“Hajde da se otarasimo dodatnog uslovljavanja i da odmrznemo prelazni trgovinski sporazum do kraja ove godine, da 2009. stavimo Srbiju na 'belu šengensku listu' i da to postane godina kada ćemo dobiti zvaničan status kandidata."
Čini se da je ipak sve što se dešavalo u vezi sa kosovskom nezavisnošću poslednjih meseci, u čemu je učestvovala i većina zemalja članica EU, bilo ono što je prelilo čašu za Beograd. Šef diplomatije Vuk Jeremić je na međunarodnoj konferenciji “Srbija i EU”, koja se održava u Beogradu, prilično oštro za diplomatski jezik zatražio od EU da Srbiju ne suočava sa novim uslovljavanjima u evropskim integracijama i da je treira kao ostale aspirante sa Zapadnog Balkana:
“Prvo smo bili primorani na veoma okrutnu definiciju potpune saradnje sa Haškim tribunalom gde se podrazumeva izručenje Ratka Mladića iako ne postoje čvrsti dokazi da je on trenutno u Srbiji. I onda nakon što je izvršen iznenađujući pritisak na naše susede da priznaju nezavisno Kosovo od nas se traži da se pretvaramo da stvari stoje kao i obično. I sada neko pokušava da insinuira da bi srpsko priznanje Kosova trebalo da bude još jedan preduslov za dobijanje statusa kandidata.”
Nešto blažim tonim je i vicepremiejr Božidar Đelić zatražio da i Brisel počne da ispunjava svoja obećanja ukazujući da i evropski partneri imaju odgovornost kako se ne bi ponovila famozna olovka od 29. aprila kao obećanje, aludirajući da je više puta “oštrio olovku” za stavljanje potpisa na Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji, čije je aktiviranje sada blokirano, do izručenja Ratka Mladića:
“Obećanje mora da se ispuni. Mi moramo postati kandidat za ulazak u EU. I tačno je, nažalost, da taj haški uslov se sve više formuliše i svodi na izručenje generala Mladića i mislim da je u interesu svih da 12. decembra na poslednjem samitu EU naši partneri, predvođeni Francuskom, naprave taj napor za našu zemlju, i da pokušaju da prikažu ono što je realnost, a to je da naša zemlja radi sve što je moguće da ispuni taj uslov, ali da pronalaženje jednog čoveka nije laka stvar. Nije fer prema našoj zemlji, niti je korisno za regionalnu stabilnost, da se čeka samo taj događaj da se odmrzne primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.”
Za zvaničnike EU međutim, spočitavanja Beograda nisu ništa novo. Direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje EU Pjer Mirel podsetio je na primer Hrvatske, kojoj je bio blokiran proces evropskih integracija sve dok se general Ante Gotovina nije našao u Hagu, ali i na nešto ranije primere viđene u Srednjoj Evropi:
“Za nas nisu novi zahtevi da bismo morali biti fleksibilniji u pogledu uslova, da moramo odustati od nekih uslova. Mi smo to viđali i ranije, posebno '95. i '96. kada nam je iz zemalja Srednje Evrope traženo da budemo fleksibilniji u odnosu na neke političke i ekonomske kriterijume. To se ipak nije desilo. i na kraju te zemlje su uspele da nam se priključe 2004. Svaka od ovih zemalja je imala dobre razloge da ublažimo neke od uslova. Ali ja ipak verujem da ako države regiona dokažu svoju vrednost i rešenost da dobiju status kandidata, za liberalizaciju viza, za sticanje članstva, tada ćete biti uspešni.”
Zato i Ivan Vejvoda, direktor Fonda za demokratiju upozorava da Srbija ne može pod svojim uslovima u EU već da postoje određeni uslovi za to:
“Zato je Ratko Mladić apsolutno neophodan, neizbežan i neizostavan uslov. I mislim da smo svi toga svesni. Vidim moju dragu prijateljicu Vesnu Pusić ovde, i sećam se kako su u Hrvatskoj govorili kada je preostalo da se samo Ante Gotovina uhapsi. Mi isto kažemo sad, obavili smo sve, pustite nas dalje. Ja takođe mislim da je trebalo da se prihvati prelazni sporazum, prosto to je taj tango koji se pleše u dvoje, i da svaki korak treba na reciporočan način da bude odgovoren drugim korakom. Ali bože moj, to je realnost, da se pogledamo u se i u svoje kljuse i da vidimo da se uradi sve što je potrebno.”
