RSE: Međunarodna krizna grupa kritikovala je Evropsku uniju što nije ispunila inicijalna obećanja data Kosovu nakon deklaracije nezavisnosti, uz upozorenje da će, ako stanje na terenu ostane kakvo jeste, de facto podela Kosova postati fait achomplie, svršen čin. Kako vi gledate na taj problem?
Stafford: Mislim, sasvim otvoreno govoreći, da ćemo imati fait achomplie, odnosno, de facto podelu. Ja bih čak rekao da je imamo već devet godina. Ne verujem da će EULEX preduzeti neke robusnije poteze da uspostavi svoj i autoritet vlade u Prištini na severu Kosova. To je zato što niti UNMIK, niti KFOR, a pogotovu ne EULEX nisu spremni da rizikuju mogućnost nasilja na severu. Oni će pokušati da motivišu kosovske Srbe na severu da se integrišu u zajedničke kosovske institucije. Evropska unija će takođe pokušati da različitim programima pomoći privoli Beograd da poradi na tome, ali ja nisam odveć optimističan da će se Kosovo severno od Ibra integrisati u Kosovo južno od Ibra. Nisam siguran da će doći do de jure podele, ali nisam siguran ni da će se “razmontirati” de facto podela koja već postoji. Video sam izjave predsednika Tadića da je podela opcija koja bi mogla doći u obzir ukoliko sve druge solucije propadnu. Mislim da je to realna perspektiva, ali Sjedinjene Države i Evropska unija se snažno opiru takvom rešenju i to ne samo zbog Kosova nego zbog implikacija koje bi ono moglo imati u širem regionu – pre svega u Makedoniji, ali i u Bosni i Hercegovini. Smatram da je inicijativa predsednika Tadića i vlade da se dobije podrška Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za ocenu legalnosti kosovske nezavisnosti u Međunarodnom sudu pravde vrlo mudar potez, iako američka administracija ne deli takav stav. Mislim da je to produktivan korak zato što će se time dobiti nekoliko godina vremena za rešavanje drugih gorućih problema srpskog društva. Međunarodni sud pravde, naime, delikatna pitanja poput ovog, ne rešava preko noći, na odgovor će se čekati nekoliko godina.
RSE: Iz toga što kažete proizilazi da verujete da će Srbija dobiti većinu glasova na Generalnoj skupštini UN za tu inicijativu?
Stafford: Da, mislim da hoće. Ne znam kako će se postaviti Sjedinjene Države kad dođe do trenutka glasanja, ali verovatno je da će većina zemalja koje su priznale Kosovo, uključujući i najveći broj njih iz Evropske unije – biti uzdržan. Sve što je potrebno jeste prosta većina i izgleda mi da će biti relativno lako da se ona dobije.
RSE: Crna Gora i Makedonija već dugo se muče u vezi sa priznanjem Kosova. Koliko dugo će ova dva srpska suseda moći da izbegavaju ovaj vrući krompir i da li će se, kad priznaju Kosovo, podići tenzije u njihovim odnosima sa Srbijom?
RSE: Kako u tom pogledu stoje stvari sa Makedonijom?
Stafford: Makedonija ima značajnu albansku manjinu, koja predstavlja negde između jedne četvrtine i jedne trećine njene populacije. Pritisak te manjine da se prizna Kosovo je izuzetno snažan - bilo je glasina da će to vlada u Skoplju učiniti već ove nedelje. Istovremeno, makedonske vlade su krhke, prinuđene na koaliciju sa bar jednom partijom etničkih Albanaca. U tom smislu, odluka Makedonije o priznanju Kosova uslediće u nekom trenutku takođe iz unutrašnje-političkih pobuda - kako bi, naime, pacifikovala svoju ogromnu albansku populaciju.
RSE: Kako ocenjujete stanje stvari u Bosni i Hercegovini, u svetlu činjenice da tenzije između dva entiteta i njihovih lidera postaju sve veće?
Stafford: Smatram da je verovatnoća obnavljanja oružanog konflikta u Bosni veoma mala, ali je, nažalost, mala i verovatnoća da će se entiteti kretati u pravcu osnaživanja jedinstvene države. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik lansirao je retoriku o referendumu o otcepljenju, ali ga je međunarodna zajednica pritisnula da je napusti. Treba pomenuti nešto krajnje zanimljivo: glavni ekonomski tokovi Banjaluke ne idu ka Beogradu nego ka Zagrebu, tako da u izvesnom smislu imamo rekreaciju odnosa koji su postojali u bivšoj Jugoslaviji. To mi uliva optimizam da Republika Srpska ne žuri da napusti Bosnu. S druge strane, međutim, ne vidim ni najmanji napor koji bi sugerisao njenu želju da se postigne neophodna ustavna reforma.
RSE: Ako Bosna i Hercegovina želi da uđe u Evropsku uniju, svakako će morati da ispuni tražene uslove za to?
RSE: Da li će nivo političkog angažmana Sjedinjenih Država u ovom delu sveta zavisiti od toga koji kandidat postane predsednik?
Stafford: Mislim da neće biti nikakve suštinske razlike – pobedio McCain ili senator Obama. Koji god da postane predsednik – na dnevnom redu će biti ekonomija, ekonomija i ekonomija. Biće to predsednik – bar u prvom delu mandata – koji će biti okrenut domaćim temama.
Što se tiče spoljne politike, problemi koji su na stolu sada neće nestati: biće to rat protiv terorizma, Irak, Avganistan, Iran, Severna Koreja, Rusija. Kao i sadašnja, nova administracija će poručiti da je Balkan evropski problem.
