Dostupni linkovi

Balkanska politika će oživeti u Washingtonu


Janusz Bugajski

Janusz Bugajski, direktor Projekta Nove evropske demokratije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and international Studies) u intervjuu za RSE ocenjuje, uz ostalo, zbog čega se Priština protivi planu UN-a, te šta je smisao nove evropske strategije za BiH.

RSE: Šta je to u UN planu za razmeštanje EULEX-a na Kosovu čemu se vlada u Prištini protivi?

Bugajski: Priština smatra da ovaj plan uspostavlja dvostruku vlast na Kosovu. Drugim rečima, policijske snage u severnom delu Kosova bi bile pod mandatom UNMIK-a, dok bi one u ostatku Kosova bile pod mandatom EULEX-a. Upravo to vlada u Prištini pokušava da izbegne jer joj izgleda kao prvi korak ka autonomiji, možda čak i federalizaciji i secesiji severnog dela Kosova. Dakle, u Prištini strahuju da bi sve ovo moglo da bude neka vrsta bosanskog scenarija – formiranje posebnog entiteta, koji bi imao svoju separatnu vlast, separatnu policiju, carinu. To je, po mom mišljenju, suština neprihvatanja tog plana od strane Prištine.

RSE: Verujete li, onda, da će plan biti usvojen? Čini se da Brisel, a i UN, insistiraju da ga Priština usvoji?

Evropska unija, nažalost, nema dovoljno autoriteta da uspostavi vlast EULEX-a na čitavoj teritoriji Kosova. Zato pokušava da izdejstvuje kompromis.
Bugajski: Brisel vrši pritisak, a istovremeno američka pozicija u ovom trenutku nije dovoljno čvrsta, s obzirom da Bušova administracija odbrojava svoje poslednje dane i da je suviše zaokupljena drugim pitanjima. Na drugoj strani, Evropska unija, nažalost, nema dovoljno autoriteta da uspostavi vlast EULEX-a na čitavoj teritoriji Kosova. Zato pokušava da izdejstvuje kompromis koji bi bio prihvatljiv za sve članice Saveta bezbednosti, uključujući i Rusiju.

RSE: Da li je u ovakvim okolnostima verovatno da će sporazum biti prihvaćen do kraja ove nedelje, na čemu insistira visoki predstavnik Evropske unije Havier Solana?

Bugajski: Mislim da će se o planu još diskutovati. Smatram da vlada u Prištini mora dobiti neke garancije – a to se može postići unošenjem odgovarajućih odredbi u tekst - da plan neće biti korak ka podeli ili federalizaciji Kosova. Poruka da će UNMIK na kraju preneti svoja ovlašćenja na EULEX dosta bi u tom smislu pomogla. Tako vidim kompromisnu soluciju koja bi rezultirala usvajanjem plana.


Hapšenje Mladića je pitanje vremena

RSE: Šta je po Vašem mišljenju smisao nedavno najavljene nove evropske strategije za Bosnu i Hercegovinu? Da li se ukidanjem postojeće Kancelarije visokog predstavnika i uvođenjem neke vrste specijalnog evropskog izaslanika za BiH želi osnažiti ili oslabiti međunarodno prisustvo u toj zemlji?

Bugajski: Trenutno je visoki predstavnik i izaslanik međunarodne zajednice i Evropske unije. Ako ta promena donese samo predstavnika Evropske unije, to će značiti da druge sile, uključujući i Sjedinjene Države, neće imati tako značajnu ulogu kao do sada, što smatram greškom, čija će posledica biti slabljenje uloge međunarodne zajednice u BiH. Druga priča bi bila kad bi Evropska unija imala iza sebe istoriju efektivne organizacije u podršci i pomoći funkcionisanju nezavisnih država, ali, kao što slučaj Kosova pokazuje, EU ima tu sklonost da pravi kompromise oko bazičnih principa.

RSE: Kad je uhapšen Radovan Karadžić, izjavili ste da se steže i omča oko Mladićevog vrata. Kako vam sada stvari izgledaju: hoće li ga uhapsiti ili neće?

Bugajski: Da, mislim da hoće, ne sumnjam u nameru srpskih vlasti da ga uhapse, rekao bih da je to samo pitanje vremena. Može biti da je to hapšenje i pitanje tajminga. Sa novodolazećom američkom administracijom moguće je da će Beograd hteti da demonstrira svoju kooperativnost, da pokaže da je sposoban da uhapsi jednog od dvojice preostalih otpuženika za ratne zločine.

RSE: Da li očekujete da će nova administracija predsednika Obame imati više interesovanja za Zapadni Balkan nego prethodne dve Bushove vlade?

Bugajski: Očekujem da će se revitalizovati američko interesovanje za spoljnu politiku, dakle za svet, pa u tom smislu i za Zapadni Balkan. Iako to ne znači da će Balkan ponovo postati visoki američki prioritet, svakako će na taj region biti usmerena dodatna pažnja kako bi se rešila preostala pitanja, kao što su Kosovo i Bosna i Hercegovina. U prilog tome da će balkanska politika oživeti u Washingtonu govori i činjenica da novi američki potpredsednik Joseph Biden ima za sobom dugu istoriju zalaganja za ovaj deo sveta, tako da će on verovatno Balkan podići na spoljnopolitičkoj agendi dolazeće američke administracije.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG