Dostupni linkovi

Akcije u padu, sledi smanjenje proizvodnje nafte


Sa berze u Tokiju, 24. oktobar

Svetske akcije pale su danas na najniži nivo u proteklih pet godina pošto ulagači okreću leđa berzama u strahu od globalnog ekonomskog usporavanja. Istovremeno, OPEK je na vanrednom sastanku odlučio da smanji proizvodnju za milion i po barela dnevno kao prvi korak u zaustavljanju oštrog pada cena nafte od 50 odsto u odnosu na jul. Međutim, uprkos ovoj meri nafta je danas pala za još četiri dolara, na 64.

U Južnoj Koreji akcije su pale za 11 odsto. Indeks prosečne vrednosti akcija svih zemalja, MSCI, pao je za 2,9 odsto, najniže od avgusta 2003. godine. Na tokijskoj bezri akcije su danas pale 9,6 procenata. Indeks MSCI azijsko-pacifičkih zemalja van Japana pokazuje pad akcija od 5,6 procenata, na najnižu vrednost u četiri godine. Evropske berze su u minusu od 5,5 odsto, uprkos znacima koji su ove sedmice provejavali oko stabilizacije na novčanom tržištu.


Finansijska kriza se proširila daleko van bankarskog sektora. Proizvođači, kao japanski Soni, ili trgovci, poput Amazon.com, izveštavaju danas o smanjenju svojih poslovnih prognoza zbog slabljenja potražnje.

Jak jen posebno je teško pogodio japanski izvoz. Dolar i jen su značajno ojačali od kako je finansijska kriza izbila u avugstu, naročito prošlog meseca, jer su ulagači u Japanu i SAD srezali investicije u inostranstvu i vratili novac kući. Većina tog novca je otišla u državne obveznice SAD i Japana, pošto su investitori zaključili da je ulaganje u dve najveće ekonomije sveta najsigurnije mesto za novac dok kriza ne prođe.

Čak je i vrednost zlata, koje je u kriznim situacijama sigurno utočište, opala za 4 odsto s obzirom na rast dolara.


Istovremeno, OPEK je na vanrednom sastanku odlučio da smanji proizvodnju za milion i po barela dnevno kao prvi korak u zaustavljanju oštrog pada cena nafte od 50 odsto u odnosu na jul. Međutim, uprkos ovoj meri nafta je danas pala za još četiri dolara, na 64. Po oceni analitičara, tražnja za naftom je već opala za oko 2 miliona barela dnevno.


Minstri OPEK-a su rekli da moraju da uravnoteže sopstvene potrebe sa onima šire ekonomije. Tako su zemlje Zaliva, koje više strahuju od daljeg pada potražnje nego što im je stalo do cena, naginju skromnijem smanjenju produkcije. Venecuela, Iran i Libija traže znatno kresanje prozvodnje.


Čakib Keli, predsednik OPEK-a i alžirski ministar energetike nakon odluke o smanjenju proizvodnje. "Mislim da smo bili pragmatični u našem pristupu. Ne postoji tačan cilj koju cenu želimo da dostignemo. To treba da odluči tržište", kazao je Keli.

Analitičar Dojče banke Majkl Luis smatra da će OPEK do kraja godine dodatno smanjiti proizvodnju nafte i da će se taj trend nastaviti i u 2009. godine.


O merama za suzbijanje krize biće reči na današnjem samitu u Pekingu azijskih zemalja i članica Evropske unije.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG