"U tom procesu došlo se blizu postizanja sporazuma koji može biti potvrđen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ukoliko se u tome ne bude uspelo, možemo se suočiti sa ozbiljnim problemima na terenu."
Jeremić je na skupu u Beogradu pod nazivom "Srbija i Evropska unija" rekao da je vreme da se jednom za svagda po strani ostavi prevaziđen i neplodotvoran pristup regionalnoj politici:
"U kojoj se iz svakog problema pojavljuju nesigurni pobednik i nesigurni gubitnik. Nesigurni pobednik zato što oseća da nije sposoban da osigura svoj trijumf, a gubitnik zato što oseća da mora da se osveti za poraz za koji veruje da je bio nepravedan."
Važan deo razgovora sa predstavnicima vodećih evropskih zemalja o pitanju misije EULEX bio je dolazak u Beograd Dejvida Milibenda, šefa britanske diplomatije, koji je posetio i Prištinu. On je rekao da će međunarodna zajednica i dalje biti prisutna na Kosovu, u vidu EULEX-a.
"Naredni korak je puno razmeštanje EULEX-a na celoj teritoriji Kosova. To će se desiti i to će biti jedan važan korak napred", rekao je Milibend.
Pre njegovog odlaska na Kosovo spekulisalo se da će tu posetu iskoristiti za pritisak na Prištinu za popuštanje u vezi sa uslovima koje Beograd traži u zamenu za "zeleno svetlo" razmeštanju EULEX-a na severu Kosova. Milibend je rekao da se od kosovske vlade neće tražiti da potpiše nešto što bi moglo da vodi prelasku "crvene linije" koju je prethodno podvukla.
Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade, izjavio je da prihvatanje misije EULEX-a na Kosovu nije uslov za Srbiju za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji:
"Srbija nije protiv EULEX-a, postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni, a prvi je da ta misija bude statusno neutralna. Ne može biti drugačije jer su sve zemlje članice Evropske unije podržale EULEX, ali među njima ima i zemalja koje nisu priznale Kosovo, pa samim tim jedna zajednička misija ne može biti određena prema pitanju statusa. Misiju podržavaju i zemlje koje su, na žalost, priznale nezavisnost Kosova, ali i pet zemalja koje nisu i ne nameravaju da to učine."
Drugi uslov je, rekao je Đelić, da tu misiju odobre Ujedinjene nacije:
"Nadamo se da ćemo naći zajednički jezik oko EULEX-a u danima koji dolaze jer će Srbija na taj način dati svoj doprinos da uspe prva misija Evropske unije takvog tipa. Nije nam u interesu, niti to želimo, da EULEX propadne, ali imamo ta dva uslova i očekujem da ćemo naći neko zajedničko kompromisno rešenje u danima koji dolaze."
Prema najavama zvaničnika iz Brisela, policijska i pravosudna misija Evropske unije trebalo bi da bude razmeštena u decembru "širom Kosova", i za dogovor sa Beogradom o tome nije nužno da se prethodno uspešno okončaju i pregovori koje Srbija i Ujedinjene nacije vode o sporazumu u šest tačaka o preustrojstvu UNMIK-a.
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, izjavila je za naš program da je očigledno da je kompromis na pomolu:
"Bez obzira na to koliko čvrstu demarkacionu liniju je postavio Vuk Jeremić, i spomenuo te "crvene granice" zvane ustavna ograničenja, mislim da su naši zvaničnici svesni koliko Evropskoj uniji znači da uspostavi misiju EULEX. Ko razume te poruke, shvatiće da je Evropska unija postigla puni konsenzus oko uspostavljanja misije EULEX-a, da postoji kosenzus i sa onim zemljama Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Dakle, mislim da su naše vlasti ipak svesne da se, ukoliko ne žele da ugroze našu evropsku perspektivu, u narednom periodu neki kompromis sa Evropskom unijom oko EULEX-a mora pronaći."
A most koji bi bio prihvatljiv za obe strane može biti statusno pismo generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, zaključuje Jelena Milić:
"Srbija, ukoliko želi da ostvari napredak u pridruživanju Evropskoj uniji, ne može, s jedne strane, da želi evropsku perspektivu i da se nameće kao partner ako je, s druge strane, od partnera iz Evropske unije viđena kao izvor nebezbednosti zato što se opstruira postojanje vladavine prava na Kosovu."
