar na Hamas u odgovoru na najžešći talas raketiranja juga Izraela od rata protiv ove militantne grupacije 2014. godine, koji je trajao 50 dana.

Premijer Makedonije Zoran Zaev odbacio je danas špekulacije da ima bilo kakav politički dogovor sa prethodnikom Nikolom Gruvskim koji je pobegao u Mađarsku da bi izbegao služenje zatvorske kazne.

Zaev je Gruevskog nazvao kukavicom i rekao da očekuje da ga Mađarska isporuči Makedoniji i da će odslužiti kaznu od dve godine zatvora ta nelegalnu nabavku liuksuznog mercedesa.

"Oštro i kategorično odbacijem sve špekulacije za bilo kakav politički dogovor sa Nikolom Gruevskim… Ubeđen sam da će se Gruevski, pre ili kasnije, vratiti i da će odslužiti svoju kaznu, a svakako biće pred sudom da se brani i za druga dela za koja je osumnjičen", rekao je makedonski premijer.

Zaev je rekao da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske kontaktiralo makedonski MUP i potvrdilo da je Greuvski tamo - da traži azil - i zatražilo informacije za šta je osuđen u Makedoniji.

• Kako je Gruevski pobegao do Mađarske?

"Kazne moraju da budu odležane, tako da ćemo napraviti što je u našoj nadležnosti da Gruevski bude isporučen. Već su započeti neki postupci", rekao je on, dodajući da je Mađarska zemlja koja neće dozvolti da budu prekršeni međunarodni dogovori.

Prema rečima Zaeva, Gruevski je kukavica zato što je prethodno govorio da će da preuzme odgovornost i da će ići u zatvor samo da drugi ne budu predmet sudskih procesa, a da je sada pobegao iz države.

"Kolika kukavica je taj koji je svo vreme govorio da je spreman da za Makdoniju ode u zatvor, samo da drugi ne budu target. Dođe trenutak prihvatanja odgovrnosti, a on pobeže pokušavajući da dobije aboliciju", rekao je premijer Makedonije Zoran Zaev.

Grčki državni službenici započeli su jednodnevni štrajk zbog mera štednje i traže povećanje plata i penzija kao i ukidanje svih zakona uvedenih da bi zemlja dobila međunarodnu pomoć.

Sindikat javnog sektora Adedi predstavlja oko 500.000 zaposlenih.

Po tvrđenju sindikata plate državnih službenika smanjene su za 40 odsto a penzije su umanjene u rasponu od sedam do 35 odsto.

U štrajku učestvuju i zaposleni u bolnicama.

Stotine ljudi okupilo se na protestnim skupovima u centru Atine.

Suočene sa velikom finansijskom krizom, grčke vlade su od 2010. podizale poreze i smanjivale potrošnju da bi zauzvrat dobile više milijardi evra u hitnim zajmovima od drugih zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda.

Grčka privredna aktivnost pala je za četvrtinu a nezaposlenost je dostigla skoro 28 procenata u godinama dok je primala pomoć.

Treći i poslednji program pomoći završen je u avgustu.

Grčka levičarska vlada Aleksisa Ciprasa obavezala se da će smaniti mere štednje kada zemlja izađe iz programa pomoći EU-MMF, da će podići minimalnu platu i smanjiti poreze.

Međutim, sindikat Adedi smatra da su te mere nedovoljne.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je da bi centralne banke širom sveta trebalo da razmisle o izdavanju digitalnih valuta.

Lagardova je rekla da bi to pobošljalo bezbednost transakcija. Negotovinska plaćanja su u porastu u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja sve veći izazov za države i centralne banke.

Regulatorne službe zabrinute su zbog upotrebe digitalnih valuta i pozivaju na jačanje kontrole tih tokova.

"Verujem da treba da razmotrimo mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Možda bi država mogla da preuzme ulogu onoga ko isporučuje novac digitalnoj ekonomiji", rekla je Lagardova u govoru na konferenciji u Singapuru.

Ona je dodala da su prednosti očigledne - plaćanje je momentalno, bezbedno, jeftino i potencijalno poluautonomno.

"Centralne banke bi zadržale kontrolu nad plaćanjima", rekla je Lagardova.

Ona je napomenula da centralne banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja "ozbiljno razmatraju" predloge o digitalnim valutama.

Digitalna valuta koju bi izdala centralna banka bila bi odgovornost države, kao što je to štampani novac, a ne neke privatne firme.

To bi pomoglo potrošačima, jer bi transakcije bile bezbednije i jednostavnije, a samim tim i jeftinije, preneo je Bi-Bi-Si.

Lagardova je rekla da tema digitalnih valuta "nije univerzalna", ali da je treba razmotriti "ozbiljno, pažljivo i kreativno".