Dostupni linkovi

Rekreacija odnosa iz bivše Jugoslavije


Karta bivše SFRJ

Roy Stafford, američki ekspert za jugoistočnu Evropu, profesor vašingtonskog Fakulteta za bezbednosne studije za naš radio govori o stanju u regiji, o tome kada će države regije koje to do sada nisu učinile priznati Kosovo. Stafford za naš program kaže da je Kosovo već devet godina de facto podeljeno i da nije optimista da će se to stanje stvari na terenu lako promeniti.

RSE: Međunarodna krizna grupa kritikovala je Evropsku uniju što nije ispunila inicijalna obećanja data Kosovu nakon deklaracije nezavisnosti, uz upozorenje da će, ako stanje na terenu ostane kakvo jeste, de facto podela Kosova postati fait achomplie, svršen čin. Kako vi gledate na taj problem?

Stafford: Mislim, sasvim otvoreno govoreći, da ćemo imati fait achomplie, odnosno, de facto podelu. Ja bih čak rekao da je imamo već devet godina. Ne verujem da će EULEX preduzeti neke robusnije poteze da uspostavi svoj i autoritet vlade u Prištini na severu Kosova. To je zato što niti UNMIK, niti KFOR, a pogotovu ne EULEX nisu spremni da rizikuju mogućnost nasilja na severu. Oni će pokušati da motivišu kosovske Srbe na severu da se integrišu u zajedničke kosovske institucije. Evropska unija će takođe pokušati da različitim programima pomoći privoli Beograd da poradi na tome, ali ja nisam odveć optimističan da će se Kosovo severno od Ibra integrisati u Kosovo južno od Ibra. Nisam siguran da će doći do de jure podele, ali nisam siguran ni da će se “razmontirati” de facto podela koja već postoji. Video sam izjave predsednika Tadića da je podela opcija koja bi mogla doći u obzir ukoliko sve druge solucije propadnu. Mislim da je to realna perspektiva, ali Sjedinjene Države i Evropska unija se snažno opiru takvom rešenju i to ne samo zbog Kosova nego zbog implikacija koje bi ono moglo imati u širem regionu – pre svega u Makedoniji, ali i u Bosni i Hercegovini. Smatram da je inicijativa predsednika Tadića i vlade da se dobije podrška Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za ocenu legalnosti kosovske nezavisnosti u Međunarodnom sudu pravde vrlo mudar potez, iako američka administracija ne deli takav stav. Mislim da je to produktivan korak zato što će se time dobiti nekoliko godina vremena za rešavanje drugih gorućih problema srpskog društva. Međunarodni sud pravde, naime, delikatna pitanja poput ovog, ne rešava preko noći, na odgovor će se čekati nekoliko godina.

RSE: Iz toga što kažete proizilazi da verujete da će Srbija dobiti većinu glasova na Generalnoj skupštini UN za tu inicijativu?

Stafford: Da, mislim da hoće. Ne znam kako će se postaviti Sjedinjene Države kad dođe do trenutka glasanja, ali verovatno je da će većina zemalja koje su priznale Kosovo, uključujući i najveći broj njih iz Evropske unije – biti uzdržan. Sve što je potrebno jeste prosta većina i izgleda mi da će biti relativno lako da se ona dobije.

RSE: Crna Gora i Makedonija već dugo se muče u vezi sa priznanjem Kosova. Koliko dugo će ova dva srpska suseda moći da izbegavaju ovaj vrući krompir i da li će se, kad priznaju Kosovo, podići tenzije u njihovim odnosima sa Srbijom?

