Dostupni linkovi

Moguće posledice svetske finansijske krize


Beograd, Foto: Bojana Matić

Sve evropske i druge zemlje uveliko preduzimaju preventivne korake za spasavanje od pogubnog uticaja kraha američkog finansijskog tržišta. Evropske centralne banke nastavile su da upumpavaju milijarde dolara na tržišta novca kako bi obezbedile keš finansijskom sistemu. Da li Srbija preduzima adekvatne mere da amortizuje dejstvo globalne finansijske krize na zemlju?

Premijer Mirko Cvetković izvestio je da je formiran tim koji će, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, dugoročno pažljivo analizirati razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije. Na čelu tog tima su ministarka finansija Dijana Dragutinović i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Uprkos tome, čini se da u zemlji nema prave akcije da se što je moguće više ublaži udar koji neće zaobići ni Srbiju. Tačnije – koji se na njenom tržištu već oseća.


Kao prva posledica svetske finansijske krize na domaćem terenu može se očekivati rast kamata. Pored toga, već se oseća smanjeno interesovanje za privatizaciju domaćih preduzeća, gde potencijalni inostrani kupci ili nude niže cene ili odustaju od kupovine, kao što je pokazao slučaj sa "JAT ervejzom". Ovo je rekao guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ali je dodao da uprkos svemu mirno spava:


"Najviši nivo likvidnosti koji naš bankarski sektor ima, oko jedne trećine, je u gotovini. Dakle, jedan visok obim kapitalizacije našeg bankarskog sektora i on je najviši u regionu, a isto tako i vlasnička struktura. Mi na dalje mirno spavamo i nemamo nikavih razloga da budemo zabrinuti. Ali, jako je važno da se prate stvari, da građani ponovo odmere da li je sada, po ovim višim kamatnim stopama, najbolji trenutak za zaduživanje – ljudi treba tri puta da odmere, a jednom da seku, pre nego što se zaduže."


U Srbiji posluje veliki broj stranih banaka pa građani strepe za sigurnost svojih uloga. Radovan Jelašić kaže da razloga za strah i strepnju nema:


"Sve banke koje su prisutne u Srbiji su banke kćeri, a to znači da su osnovane sa posebnim kapitalom i sa posebnim upravnim i nadzornim odborom kao zasebnim pravnim licem u Srbiji. To znači da nemaju nikakvih direktnih kontakata i da se na njih ne odnosi ništa što se dešava van Srbije. Ponavljam, to su zasebna pravna lica i nema nikakvih razloga da javnost strepi. Ali, pisati danas budžet i sprovoditi monetarnu politiku za sledećih šest ili dvanaest meseci sa mišlju da su Vašington i Frankfurt daleko, da treba da radimo naše ne obazirući se na dešavanja u svetu, u najmanju ruku je neodgovorno."


Prvi čovek Narodne banke Srbije obećao je da će centralna banka svojim mehanizmima uticati na smanjenje bankarskih marži za kredite građanima i privredi, zbog potresa na međunarodnom finansijskom tržištu.


Upitali smo Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke, da li će međunarodna finansijska kriza uticati na smanjenje obima kredita:


"Ne znam da li će se ljudi manje zaduživati, ali znam sigurno da će kamatne stope, i za privredu i za građane, skočiti. Po nekoj logici stvari, i privreda i građani bi trebalo da budu elastični na promenu kamatnih stopa. Dakle, očekujem da će ljudi onda manje kupovati kredite, ali to sve naravno zavisi od njihovih potreba. U svakom slučaju, krajnji rezultat je da će novac biti znatno skuplji nego što je to bio do sada."


U jugoistočnoj, delimično i srednjoj Evropi, kao i u baltičkom pojasu, Srbija je zemlja koja se najviše oslanja na priliv novca iz inostranstva. Ove godine će verovatno imati više od šest milijardi evra deficita u tekućem računu, što je oko 18 posto bruto domaćeg proizvoda. Za toliko će Srbija biti zavisna od stranog tržišta, kaže Vladimir Gligorov, analitičar iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, i dodaje da globalna kriza finansijskih tržišta može imati dve značajne posledice po Srbiju, od kojih je jedna blaža, a druga teža:


"Prva, koja je po mom mišljenju neizbežna, jeste da će finansiranje iz inostranstva poskupeti. Dakle, ono što je refinansiranje tih šest milijardi značilo juče, neće više značiti sutra, a to je svakako dodatan trošak za srpsku privredu. Druga mogućnost je da će ovo što se događa u Americi, gde zbog predizborne trke nije jednostavno doći do konsenzusa o tome šta da se radi dalje, i dalje povećavati kamatne stope, a može se javiti i nestašica kredita, generalno likvidnosti. U tom slučaju Srbija bi se našla pred problemima sličnim onima pred kojima se našla i bivša Jugoslavija početkom osamdesetih godina, kada praktično više nije bilo moguće zaduživanje zemlje. Tada je bilo neophodno značajno smanjiti uvoz, a povećati izvoz, što ovoga puta neće biti nimalo lako, s obzirom da se usporava rast na svim tržištima na koja Srbija izvozi, pogotovo ukoliko dođe do produženja recesije jer će u tom slučaju pasti i cene sirovina i hrane, što su uglavnom izvozni proizvodi Srbije - to bi onda bio dosta komplikovan problem. Još uvek postoji to očekivanje da će se nešto ozbiljnije uraditi u Vašingtonu i Briselu, da se te neke najgore stvari izbegnu, ali što se tiče poskupljenja kredita i posledično pada vrednosti imovine, to je po mom mišljenju neizbežno."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG