Dostupni linkovi

Rast akcija na evropskim i azijskim berzama


Indeksi na berzi u Sidneju

Evropske i azijske berze danas beleže snažan rast akcija posle istorijske prošlonedeljne rasprodaje deonica, što je posledica združenih napora vlada od Evrope preko Australije i SAD da stabiliziju svetski finansijski sistem.

Hongkonški indeks akcija Hang Seng, koji je u petak potonuo za više od 7, danas je skočio za 9,69 odsto. Indeksi Australije i Sigapura vrede 5 proceneta više, dok u Južnoj Koreji i Kini za oko 3,5 odsto.


Na otvaranju berzi u Evropi, vrednost akcija je povećana za 6,7 odsto nakon pada prošle sedmice od 22 procenta.


Berze su živnule kao posledica novih napora država da spasu finansijski sistem, posebno danas objavljenom odlukom centralnih banaka SAD, Britanije, Švajcarske kao i Evropske centralne banke da će komercijalnim bankama obezbediti neograničeni kratkoročni priliv gotovine po fiksnim kamatama.

Britanska vlada je saopštila danas da će ubrizgati 63 milijardi dolara u tri najveće banke - Rozal Bank of Scottland, Lloyds TSB i HBOS - u zamenu za njihove akcije. Tako će britanski građani koji plaćaju porez biti najveći deoničari u ovim bankama. Premijer Gordon Braun je rekao da je to radikalan korak, ali neophodan.

"Potez koji smo povukli je bez presedana, ali od neprocenjivog značaja za sve nas. Nije važan samo za ekonomiste i finansijske eksperte, već se tiče i svake porodice i biznisa u Britaniji", izjavio je Braun.


Očekuje se da će danas i Francuska, Nemačka i Italija objaviti slične planove. Tako plan Pariza predviđa da država za 40 milijardi evra preuzme deonice u najvećim bankama. Plan nemačke vlade o spašavanju banaka uključuje garancije u iznosu od 400 milijardi evra kao i 70 milijardi evra za sanaciju firmi koje se suočavaju sa problemima.


Ovim merama prethodili su sastanci proteklog vikenda ministara finansija G7 i 15 zemalja, članica eurozone.


Prema zajedničkoj Deklaraciji, vlade zemalja u eurozoni moći će da nekvalitetnu imovinu banaka zamene za državne obveznice. Ta odluka će se primenjivati do 31. decembra naredne godine. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je istakao, međutim, da će ovaj novac biti pozajmljivan bankama po tržišnoj vrednosti i da nije reč ni o kakvom poklonu.


Ovom zajedničkom izjavom trebalo bi da se usklade nacionalni planovi koji se zasnivaju na predlozima britanskog premijera Gordona Brauna koji ujedinjuju delimičnu nacionalizaciju banaka i državne garancije za međubankarske zajmove.


Blokada međubankarskog tržišta glavni je uzrok problema jer zbog straha od propadanja, banke ne pozajmljuju više jedna drugoj novac.


Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Štros ocenio je da nema nikakvog razloga da se ne povrati poverenje.


Kao posledica trenutnog smirivanja na finansijskom tržištu, porasle su cene nafte za 3,33 dolara, tako da barel danas košta oko 81 dolar.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG