Dostupni linkovi

Džon Mekejn i Barak Obama i zvanično su postali kandidati republikanaca i demokrata za predstojeće predsedničke izbore u SAD 4. novembra. Osim u samoj Americi, izbor prvog čoveka Bele kuće pobuđuje veliku pažnju i u celom svetu, imajući u vidu izazove pred kojima se nalazi kako najmoćnija zemlja na planeti tako i čovečanstvo u celini. Kako se na Balkanu gleda na ishod predsedničkih izbora u SAD?

Procesi u SAD definitivno utiču na na ceo svet. To pokazuje i ekonomska kriza u Americi, od koje se ona polako oporavlja, a koja sada lančano potresa Evropu i Japan. SAD su nakon Hladnog rata ostale jedina supersila i po mnogim pokazateljima imaju moć u odnosu na druge zemlje kao niko do sada u istoriji, bez obzira na jačanje takmaca kao što su Kina i Rusija. Zbog toga se Vašington sve češće naziva novim Rimom, tačnije poredi se sa prestonicom starog Rimskog carstva. Politika odlazećeg predsednika Džordža Buša izazvala je mnogo kontroverzi, kako na unutrašenjem tako i na međunarodnom planu; od politike preko ekonomije. Intervencija u Iraku mimo odobrenja Saveta bezbednosti i dan danas izaziva kontroverze u svetu. Socijalno raslojavanje samo je jedno od pitanja koje na unutrašnjem planu izaziva žučne debate i podele. I sam izbor predsedničkih kandidata je pokazatelj tih razlika. Naime, ne samo zbog afroameričkog porekla Baraka Obame, dobri poznavaoci prilika ističu da nikada do sada predsednički kandidati dveju stranaka nisu bili tako različiti u svojim pristupima i programima.
Kako će ishod američkih predsedničkih izbora uticati na prilike na Balkanu? Naime, bivša Jugoslavija je bila među prioritetima spoljne politike Vašingtona devedesetih godinai njegovo angažovanje bilo je presudno u kreiranju sadašnje političke mape na ovim prostorima.
Veoma je teško predvideti kakvu će politiku voditi novi predsednik SAD prema Balkanu, bez obzira ko pobedi, kaže za naš program Gordon Bardoš, pomoćnik direktora Harimanovog instituta na Kolumbija univerzitetu:
„Ako pogledate ko se nalazi na obe izborne liste, zaključićete da i Mekejn i Bajden, zatim senator Džozef Liberman, koji je veoma blizak Mekejnu u ovoj kampanji, ili Entoni Lejk, jedan od spoljnopolitičkih savetnika Baraka Obame – to su sve ličnosti koje su bile veoma involvirane u kreiranje američke politike prema Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka, a ostali su aktivni i nakon toga kada je reč o ovom području. Da vas podsetim da su Mekejn, Bajden i Liberman predložili Rezoluciju američkog Kongresa da se prizna nezavisnost Kosova. Nova administracija će se, kada je reč o Balkanu, verovatno usredsrediti na tri pitanja. Najpre, da li izmeniti Dejtonski sporazum u Bosni i Hercegovini. Zatim, šta uraditi na severu Kosova gde tamošnji Srbi odbijaju da prihvate nadležnosti vlasti iz Prištine. Možda će američka administracija preispitati i dosadašnji proces priznavanja nezavisnosti Kosova u smislu da li je trebalo da izvrši veći pritisak na zemlje koje do sada to nisu učinile. Dakle, postavlja se pitanje da li će novi ljudi u Beloj kući proceniti da je potreban dodatni angažman na Balkanu kako bi se rešili ovi problemi, ili će zaključiti da je prioritet ipak Iran, Irak, Avganistan, zaoštravanje situacije na Kavkazu i tako dalje.“
Planove američke administracije na Balkanu treba posmatrati u širem kontekstu njenih odnosa sa Rusijom, odnosno kako će se potezi Bele kuće u BiH ili Kosovu odraziti na odnose sa Moskvom koja ima prilično drugačiji pogled na rešavanje problema na Balkanu.

Po nekim procenama, na delu je ponovo hladnoratovska politika interesnih sfera. Tako Rusija nastoji da ojača svoj uticaj u svom bliskom okruženju, u tom kontekstu i na Kavkazu. Da li će nakon što je Moskva priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, zapadne zemlje, pre svega SAD, nastojati da, s druge strane, ojačaju svoje prisustvo na Balkanu i očuvaju to što su ostvarili u BiH i na Kosovu, sprečavajući tako širenje uticaja Rusije i na ovom području?
„To je moguće. Postoje političari i u Moskvi i Vašingtonu koji govore o takvom pristupu međunarodnim odnosima. Pre neki dan Medvedev je pomenuo privilegovanu rusku poziciju u pojedinim delovima sveta u kojima je Moskva dosada imala veliki uticaj. To se pre svega odnosi na republike bivšeg Sovjetskog Saveza, ali verovatno je mislio i šire, na istočnu Evropu i Balkan. Sličan pristup imaju i pojedini krugovi u SAD, koji nastoje da primene takvu politiku kroz širenje NATO-a, kako bi se osigurala zona uticaja Vašingtona u istočnoj Evropi i na Kavakzu. Rusija učvršćuje svoj uticaj na južnom Kavkazu i pokazalo se da NATO to ne može da spreči. Istovremeno, Moskva je na različite načine sve prisutnija i u jugoistočnoj Evropi, između ostalog i zbog njenih ogromnih energetskih resursa. Tu su i njene tradicionalno jake veze sa Srbijom, pa i Bugarskom i Grčkom. Dakle, planove američke administracije na Balkanu treba posmatrati u širem kontekstu njenih odnosa sa Rusijom, odnosno kako će se potezi Bele kuće u BiH ili Kosovu odraziti na odnose sa Moskvom koja ima prilično drugačiji pogled na rešavanje problema na Balkanu. Postavlja se pitanje da li će nova američka administracija povlačiti poteze u jugoistočnoj Evropi koji će je još više udaljiti od Rusije, ili će se opredeliti za pomirljiviji pristup u cilju poboljšanja međusobnih odnosa.“
U situaciji kada Evropska unija još uvek nema jedinstvenu i koherentnu politiku, što se vidi i po razlikama oko priznavanja Kosova, a s druge strane sve ambicioznija Rusija nastoji da proširi uticaj i na Balkanu – da li to može biti dodatni razlog da SAD odluče da se ne povuku sa ovog područja, što je bila njihova ideja i prepuste Briselu da rešava preostala sporna pitanja?
„Možda. Ponavljam, mnogo toga zavisi od razvoja događaja u Iraku, Avganistanu, zatim Iranu. Kada je reč o Evropskoj uniji, ona verovatno neće bitnije menjati svoju poziciju. Poslednji samit, na kome se odustalo od uvođenja sankcija Rusiji, zbog zbivanja u Gruziji, pokazuje da je evropska dvadesetsedmorka opreznija i osetljivija, nastojeći da se njeni odnosi na Moskvom ne pogoršaju. Dakle, Evropska unija će nastojati da bude neka vrsta korektiva politici Sjedinjenih Američkih Država i prema Balkanu, zauzimajući umereniju ili status quo poziciju.“

* * * * *
U Bosni i Hercegovni uglavnom se smatra da ko god pobedi na američkim izborima, neće biti previše zainteresovan za prilike na Balkanu. Građani sa kojima je razgovarao naš novnar Ivan Katavić navijaju za Baraka Obamu, ističući, između ostalog, da je njegov kandidat za potpredsednika Džozef Bajden, osvedočeni prijatelj Bosne i Hercegovine:

Zlatko Lagumdžija
Bez obzira ko bude pobjednik američkih predsjedničkih izbora, Obama ili Mekejn, vanjska politka SAD bit će definitivno drugačija od dodadašnje, stav je predsjednika Socijaldemokrtske partije BiH Zlatka Lagumdžije. Lagumdžija je nedavno boravio na nacionalnoj konvenciji američkih demokrata u Denveru i – kako kaže – njegov favorit je Barak Obama:
„Evidentno je da ko god bude predsjednik – Obama ili Mekejn – da će to bit nova američka politika. Čak i Mekejn će imati drugačiju američku politiku. Medjutim, ja sam se, ne samo u Sarajevu nego i u SAD, deklarisao kao čovjek koji navija za demokrate. I to nije prvi put, to sam učinio i prije četiri i prije osam godina. Pri čemu poštujem svakog onog koga američki narod izabere. Dakle, nije sporno da je moje srce na lijevoj strani, a tu lijevu stranu u Americi predstavljaju demokrate.“
Lagumdžija također ističe kako Bosna i Hercegovina neće još dugo biti tema nijedne evropske države, a kamoli SAD-a. Konkretni prijedlog za područje Balkana, može se očekivati tek na proljeće iduće godine, ističe Lagumdžija:
„Do kraja ove i početka iduće godine ne možemo ništa očekivati od Evropske unije, osim da nam birokrate kažu da popunjavamo formulare. Medjutim, neophodno je da se formira jedna trojka, da SAD, EU i regionalni lideri naprave jedan zajednički projekat uključivanja jugoistočne Evrope u Evropsku uniju do 2014. godine, s politikom u kojoj će se pokazati novo liderstvo u regionu, u Vašingtonu i u glavnim evropskim gradovima.“
Potpuno suprotno Lagumdžijinom je mišljenje Miloša Šuvaje, predsjednika Centra za međunarodne studije iz Banja Luke. Šolaja isitče kako ne očekuje neki značajniji preokret u amerčkoj politici, nakon izbora:
„Već duže vrijeme Bosna i Hercegovina nije u centru pažnje američke vanjske politike. Politika Amerike prema BiH se vodi uglavnom kroz medjunarodne organizacije ili u saradnji sa EU. Tako da će vjerovatno taj trend biti nastavljen i nakon izbora, bez obzira ko pobijedi. Možda će doći do malo veće koncentracije na BiH vezano za ustavne promjene, ali i to će biti u koordinaciji sa medjunarodnim organizacijama i EU.“
Obama ili Mekejn, potpuno je svejedno, dodaje Šolaja:
„Mislim da tu u suštini nema razlike, da će pristup biti isti. Sjedinjene Američke Države usmjeravaju svoju spoljnu politiku prema unutrašnjim prilikama, a one, sasvim sigurno, apsolutno ne zavise od Bosne i Hercegovine.“
Koliko će ishod američkih izbora imati uticaja na BiH, građani Banja Luke imaju oprečna mišljenja:
„Ma šta me briga za njih. Ne znam ko će ovdje dobiti izbore, a kamoli tamo.“
„Nemamo mi veze s tim. To na nas ništa ne utiče.“
„Teško da će se spoljna politika SAD promijeniti, bez obzira ko pobijedi na izborima. Iako, za nas je možda bolje da pobijede republikanci.“
„Svaki izbori u Americi imaju neke veze s nama. Medjutim, nisam siguran da li mi treba time da se opterećujemo, jer ne vidim kako bi mi mogli na bilo šta da utičemo.“
„Mislim da obični gradjani mnogo ne mare za to. S druge strane, što se tiče političke scene, sve što ima veze s Amerikom, ima veze s bilo kojim dijelom svijeta. Prema tome, ko god bude izabran za predsjednika SAD, vjerovatno će imati i neki svoj stav prema BiH.“
Za razliku od Banjalučana, građani Sarajeva vjeruju u pobjedu Baraka Obame, kao i njegovu buduću politiku prema svijetu:
„Mislim da je za BiH naročito bitan izbor potpredsjednika. Obama se toliko ne koncentriše na vanjsku politiku, ali senator Bajden je dokazani prijatelj BiH.“
„Ja bih volio da to bude Obama, medjutim možda će biti problem što se prvi put radi o crncu.“
„Volio bih da predsjednik Amerike bude Barak Obama, ali sumnjam da će crnac uspjeti da se probije. Od njegove pobjede očekujem stabilizaciju ekonomske situacije u cijelom svijetu – stabilizaciju na tržištu nafte, porast vrijednosti dolara i da svima bude bolje.“
* * * * *

U Srbiji se još uvek prisećaju intervencije NATO-a u vreme dok je na čelu SAD bio demokrata Bil Klinton, ali i priznanja Kosova od strane republikanca Džordža Buša. Sudeći po anketi sa građanima i generalno raspoloženju u Srbiji, ipak se priželjkuje pobeda Baraka Obame koji se doživljava kao vesnik promena koje su potrebne svima. Zoran Glavonjić:
„Mislim da bi bilo bolje da pobedi Barak Obama. Nešto bi se promenilo. Prvi put bi crnac bio predsednik Amerike – da vidimo da i to može. Mladji je, lepše izgleda, harizmatičniji je...“
„Više bih voleo da pobedi republikanski kandidat Mekejn. Čini mi se da bi to bilo bolje po Srbiju. Nekako, dok su bili republikanci, bilo je bolje za nas.“
„Što je vlada u Americi liberalnija, to je nepovoljnija za Srbiju.“
„Bilo ko da dodje, biće isto.“
Ovako gradjani Srbije gledaju na predstojeće izbore za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. A da li je za Srbiju zaista važno ko će postati prvi ćovek Amerike, demokrata ili republikanac, pitali smo Srdju Popovića, člana Demokratske stranke i analitičara politike Baraka Obame:
„Mislim da je to bitno. Mi ne možemo da budemo nojevi i da zabijamo glavu u pesak. Srba u gradu Baraka Obame – Čikagu – ima 300.000, dakle koliko i u Novom Sadu, a koji su se opredelili za Obamu. Mislim da bismo trebali da ih poslušamo, jer oni valjda znaju zašto ga podržavaju.“
Popović, koji je i jedan od autora knjige „Nenasilna borba: o demokratskim pokretima u 20. veku“, kaže da je teško reći da li bi pobeda i politika Baraka Obame ili Džona Mekejna imale različite efekte na Srbiju:
„Politika Obame će sigurno biti različita u stilu. On je očito čovek koji obećava svet bez arogancije, a Mekejn za sad ne. Obamina politika će sigurno biti drugačija i zbog toga što je on ipak čovek koji je živeo sa Srbima. Ona će biti drugačija i utoliko što lobiji koji se bore u Vašingtonu za naklonost prema Srbiji i prema Kosovu, imaju više ili manje uticaja na nekoga. Očigledno je iz njegove kampanje da je Obama čovek koji se protivi lobijima.“

Živorad Kovačević
Ako govorimo kako će se jedan od budućih američkih predsednika odnostiti prema našoj zemlji, u suštini nema bitne razlike izmedju dva kandidata, ocenio je za naš program Živorad Kovačević, bivši jugoslovenski ambasador u Vašingtonu i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji:
„Onim što govori i samom činjenicom što je prvi Afroamerikanac kandidat za najvišu funkciju u SAD, Obama obećava više. Ne u smislu neke korenite promene u spoljnoj politici, jer se to u Americi ne dešava – to je, ustvari, dvostranački konsenzus – ali će po svoj prilici biti manje arogantan nego što je to bio Džordž Buš. S tog stanovišta mislim da je, ne za Srbiju, nego za ceo svet, mislim da je mnogo bolji izbor Obama.“
Ono zbog čega je srpska javnost izmedju ostalog naklonjena Obami je i verovanje da bi njegova administracija možda mogla da promeni odnos prema pitanju Kosova i Metohije. Medjutim, Kovačević kaže da su to uzaludna nadanja:
„Ako Srbija bude napredovala prema EU, to će SAD samo pozdraviti. Za njih pitanje kao Kosovo uopšte nije u prvom planu. To je za njih zatvorena priča. Tradicionalno se u Srbiji, i nekada u Jugoslaviji, navijalo za demokrate, a bolje smo prolazili sa republikanskim administracijama. Medjutim, ovoga puta, pošto Džon Mekejn ipak najavljuje kontinuitet s Bušovom spoljnom politikom, postoje dobri razlozi da se navija za Obamu.“
Činjenici da je Džozef Bajden, koji je bio vatreni zagovornik kosovske nezavisnosti, postao kandidat demokrata za potpredsednika, Kovačević ne daje preveliku važnost:
„On je, na kraju krajeva, jedan od najiskusnijih senatora na području spoljne politike. Obama je uzimao u obzir to da će da pokriva neke od njegovih slabosti, pogotovo u spoljnoj politici.“
Ovih dana u Beogradu predstavljena je autobiografska knjiga Baraka Obame pod nazivom „Smelost nade“. Njegov dugogodišnji saradnik Den Šomon rekao je da se on ne bavi spoljnom politikom i da ne može da predvidi kakav bi stav Obama imao prema Kosovu, ako bi bio izabran:
„Ali ono što mogu da vam kažem je da će on biti drugog mentaliteta od predsednika Džordža Buša. Ako bude izabran, biće vrlo drugačiji i neće sprovoditi kaubojsku politiku – ako nisi sto posto sa Amerikom, da si protiv nje.“
Prisutne je interesovalo i kakav je Obama van sveta politike, što je Šomon rado objasnio:
„Obama je vrlo dobar pisac i veliki poznavalac prava, a pri tom human, pošten i običan čovek, koji ima probleme sa svojom suprugom ukoliko ne opere veš ili ostavi čarape na podu.“
Kao i u Evropi, popularnost Baraka Obame u Srbiji je velika, pa postoje čak i fan klubovi koji prate njegov lik i delo, što Srdja Popović ovako objašnjava:
„Svet je umoran od kaubojske politike Džordža Buša. Svet vapi za promenom, svet vapi za nekim normalnim u Americi s kim će moći da priča. A mislim da vapi i sama Amerika.“
* * * * *

Nezavisno od rezultata predsedničkih izbora, američka politika prema Kosovu se neće menjati, ocenjuju predstavnici opozicije i analitičari u Prištini. U prilogu Gzima Badžakua čujmo najpre podpredsednika Alijanse za budućnost Kosova Naima Maljokua:
„Mislim da se u slučaju pobede Obame odnos prema Kosovu neće menjati, zbog činjenice da je u vreme kada je na čelu SAD bio Bil Klinton, iz Demokratskre partije, Amerika predvodila političku i vojnu kampanju NATO-a protiv tadašnje Jugoslavije i praktično je tada Kosovo de fakto postalo nezavisno.“
Maljoku smatra da će, nezavisno od toga ko će pobediti, američka politika prema Kosovu ostati ista.
Politički analitičar Beljulj Bećaj takodje ocenjuje da, nezavisno od toga ko će biti izabran za predsednika SAD, neće doći do promene politike kada je Kosovo u pitanju:
„Na osnovu dosadašnjih smišljenih postupaka spoljne politike SAD, čak i ako dodje do promene vlasti, ako dodje do promene partije koja će biti usmerivač budućih poteza i u spoljnoj politici, ja mislim da će ostati stara strategija odnosa prema Kosovu, odnosno prema albanskom faktoru.“

Bećaj smatra da je do preokreta u američkoj politici prema albanskom faktoru došlo posle posete tadašnjeg američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera Albaniji:
„Od posete državnog sekretara Bejkera Albaniji devedesetih godina, počela je jedna nova era razvoja i interesovanja SAD prema albanskom faktoru. Taj proces traje do dana današnjeg i nema nikakvih razloga da zaustavi. Naprotiv, mislim da će biti novih momenta koji će ići u pravcu daljeg produbljivanja američko-albanskih odnosa.“
Bećaj ističe da se, ukoliko dodje do pobede Obame, može očekivati kvalitetan pomak u odnosima, ne samo sa Kosovom, već i sa Srbijom:
„Ukoliko dodje do promene vlasti u SAD, doći će, verovatno, i do kvalitetnijeg odnosa Sjedinjenih Američkih Država, ne samo sa Kosovom, već i sa Srbijom. U toj razlici vidim velike šanse za stabilizaciju regiona. Mislim da će se to dogoditi, jer je to u interesu kako SAD, tako i EU i naravno u interesu srpsko-albanskih odnosa.“
Ukoliko dodje do pobede kandidata demokrata, Obame, mnogi ocenjuju da će u odnosima sa Kosovom i Srbijom značajniji uticaj imati Džozef Bajden, koji bi tada, kao podpredsednik SAD, ali i čovek koji je snažno podržavao nezavisno Kosovo, mogao da ima uticaj na pristup prema Kosovu i Srbiji.

Naim Maljoku
Maljoku kaže da je poznato da je Bajden prijatelj Kosova i da će, nesumnjivo, uticati na odnos SAD prema Kosovu:
„Ako pobede demokrate, mi ćemo u gospodinu Bajdenu imati dobrog poznavaoca Kosova i odnosa na Balkanu, pošto je on od devedesetih godina bio na strani onih koji su podržavali nezavisnost Kosova i rešavanje pitanja Albanaca u bivšoj Jugoslaviji.“
On je, kaže Maljoku, bio medju kongresmenima koji su podsticali i podržavali mnogobrojne rezolucije u američkom Kongresu u korist Kosova. Ističući da je Bajden prijatelj Kosova, analitičar Bećaj ima nešto drugačiji stav:
„Mislim da je politika SAD zasnovana na strateškim interesima, a ne na simpatijama ovog ili onog kandidata. Verovatno da više simpatije za Kosovo i Albance ima medju demokratama, budući da je njihov kandidat za podpredsednika Džozef Bajden, ali se ta simpatija verovatno neće odraziti u konkretnim postupcima prema Kosovu i prema Albancima.“
Medju retkim gradjanima Prištine koji su pristali da komentarišu moguće rezultate izbora u SAD je i Ibrahim Zećiri. On smatra da će pobediti republikanski kandidat:
„Ako pobede republikanci, to će veoma pozitivno uticati na odnos Sjedinjenih Američkih Država prema Kosovu. Ako pobede demokrate, mislim da Obama neće mnogo učiniti za Kosovo“, kaže Zećiri. On očekuje, nada se i veruje da će pobediti kandidat republikanaca – Džon Mekejn.
Bećaj misli da će, bez obzira ko bude pobedio, period nakon predsedničkih izbora u SAD biti mogućnost za dalje produbljivanje odnosa Amerike i Kosova.
* * * * *

Za razliku od ostatka sveta, u Crnoj Gori nema naročitog interesovanja za američke predsedničke izbore. Vlasti ističu da se ne opredeljuju ni za jednog kandidata, jer i sa demokratama i republikancima imaju dobre odnose. Pojedine opozicione stranke otkrivaju svoje favorite. Većina gradjana nije bila raspoložena da govori o američkim izborima, a oni retki koji su na to pristali, prednost daju Obami. Biljana Jovićević:
Prije četiri godine, neposredno uoči američkih izbora, predsjednik Srpske narodne stranke (SNS), Andrija Mandić, pozvao je srpsku dijasporu u Americi da glasa za sadašnjeg predsjednika SAD-a Džordža Buša:
„Mi iz SNS-a pozvali smo Srbe u Americi da glasaju za Džordža Buša, zbog toga što on u prethodne četiri godine nije učinio ništa suprotno srpskim nacionalnim interesima na Balkanu.“
Njegov tadašnji poziv bio je predmet šala pojedinih poslanika. Miodrag Iličković iz Socijaldemokratske partije:
„To je primjer crnogorske megalomanije. Sjetite se kada ste Buša, u ovom istom parlamentu napadali zbog Iraka, a sada ga na izborima podržavate. Da neće to možda vaše mišljenje odlučiti o tome ko će u Americi pobijediti.“

Buš je u medjuvremenu predstevnike SNS-a razočarao, ali ovoga puta, iako sa manje entuzijazma, navijaju za Džona Mekejna, jer, kako kažu, iz principijelnih razloga uvijek podržavaju desničare. Dobrilo Dedeić, portparol SNS-a:
„Kao uvjereni desničar uvijek dajem prednost strankama desne političke orijentacije, čak i u zemljama u kojima nijesam baš previše zainteresovan za izbore. Zbog toga bih, kad bih morao da biram, izabrao republikanskog kandidata.“
Stranka srpskih radikala (SRS), koja je članica Mandićeve koalicije Srpska lista, početkom se nedelje obrušila na predsjednika Socijalističke narodne partije (SNP) Srdjana Milića, koji je nedavno boravio u Americi i tamo dobio poziv da prisustvuje konvenciji Baraka Obame, što je za njih dokaz da radi protiv srpskih interesa. Oni su tražili da se Milić izjasni da li se tokom posjete susreo sa senatorom Džozefom Bajdenom, Obaminim kandidatom za potpredsjednika, koje srpske stranke doživljavaju kao neprijatelja Srba i albanskog lobistu. Milić se o ovome još nije izjašnjavao, a sve što smo iz njegove stranke, bez mogućnosti postavljanja potpitanja, mogli da dobijemo o američkim predsjedničkim izborima, bio je sljedeći stav, koji nam je saopštio Miomir Vojinović:
„Jasno je da je to proces na koji niko na ovom području ne može uticati. Pri čemu se mora istaći da je način vodjenja kampanje i jednog i drugog kandidata prilično fascinantan. Ovi predsjednički izbori u Americi, nezavisno od toga ko na njima pobijedi, ipak će donijeti, u manjem ili većem obliku, neke konkretnije promjene u SAD.“
Još jedna politička partija se eksplicitno izjasnila, ali za Obamu. Pokret za promjene ne gleda – kako kaže portparol Koča Pavlović – na predsjedničke izbore u SAD s aspekta Crne Gore, već zbog činjenice da Barak Obama nudi promjene, što je i slogan ove opozicione partije:
„Definitivno preferiramo Obamu. Naš stav nije rezultat bilo kakve analize potencijalnih uticaja i efekata na naš prostor, već se prosto radi o tome da Obama ima promjene kao svoj slogan. Po tom osnovu smo mi u potpunosti ,obamovci ‘.“
Crnogorska vlast, već više od decenije ima dobre odnose sa američkom administracijom, i republikanskom i demokratskom. Možda se zbog sticaja okolnosti može reći da je imala malo bolje odnose sa Klintonovom administracijom, ali treba reći da je i sadašnji kandidat za predsjednika Džon Mekejn sedamdeseti rodjendan proslavio prije dvije godine u Crnoj Gori – kako su pisali mediji – na jahti ruskog milijardera Olega Deripaske.
Na pitanje o američkim izborima, koje čitav svijet, više nego ikad, prati s mnogo pažnje, politički direktor vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Sekulić odgovara:
„DS se neće – kao što nije ni ranije – opredjeljivati za bilo kojeg predsjedničkog kandidata na američkim izborima. Bez obzira ko pobijedi, nadam se da ćemo nastaviti sa veoma dobrom i prijateljskom saradnjom.“
Što se medija tiče, primijetno je da se u Crnoj Gori objavljuje više informacija o Obami nego o Mekejnu. Gradjani, medjutim, kao ni politički akteri, nijesu naročito zainteresovani za predsjedničke izbore u Americi, pa ipak daju prednost harizmatičnom senatoru iz Ilinoisa:
„Obama mi je simpatičniji.“
„Po onom što vidim i čujem, Obama je moj favorit.“
„Obama je me razočarao. Hoće promjene, a kandidat za potpredsjednika mu je Bajden. To je isto kao u DPS-u – hoće promjene, a dovedu Vukovića za potpredsjednika. Odustajem od Obame. Totalno me je razočarao.“
„Ja sam za Obamu iz više razloga. Izmedju ostalog i zato što bi bio prvi afroamerički predsjednik.“
„Obama mi je mnogo simpatičniji, zbog svog porijekla i svega ostalog. I fizički mi je simpatičniji nego Mekejn.“
* * * * *

U Hrvatskoj ističu da ne treba očekivati velike razlike u politici SAD prema Balkanu, mada i ovde građani daju prednost Obami. Enis Zebić:

Mate Granić
Dugogodišnji hrvatski ministar vanjskih poslova u devedesetima, Mate Granić, očekuje aktivniju američku politiku u regiji, neovisno o rezultatima izbora:
„Barak Obama je kao kandidata za potpredsjednika izabrao Džozefa Bajdena, koji je jedan od najiskusnijih američkih političara što se tiče poznavanja naše regije i rješavanja zadnjih otvorenih pitanja na ovom prostoru. Bajden je čovjek koji je kao prvi prepoznao što znači Slobodan Milošević i njegova politika. Bio je prvi koji je tražio NATO intervenciju i na Kosovu i u Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Prema tome, ako bude izabran Barak Obama, onda je sigurno da će Džozef Bajden itekako voditi interesa o ovom prostoru da se konačno postigne trajna stabilnost ovog prostora.“
Republikanski kandidat Džon Mekejn je početkom rata u Hrvatskoj bio u Dubrovniku, podsjeća Granić:
„Zna kakva je bila zločinačka politika Slobodana Miloševića, koja je uništavala i biser mediteranske kulture, ne samo hrvatske, nego i svjetske kulturne baštine – Dubrovnik. Prema tome, mislim da možemo očekivati, bez obzira da li će biti izabran Mekejn ili Obama, da će američka politika prema ovom prostoru biti aktivnija.“
Američka administracija Hrvatsku pretežno promatra u okviru njezinog doprinosa miru i stabilnosti u regiji, pa tako procjenjuje i bilateralne odnose dviju zemalja, kaže za naš radio profesor na zagrebačkom Fakultetu političkih znanosti i hrvatski veleposlanik u Vašingtonu u vrijeme Račanove vlade Ivan Grdešić:
„Mislim da velikih promjena neće biti. Ako se prisjetimo da je demokratska administracija predsjednika Klintona uvela Hrvatsku u Partnerstvo za mir i izvela na put u NATO, a republikanska u dva mandata osigurala i podržala ulazak Hrvatske u NATO savez, ne vidim tu neke strateške promjene. Ono što se može promijeniti, to je da bi mi, možda, na zahtjeve Baraka Obame, lakše pristali, nego što bismo pristali na zahtjeve nekog novog republikanca. Ali, riječ je o pakovanju, a ne toliko o sadržaju.“
Generalno, svi oni u regiji koji imaju problema sa demokracijom i ljudskim pravima, trebali bi se više bojati demokratske administracije nego republikanske, kaže profesor Grdešić:
„Republikanska administracija bi mogla zažmiriti na neka domaća pitanja, iz nekih strateških razloga. Demokrate su osjetljivije na domaća pitanja, premda, naravno, na koncu konca, i njima je važnija situacija na čitavom prostoru, a ne unutar same države. Obama bi mogao biti puno osjetljiviji na pitanje ljudskih prava nego Mekejn.“
A kako po ovom pitanju „dišu“ hrvatski građani?
„SAD imaju dugoročni plan prema svakoj regiji u svijetu i s promjenom predsjednika se to neće mnogo mijenjati. Hrvatska ulazi u NATO, kad-tad će ući i u EU. To je naša budućnost i s tog aspekta nama je potpuno svejedno tko će biti predsjednik SAD.“
„Mislim da se američka politika prema Hrvatskoj ništa posebno neće promijeniti. Amerika nije naša susjedna država, kao recimo Slovenija, da bi promjena vlade u njoj uticala na Hrvatsku.“
„Po meni se politika prema nama neće promijeniti. I jedan i drugi su u tom kontekstu isti.“
"Ja sam za demokrate, nadam se da će pobijediti Obama. Ako on pobijedi, mislim da će se stvari drastično promijeniti. Bit će prvi crni predsjednik, imaće više razumijevanja... Ali ni njegova pobjeda se ništa bitno neće odraziti na američku politiku prema Hrvatskoj.“
* * * * *

Od koga u Srbiji, BiH, na Kosovu, mogu više da očekuju u ostvarivanju svojih interesa – Obame ili Mekejna, pitali smo Gordona Bardoša, pomoćnika direktora Harimanovog instituta na Kolumbija univerzitetu:
„Ako analizirate reakcije Džona Mekejna i Baraka Obame na nedavne događaje u Gruziji – evidentne su razlike u stilu. Mekejnov jezik je bio veoma oštar, pa i agresivan, zauzimajući prilično konfrontirajući stav prema Moskvi. Ton Baraka Obame je bio odmereniji i balansiraniji. On je pozvao i Rusiju i Gruziju na uzdržanost i povlačenje na početne pozicije. Ako pogledate sastave izbornih štabova, oko Mekejna je definitivno okupljeno više neokonzevativaca, radikalnih i političara koji zagovaraju beskompromisniji pristup prema Rusiji. S druge strane, u Obaminom štabu ima nekoliko odličnih poznavalaca Rusije koji se zalažu za nešto odmereniju politiku prema Moskvi. Teško je reći kako će se to odraziti na Balkanu. Ukoliko SAD i Rusija budu i dalje imale potpuno oprečni pristup Balkan, može se pretpostaviti da bi Mekejnova politika prema ovom regionu podrazumevala beskompomisnost i konfrontaciju sa Moskvom. Istovremeno, Obama bi verovatno nastojao da pronađe puteve za saradnju sa Kremljom oko Balkana, ili barem da razlike između Moskve i Vašingtona ne eskaliraju u sukob kao sada na Kavkazu.“
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG