Vrednost akcija na berzama širom sveta su dramatično pale, u SAD 5 odsto, Evropi 7 procenata, a u Rusiji 14 procenata, jer državni planovi spasavanja banaka u SAD i Evropi nisu ublažili strahovanja o globalnoj finansijskoj krizi koja bi mogla da ugrozi svetski ekonomski rast. Ulagači nisu umireni planom Vašingtona od 700 milijardi dolara za izvlačenje banaka, koji je potvrđen u petak.
Američki Dau Džouns je pao ispod 10 hiljada indeksnih poena, po prvi put posle 5 godina.
Osnovni pariski indeks Cac 40 izgubio je 9,04 odsto vrednosti, odnosno
368,77 poena, što je najveći pad od uspostavljanja indeksa 1988. godine.
Finansijski sektor u Evropi je pod pritiskom zbog dramatičnih vesti o spašavanju nemacke hipotekarne banke Hipo Ril Estejt (Hypo Real Estate) preko vikenda, u šta se morala umešati i nemačka vlada, upumpavajući 50 milijardi evra.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, saopštila je da će država garantovati svu privatnu štednju, što je odmah nakon nje učinila i Danska.
Slične garancije prošle sedmice su svojim građanima dale Irska i Grčka, koje su bile kritikovane i u Berlinu i u drugim evropskim glavnim gradovima.
Evropski lideri su nakon mini samita tokom vikenda, ponovili u ponedeljak rešenost da odlučno i zajednički deluju.
Trgovanje je danas prekinuto na vodećoj ruskoj berzi MICEKS (MICEX) pošto su akcije pale za više od 15 proceneta potiskivane pojeftinjenjem nafte i strahovanjem o usporavanju svetske ekonomije.
Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je pao 4,3 posto, što je najniži nivo od februara 2004. godine.
Osim u finansijskom sektoru, ponajviše su pale cene deonica izvoznika i proizvođača elektronike, jer se ulagači plaše da će zbog slabljenja svetske privrede pasti prihodi tih kompanija.