Značajnije štete po crnogorsku ekonomiju u slučaju pogoršanja odnosa sa Srbijom usljed priznanja Kosova, po mišljenju stručnjaka sa obje strane, ne mogu nastati. Eksperti kažu da bi u najgorem slučaju Crna Gora morala da iz drugih država uvozi robu koju je do sada kupovala u Srbiji, što bi po prirodi stvari rezultiralo gubitkom srbijanskih proizvođača i izvoznika.
Direktor beogradskog Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević ne vjeruje u mogućnost uvođenja ozbiljnih ekonomskih mjera od strane Srbije čiji bi cilj bio neka vrsta sankcionisanja Crne Gore. Prokopijević prije svega ima u vidu činjenicu da Srbija daleko više izvozi u Crnu Goru nego što iz nje uvozi:
Direktor beogradskog Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević ne vjeruje u mogućnost uvođenja ozbiljnih ekonomskih mjera od strane Srbije čiji bi cilj bio neka vrsta sankcionisanja Crne Gore. Prokopijević prije svega ima u vidu činjenicu da Srbija daleko više izvozi u Crnu Goru nego što iz nje uvozi:
"Ja ne verujem da će biti nekakvih velikih... Velika je razmena između Srbije i Crne Gore, tako da Srbija nema nikakvog interesa da ekonomski bilo šta petlja oko toga. To bi bilo na njenu štetu pre svega."
RSE: Da li to znači da bi neka vrsta ekonomske blokade zapravo bila na štetu Srbije?
Prokopijević: Kako da ne. Pa, to bi bilo potpuna besmislica, kakva blokada. To je prosto priznavanje realnosti. Nema tu nikakve potrebe za bilo kakvim cirkusom, dosta smo gledali cirkuse proteklih godina.
Sličnim argumentima se rukovodi i ekonomski analitičar Vasilije Kostić koji prije svega kaže da takozvani ekonomski nacionalizam generalno nije koristan. Takav stav bi u konkretnom slučaju proizveo još veće štete za samu Srbiju upravo zbog toga što Crna Gora najviše robe uvozi iz Srbije:
"Onaj ko pokreće da ga tako nazovemo ekonomski nacionalizam u prvom redu ima štete on sam, tako da bi od toga imala najveću štetu srpska ekonomija, dok bi crnogorska ekonomija morala da traži supstitute za robu koju trenutko uvozimo iz Srbije. Zato i kažem da eventualne takve mjere škodile srpskoj ekonomiji i da ne bi po mojoj procjeni bile dugoročnog karaktera jer ljudi bi jednostavno shvatili da to ne ide naruku njihove ekonomije."
Kao jedna od mogućih reakcija nameće se i preporuka koju bi svojim građanima uputala Vlada Srbije da Crna Gora nije poželjna turistička destinacija. Imajući u vidu srbijanski bojkot slovenačke robe s početka devedesetih ovo bi bila neka vrsta bojkota crnogorskog turističkog proizvoda. Ni to, međutim, nije mnogo vjerovatno. Ekonomski analitičar Vasilije Kostić:
"Ne vjerujem da bi uslijedilo nešto tako javno. Moguće da bi se možda nekom internom propagandom uradilo nešto tako, ali tržište je tržište. Ako mi kao zemlja smo u stanju da pružimo proizvod i dobru uslugu onda se potrošači opredjeljuju prema tome. Davno je prošlo vrijeme određenja u tržišnom izboru kada su u pitanju proizvodi ili usluge na osnovu političkih elemenata."
Komentarišući mogućnost poziva na takozvani turistički bojkot beogradski ekonomski ekspert Miroslav Prokopijević pored ekonomskih uvodi i kulturološke i pedagoške pojmove:
"To nije nemoguće, toga je i ranije bilo kod razdvajanja zajedničkih država, ali to nije imalo efekte. Prošle godine je relativno veliki broj iz Srbije bio dole. Prosto, interes ljudi nije da ne idu u Crnu Goru ako su stalno išli tamo. Prema tome, takvi apeli ne služe ničemu, samo pokazuju vaspitanje vlasti koja ih upućuje."
