Indeksi na Njujorškoj berzi pali su za oko 1,5 odsto nakon što je u Predstavničkom domu Kongresa usvojen plan za izvlačenjeameričkog finansijskog sistema iz krize. Na početku trgovanja u petak beležen je rast indeksa, ali je nakon izglasavanja plana, koji je na Vol stritu iščekivan, indeksi krenuli da padaju. Piter Kardiljo (Peter Cardillo) iz konsultantske firme Avalon partners ocenio je da je to sasvim uobičajeno i očekivano. "Na tržištu je zaključeno da će plan dobiti podršku. Tržište je pozdravilo izglasavanje zakona i ponovo se okrenulo ekonomskimpokazateljima koji su loši, poput slabe zaposlenosti", kazao je on. U američkoj privredi u septembru je ukinuto 159.000 radnih mesta, što je mnogo više od očekivanja analitičara. "Privreda je na ivici recesije, a plan će u kombinaciji sa očekivanim padom kamatnih stopa samo dati podsticaj finansijskom tržištu u narednim mesecima, čime će se izbeći još dublji pad", kazao je Brajan Betjun (Brian Bethune) iz analitičke firme Global insajt. Kada je 1989. godine osmišljen plan da bi se zaustavila kriza u sektorima šteednje i pozajmica, tržište akcija padalo je jošgodinu dana, a nakon toga je oporavak privrede trajao dve godine, a tržišta nekretnina tri godine, pokazuju podaci Meril Linča (Merill Lynch). Usvojeni plan neće rešiti jedan od najznačajnijih problema amerričke privrede, krizu na tržištu nekretnina. Ministar finansija Henri Polson kazao je da se privreda neće oporaviti dok se ne povrati snaga tržišta nekretnina. Cene nekretnina su u julu bile niže za 16,3 odsto u odnosu na jul prošle godine, što je najveći pad od 2000. godine. Krajem leta, kreditni uslovi su pooštreni, što je dovelo do pada prodaje automogila Forda, Tojote i Krajslera za više od 30 odsto. Amerikanci su počeli manje da troše, a ne mogu da otplaćuju sve kredite, pa Sitigrupa predviđa da će u ovom kvartalu imatikreditne gubitke od 10 milijardi dolara, što je više od 30 odsto nego u u drugom kvartalu.Ekonomisti smatraju da američkoj privredi preti recesija, a bruto domaći proizvod bi mogao da se smanji u trećem tromesečju, prvi putod početka ekonomske krize. Oni smatraju da bi Federalne rezerve mogle da smanje kamatnu stopu za prekonoćne pozajmice na međubankarskom tržištu i da se taj korakmože očekivati i pre redovnog zasedanja Federalnih rezervi 28. i 29. oktobra. Stručnjaci ipak ukazuju da ni snižavanje kamatnih stopa neće dati efekat dok banke ne počnu opet da daju kredite.