Nisam siguran da će dva srpska suseda u doglednoj budućnosti priznati Kosovo. U Crnoj Gori imate značajan deo populacije koja sebe smatra Srbima i on nije beznačajan faktor u crnogorskoj politici...
Stafford: Nisam siguran da će dva srpska suseda u doglednoj budućnosti priznati Kosovo. U Crnoj Gori imate značajan deo populacije koja sebe smatra Srbima i on nije beznačajan faktor u crnogorskoj politici. U tom smislu, argument Crne Gore bi mogao biti da ona ne priznavši Kosovo, održava dobre odnose i sa Prištinom i sa Beogradom. Evropska unija ne zahteva da se Kosovo prizna, sve što traži jeste odsustvo konflikta sa Kosovom, što je upravo slučaj sa Podgoricom i Prištinom, tako da ne vidim ni jedan razlog zašto bi Crna Gora morala da žuri sa priznanjem. U nekom trenutku ona može odlučiti da prizna Kosovo, ali to će verovatno biti tek nakon dužeg vremenskog perioda - i to ako se na Kosovu situacija bude značajno stabilizovala i ako ne bude bilo nasilja. Na tu odluku će, verujem, uticati to što će i Evropska unija podsticati takav razvoj događaja, ali rekao bih da će odluka biti formirana pre svega unutrašnje-političkim razlozima u Crnoj Gori. Tek kad (Milo) Djukanović, koga smatram najmudrijim političarem u regionu, zaključi da može priznati Kosovo a da time ne izazove značajnije političke probleme kod kuće, Crna Gora će povući taj potez.

RSE: Kako u tom pogledu stoje stvari sa Makedonijom?

Stafford: Makedonija ima značajnu albansku manjinu, koja predstavlja negde između jedne četvrtine i jedne trećine njene populacije. Pritisak te manjine da se prizna Kosovo je izuzetno snažan - bilo je glasina da će to vlada u Skoplju učiniti već ove nedelje. Istovremeno, makedonske vlade su krhke, prinuđene na koaliciju sa bar jednom partijom etničkih Albanaca. U tom smislu, odluka Makedonije o priznanju Kosova uslediće u nekom trenutku takođe iz unutrašnje-političkih pobuda - kako bi, naime, pacifikovala svoju ogromnu albansku populaciju.

RSE: Kako ocenjujete stanje stvari u Bosni i Hercegovini, u svetlu činjenice da tenzije između dva entiteta i njihovih lidera postaju sve veće?

Stafford: Smatram da je verovatnoća obnavljanja oružanog konflikta u Bosni veoma mala, ali je, nažalost, mala i verovatnoća da će se entiteti kretati u pravcu osnaživanja jedinstvene države. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik lansirao je retoriku o referendumu o otcepljenju, ali ga je međunarodna zajednica pritisnula da je napusti. Treba pomenuti nešto krajnje zanimljivo: glavni ekonomski tokovi Banjaluke ne idu ka Beogradu nego ka Zagrebu, tako da u izvesnom smislu imamo rekreaciju odnosa koji su postojali u bivšoj Jugoslaviji. To mi uliva optimizam da Republika Srpska ne žuri da napusti Bosnu. S druge strane, međutim, ne vidim ni najmanji napor koji bi sugerisao njenu želju da se postigne neophodna ustavna reforma.

RSE: Ako Bosna i Hercegovina želi da uđe u Evropsku uniju, svakako će morati da ispuni tražene uslove za to?

Evropska unija će se, ako se izuzme Hrvatska, u narednoj etapi usporeno širiti. Smatram, ipak da će, u srednjororočnoj perspektivi i Srbija biti primljena, ali sam mnogo manji optimista u pogledu Bosne...
Stafford: Razume se da će morati, međutim, otežavajuća okolnost u tom kontekstu je i činjenica da trenutno u Evropskoj uniji postoji takovani zamor od širenja. Dalje proširenje nije uopšte tačka koja stoji visoko na dnevnom redu većine zemalja-članica Unije i njihovih građana. Dakle, Evropska unija će se, ako se izuzme Hrvatska, u narednoj etapi usporeno širiti. Smatram, ipak da će, u srednjororočnoj perspektivi i Srbija biti primljena, ali sam mnogo manji optimista u pogledu Bosne. Ona još dugo neće ući u Evropsku uniju, a definitivno ne u sledećih pet godina.

RSE: Da li će nivo političkog angažmana Sjedinjenih Država u ovom delu sveta zavisiti od toga koji kandidat postane predsednik?

Stafford: Mislim da neće biti nikakve suštinske razlike – pobedio McCain ili senator Obama. Koji god da postane predsednik – na dnevnom redu će biti ekonomija, ekonomija i ekonomija. Biće to predsednik – bar u prvom delu mandata – koji će biti okrenut domaćim temama.

Što se tiče spoljne politike, problemi koji su na stolu sada neće nestati: biće to rat protiv terorizma, Irak, Avganistan, Iran, Severna Koreja, Rusija. Kao i sadašnja, nova administracija će poručiti da je Balkan evropski problem.


  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG