Dostupni linkovi

U Beogradu je održana druga sednica Veća za saradnju Srbije i Republike Srpske po Sporazumu o specijalnim paralelnim vezama. Sednici su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednik RS Rajko Kuzmanović i premijer RS Milorad Dodik. Posle sednice i konferencije za novinare premijeri Cvetković i Dodik su otvorili nove prostorije Ustanove Republike Srpske na Trgu Republike.

One se nalaze u popularnom “Staklencu” u centru grada ali je prostor tako mali da u njega nisu uspeli da stanu radoznali novinari. Većina njih je ostala ispred vrata, gde je i održana mini pres konferencija.

Ovaj događaj samo je povod da, u trenutku ozbiljne krize u funkcionisanju BH države, posebno na liniji Banja Luka- Sarajevo, istražimo kakav je odnos Beograda prema Republici Srpskoj odnosno teritorijalnom integritetu susedne države.

Mnogi strani i domaći poznavaoci balkanskih prilika smatraju da je vruć krompir Balkana danas ponovo nestabilna dejtonska BiH, a ne više Kosovo u procesu sticanja nezavisnosti. Da li Beograd i dalje skriveno vuče konce u susednoj BiH preko Banja Luke, ili je politička klackalica „šta može Kosovo, to može i Republika Srpska“ , „nezavisnost Kosova za referendum o nezavisnosti RS“, stvar prošlosti?

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je ono sto je na liniji nedavne pismene poruke odaslane iz Brisela u BIH: ne dovoditi u pitanje ni integritet države BiH, a ni opstanak Republike Srpske.

„Srbija nikada neće dati podršku razgradnji entiteta i neće dati podršku razgradnji Bosne i Hercegovine.“

Hoće li ova izjava doprineti smirivanju tenzija na relaciji Banja Luka – Sarajevo? Da li je i kakva poruka prethodila iza zatvorenih Dodiku, čoveku koji je uz Harisa Silajdžića označen kao remetilački faktor na putu BIH prema Evropi?

Ma šta prethodilo, izjava premijera Milorada Dodika bila je sledeća:

„Vlada Republike Srpske je ona koja štiti same osnove Dejtonskog sprazuma.“

Vratimo se malo u prošlost. Pre dve godine je potpisan Sporazum o uspotavljanju specijalnih i paralelnih odnosa Republike Srpske i Srbije. Tada je bivši premijer Vojislav Koštunica u istoj rečenici, sa jasnom političkom porukom, doveo u vezu poštovanje dejtonske Bosne i Hercegovine sa Rezolucijom 1244, koja je za Srbiju garant nepromenjenog statusa Kosova, dakle kao dela Srbije. Tada je, setimo se, iz Sarajeva u kome se to razumelo kao pretnja celovitosti te države, stigla ni malo diplomatska reakcija Ive Komšića: drzi dalje prste od Bosnejer bi mogao dobiti i po prstima i po nosu“.

Da li u Beogradu i danas računaju na dalju prekompoziciju Balkana i na utešnu nagradu „zalogaj susedne Bosne“ za izgubljeno Kosovo?

Novinar Stevan Nikišić:

„Beograd to nikada nije izričito tražio, bar ne u poslednje vreme. Ali ja ne isključujem mogućnost da bi se mnogi u Beogradu, pa čak i u vladajućoj koaliciji, obradovali, ako bi to neko drugi rekao.“

Profesorka sociologije i funkcionerka LDP-a Vesna Pešić smatra da ni Hrvatska a ni Srbija nisu iskreno i do kraja digle ruke od Bosne i Hercegovine.

„Moj utisak nije da su ni Srbija, ni Hrvatska definitivno rešile da nema podele Bosne, da to neće biti jabuka razdora na Balkanu, nego je taj griz koji je napravljen za vreme tih ratova, i dalje ostao taj griz, sa jedne i sa druge strane.“

U Beogradu , dakle, nema saglasnosti u proceni da li su pretenzije prema Bosni stvar proslosti ili su one prisutne , ali nesto skrivenije, i danas ? Pa cak nema ni saglasnosti koje proslosti, one dalje iz 90-ih , ili one blize iz Kostunicnog vremena. Stevan Nikšić:

“Ja mislim da Beograd dokazuje svakoga dana da nema više onu imperijalnu pretenziju na Bosnu koju je, svakako, imao Slobodan Milošević, ali je Beograd zainteresovan, pre svega, za Republiku Srpsku. To se može videti po tome što se odavde ulažu pare, što je državni Telekom Srbije uložio u Telekom RS, što srpski tajkuni kupuju firme u RS... To pokazuje da Beograd ima zainteresovanost za RS koja je, rekao bih, legitimna.”

Vesna Pesić:

“Zaista je teško pretpostaviti da je ta klackalica nestala, da je Srbija rešila da definiše svoje granice, da reši taj odnos sa Kosovom, i da zauvek reši nasleđe iz 90-ih preko Drine i sa Hrvatskom.”

Nekada “sasvim sporedne važne sitnice” pomognu da se razotkrije sustina stvari. Mi smo za ovu priliku iz arhive izabrali dve. Prva nevažna sitnica je podsećanje na atmosferu koja je pratila 90-te i koja će vas, možda, uveriti da su ta vremena za nama. Barem u Srbiji, ovakve pesme više ne prolaze.

“Republiko Srpska, nikom te ne damoooooooo.”

Druga, pak, nevažna sitnica je jedan lapsus koji se, nedavno, na početku ministrovanja desio tada malo iskusnom šefu diplomatije u novoj Vladi Srbije Vuku Jeremiću prilikom prve posete Banja Luci i koji će vas, možda, naterati da ne poverujete u eksplicitne poruke bezrezervno.

“Meni je veliko zadovoljstvo da budem danas ovde u Banja Luci, na teritoriji Srbije.....”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG