Dostupni linkovi

SAD: predizborne ankete nisu pouzdane


Barack Obama i John McCain

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, predsednički kandidat Demokrata Barak Obama i dalje vodi ispred Republikanskog suparnika Džona Mekejna. Međutim, koliko su ova predviđanja tačna imajući u vidu da su se u prošlosti takve procene pokazivale netačnim a i da po nekim mišljenjima rasni i verski faktor, odnosno poreklo Baraka Obame ipak može igrati ulogu.

Prema rezultatima koje je u utorak objavio prestižni Pju istraživački centar, Obama vodi čak sa 16 odsto glasova. U ostalim istraživanjima kandidat Demokrata ima prednost od 5 do 9 odsto. Neki stručnjaci čak smatraju da je rezultat predsedničkih izbora u sledeći utorak već izvestan. Međutim, postavlja se pitanje koliko su ova istraživanja pouzdana. Sam Mekejn je, gostujući na NBC, doveo u pitanje takve prognoze.

"Ne slažem se sa zaključcima agencija da zaostajem za 11, pa čak i 14 procenata. Smatram da je rezultat Zogbija da sam iza za 3-4 procenta, realističan. Mi smanjujemo prednost i to će se nastaviti", kazao je Mekejn.

On verovatno kao i mnogi drugi stručnjaci imaju u vidu pogrešne procene u minuloj kampanji. Tako je prošlog decembra "Vošington Post" dao prednost Hilari Klinton u odnosu na Baraka Obamu od čak 30 odsto. Samo dve sedmice kasnije, ona je izgubila na izborima u Ajovi. Nakon toga prema istraživanju Zogbija, Obama je vodio u Njuhempširu sa 10 odsto u odnosu na Klintonovu, ali je ona pobedila u ovoj državi.


Verovatno ključna enigma je poreklo Baraka Obame. Eksperti vode neprekidnu debatu u kojoj meri će rasni momenat igrati ulogu na izborima. Naime, u poslednjih 25 godina istraživanja na američkim izborima su se pokazala prilično nepouzdanim kada je uspeh crnačkog kandidata zavisio od podrške glasača belaca. To se zove "Bredlijev efekat", po Tomu Bredliju, nekadašnjem gradonačelniku Los Anđelesa afro-američkog porekla, koji je na izborima za guvernera Kalifornije 1982. godine prema istraživanjima javnog mnjenja ubedljivo vodio ispred republikanskog kandidata Džordža Dukemijana. Međutim, na kraju je izgubio, jer je dobio mnogo manje glasova belaca nego što su predviđale ankete. Problem je u tome što mnogi beli birači, bojeći se da budu optuženi za rasizam, kažu anketarima da će glasati za crnačkog kandidata iako u dubini duše ne misle tako i na samim izborima postupe drugačije. Međutim, prema istraživanju Galupa, 88 procenata belih birača tvrdi da rasno poreklo dvojice kandidata na ovim izborima ne igra bilo kakvu ulogu.


Druga nepoznanica je "pitanje islama". Iako je hrišćanin, srednje ime Baraka Obame je Husein, inače prilično rasprostranjeno u muslimanskom svetu i neke asocira na prezime bivšeg iračkog diktatora Sadama Huseina. Takođe, ime Obama se rimuje sa Osama, što se povezuje sa Osamom bin Ladenom, što se moglo čuti i tokom jednog od predizbornih mitinga kandidatkinje Republikanaca za potpredsednika Sare Pejlin.

"Od danas do izbora, naši protivnici će nastaviti da pričaju kako će se boriti za vas (uzvici iz publike: OSAMA BIN LADEN)..."

Sam Obama nastoji da gleda na ovakve aluzije sa vedrije strane.

"U duhu potpunog raskrinkavanja, evo nekoliko iznenađenja u oktobru. Najpre, moje srednje ime – nije ono što mislite. To je u stvari Stiv (smeh). Barak Stiv Obama".

Osim rase i vere, istraživače može da iznenadi i izlaznost mladih. S obzirom, da prema ispitivanjima javnog mnjenja duplo više mladih podržava Obamu nego Mekejna, ukoliko ih izađe manji broj nego što ankete predviđaju, što je inače karakteristično za najmlađe birače, onda ishod izbora može biti krajnje neizvestan.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG