Dostupni linkovi

Radikali odustali od radikalne strategije?


Lider Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić

Dogovor vladajuće koalicije i Radikala o Sporazumu o pridruživanju EU je, osim eliminisanja opstrukcije rada parlamenta, doveo i do stvaranja šire saglasnosti u društvu u pogledu evropskih integracija. Obe strane su za to imale svoje razloge, ali osim značaja tog dogovora na unutrašnjem planu upitan je njegov efekat na planu odnosa između EU i Srbije po pitanju Kosova.

Za samo dva dana Radikali i vladajuća koalicija, a pre svega njen stožer Demokratska stranka, prešli su put od kletvi koje su poslanice Radikala bacale sa skupštinske govornice na predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića, do dogovora da ratifikacija Sporazuma o pridruživanju Evropskoj uniji bude dopunjena amandmanom da je Kosovo deo Srbije. Taj dogovor znači da su Radikali odustali od radikalne strategije borbe protiv vladajuće koalicije opstrukcijom u parlamentu, a demokrate su relaksirale svoju poziciju u vođenju politike prema Evropskoj uniji, objašnjava politički analitičar Dejan Vuk Stanković:

"Moglo se očekivati iz prostog razloga što je politički gledano Demokratska stranka u prethodnom sazivu parlamenta, u vreme druge vlade Vojislava Koštunice, delila gotovo slična uverenja kao radikali i Demokratska stranka Srbije po pitanju Kosova. S druge strane, čini mi se da i ovaj ideološki zaokret Radikala treba posmatrati u kontekstu sukoba koji tinja na relaciji Šešelj-Nikolić. Čini mi se da Nikolić ovim stavom pokušava da na izvestan način odvoji Srpsku radikalnu stranku od šešeljizma."

Rad novog saziva parlamenta obeležila je žestoka opstrukcija radikala, koje su povremeno pratili i narodnjaci, tako da je u jednom trenutku izgledalo skoro nemoguće započinjanje rasprave po dnevnom redu čija je prva tačka bila ratifikacija upravo Sporazuma sa Evropskom unijom. Zato Milan Milošević, novinar nedeljnika Vreme, kaže da je najveći dobitnik ovog dogovora vladajuća koalicija:

"Osnovne elemente državne politike sada može da vodi uz neku vrstu sigurnosti. Njena pozicija nije tako jednostavna jer ima nagoveštaja da će biti izložena novim pritiscima. To se vidi, na primer, kroz Kušnerovu izjavu, a i izjave nekih diplomata, u kojoj se traži da Srbija odustane od inicijative u Ujedinjenim nacijama. Nije isključeno da takvih pritisaka bude i oko EULEKS-a. Oko ovog pitanja vladajuća većina je imala dovoljnu većinu i ovo ojačava njenu poziciju."

Približavanje Radikala i vladajuće koalicije oko evropskih integracija, čime je ostavljena po strani samo Koštuničina Demokratska stranka Srbije, došlo je samo par dana nakon što je lider Radikala Tomislav Nikolić preko medija Koštunici ponudio koaliciju. Za skupštinskom govornicom je pak, replicirajući poslanicima Koštuničine Demokratske stranke Srbije poručio:

"Ko zemlju brani, njemu treba pomoći. Ako nisi u situaciji da sam odlučuješ kako će se braniti zemlja, pomozi onome ko je brani. To nas odvaja od ostalih političkih stranaka, koje izgleda još uvek nisu uspele da odrede meru kada su vlasti i meru kada su u opoziciji."

Interesantno je da je u pravu Čedomir Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, inače žestoki protivnik kako narodnjaka tako i Radikala, pozvao vlasti da nađu kompromis sa opozicijom. Poslednjim obrtom politička scena Srbije čini se pomalo ideološki bezbojnom, kaže za naš program politički analitičar Dejan Vuk Stanković, jer na čudan način sada istu politiku podržavaju i koalicija "Za evropsku Srbiju", i Liberalno demokratska partija, ali pod nekim uslovima i Radikali:

"Ovo prihvatanje evropske logike, deklarativno, je na određeni način nešto što Radikalima omogućava da malo pokucaju na vrata biračkog tela Demokratske stranke Srbije. Naravno, sigurno postoji prostor za objedinjavanje opozicije u Srbiji i moguće je da će oni sarađivati po nekim konkretnim pitanjima, ali s obzirom na ovu razliku u stavovima po pitanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno po pitanjima odnosa između dve važne teme srpske politike, Kosovo i Evropska unija, mislim da ne treba očekivati neko fuzionisanje bližeg karaktera. Moguće je da će sarađivati otvoreno i u parlamentu i u javnosti po nekim partikularnim piranjima."


No, ono što izostaje je pitanje da li postoji efekat ovog političkog dogovora na planu odnosa između Evropske unije i Srbije po pitanju Kosova. Ili je reč o nečemu što se može koristiti samo za unutrašnju upotrebu. Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić kaže da dogovor u skupštini ima pre svega veliku političku težinu na unutrašnjem planu, ali da je značajan i za proces evropskih integracija zbog političke stabilnosti u zemlji i nacionalnog konsenzusa po pitanju ulaska u Evropsku uniju:

"To u tom smislu ima izuzetno veliku težinu. Novi amandman je zapravo dopuna tom predlogu zakona jer Sporazum suštinski ne može da se menja. Sve ono što stoji u Sporazumu je legitimno i prihvatljivo za sve jer se tiče uglavnom ekonomskih odnosa sa Evropskom unijom. Brisel ovo može da primi kao još jednu poruku sa naše strane, ali njih to ne može da obavezuje jer oni nisu niti strana niti sagovornik u tom procesu jer se ne bavi definisanjem spoljne politike tih evropskih zemalja."

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG