RSE: Uspostavljanje pravde u državama regiona tema je dvodnevnog skupa održanog u Prištini protekle nedjelje, na kome je podržana inicijativa više nevladinih organizacija iz regiona da se parlamenti bivših jugoslovenskih država izjasne o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje ratnih zločina. Iz Crne Gore je taj posao bio povjeren vama. Kako ste zadovoljni učinkom?
Gorjanc Prelević: U Prištini je održan forum o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima, na kojem je 108 nevladinih organizacija iz regiona i oko 150 pojedinaca iz država naslednica bivše Jugoslavije podržalo ideju da se osnuje Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava. Od tih organizacija, 15 ih je iz Crne Gore, kao i dvadesetak pojedinaca.
Neposredno pre Prištine preuzela sam na sebe obavezu da organizujem konsultacije sa ljudima koji su se u crnogorskoj javnosti od devedesetih pa nadalje zalagali za utvrđivanje činjenica - upravo istine o ratnim zločinima, kako bi žrtve došle do pravde na različite načine, prvenstveno sudskim putem. Održala sam konsultacije sa 40 ljudi, koji nisu nepoznati crnogorskoj javnosti, koji su već dali javni doprinos u tom pravcu - šta oni misle - da li je ovakva komisija potrebna i kako bi ona trebala da izgleda. To je upravo ono što nam sada predstoji kao koaliciji, sada ne samo crnogorskih, nego regionalnih organizacija, da napravimo neki nacrt Statuta, ovlašćenja i ciljeve te Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i da takvu inicijativu, negde krajem 2009. godine, uputimo nacionalnim parlamentima.
Veoma sam zadovoljna što jedna inicijativa, koju su počele tri organizacije iz regiona - Fond za humanitarno pravo iz Beograda, Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva i Dokumenta iz Zagreba - postaje inicijativa 108 organizacija i 150 pojedinaca.
RSE: Za ovu inicijativu prevashodno bih rekla da je ključno da dobije podršku političkih elita u zemljama regiona. Kakvi su izgledi da se to dogodi?
Gorjanc Prelević: Niko od nas nije naivan. Svi znamo istorijske činjenice koje su aktuelne, a to da je većina tih elita ista ona koja je bila na vlasti devedesetih godina. To je posebno očigledno u Crnoj Gori. S druge strane, inicijativa za osnivanje regionalne komisije je takva da ona podržava u svakom slučaju vladavinu prava. Ona ne zagovara nikakvo odustajanje od suđenja, bilo krivičnih, bilo parničnih reparacija žrtava. Mi smo ubeđeni da ona itekako može da doprinese bržem ostvarenju pravde. Ne samo da podržava vladavinu prava, već i ljudska prava i to na temelju demokratizacije ovog regiona. Posebno važna za sve nas jeste činjenica da bi ovakva jedna regionalna komisija bila u stanju da povuče crtu u odnosu na neslavnu prošlost, odnosno na zločine koji su u njoj počinjeni i da se ovaj region Balkana i države bivše Jugoslavije predstave svetu u sasvim novom svetlu, a to je u svetlu ljudi koji su uspostavljeni da se ograde od te prošlosti, da utvrde činjenice, kako u korist žrtava, tako i u korist budućih generacija koje na ovom području treba da nastave da žive.
RSE: Da li očekujete da crnogorska vlast prihvati ovu inicijativu i da li ste ovim povodom uspostavljali već neke kontakte sa njima? Da li je među ovih dvadesetak organizacija i 15 pojedinaca sa kojima ste komunicirali i neko iz institucija sistema?
Gorjanc Prelević: Kako da ne očekujem da se ta inicijativa podrži. Da ne očekujem, ne bih to ni radila. Svi smo svesni da su manje-više isti ljudi na vlasti, ali mislimo da su oni evulirali i već su date različite izjave u tom pravcu. Očekujemo da ćemo, kada ova inicijativa bude formirana, do kraja 2009. godine, imati nešto što je više od ideje, a do toga ćemo doći u konsultacijama na regionalnom nivou. Imaćemo dodatnu regionalnu energiju i snagu argumenata koja je utemeljena u građanskom društvu u svim ovim državama, da ćemo na kraju 2009. godine imati argumente koji će biti prihvatljivi. Smatramo da bi morali biti prihvatljivi i za crnogorsku elitu.
Inicijativa još uvek nije u stadiju da kontaktira sa vlasti. Na konsultacijama jeste učestvovao gospodin Koča Pavlović, koji je poslanik u Skupštini, koji je predsednik Odbora za ljudska prava Skupštine Crne Gore. Bio je u svojstvu autora filma, u svojstvu antiratnog aktiviste, pa i poslanika, što mu je sada novi identitet. On je rekao da će se svakako založiti da ova inicijativa, kada za to dođe vreme, bude na dnevnom redu skupštinskog Odbora za ljudska prava.
RSE: U Budvi je sredinom sedmice održana Međunarodna konferencija o nacionalnom i međuetničkom pomirenju, religijskoj toleranciji i ljudskoj sigurnosti na Balkanu, pod pokroviteljstvom crnogorskog premijera Mila Đukanovića, gdje se takođe razgovaralo o prevazilaženju još uvijek prisutnog nepovjerenja i distance među narodima na Balkanu nakon devedesetih. Da li je, po vašem sudu, utvrđivanje svih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije ključno za to pomirenje?
