Priznanja za izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi u ovoj godini, u konkurenciji od 700 učesnika, dobilo je 50 umetnika. Pored značajnog materijalnog efekta ovog priznaja i ukazivanja poštovanja prema zaslužnim umetnicima, namera Ministarstva kulture i Komisije koja je odlučivala o njihovoj dodeli je i uspostavljanje stabilnijeg sistema vrednosti u oblasti umetnosti. Predsednica Komisije Drinka Gojković:
"Sistem vrednovanja i sistem vrednosti koji onda, naravno, čitavu kulturu podiže na jedan viši stepen i uspostavlja neke okvire koji predstavljaju i obavezu za razvoj kulture i umetničkih grana u celini. To nije tenzija, to je posebno priznanje koje iznosi 50.000 hiljada i koje se dodaje penziji, a ne prenosi se na ostale članove porodice posle smrti. Dakle, važi samo tokom životnog veka nagrađenog umetnika."
Ministar kulture Nebojša Bradić kaže da su sredstva za posebna priznanja predviđena državnim budžetom za 2008. godinu, u iznosu od 218 miliona dinara:
"Onda se po dinamici realizuju od početka godine. Za ljude koji već uživaju posebna priznanja i za one koji će se sada uključiti, to će početi već od septembra meseca."
Bradić smatra da je institut posebnog priznanja u ovom trenutku dobro rešenje, jer, kako kaže, dok se ova oblast ne reguliše zakonom, to je jedan od retkih načina da se afirmiše rad umetnika:
"Ova institucija posebnih priznanja, kako i neke druge institucije koje će biti uvedene u naše ministarstvo, za rad ne samo onih koji su na neki način već u odlasku sa umetničke scene, bi trebala da bude jako stimulativno priznanje. Priznanja su dobra, ona su uvek izazov i Ministarstvo za kulturu mora da vodi računa da i neke druge oblasti podržava na adekvatan način."
Nacionalna priznanja u mesečnom iznosu od 5o.ooo hiljada, u kontekstu stanja srpske kulture, većini umetnika značiće mnogo. Ova vest obradovala je i jednog od dobitnika, reditelja Želimira Žilnika, koji se, upravo, ovih dana suočio sa jednim neprijatnim segmentom ovdašnje stvarnosti:
"Baš ove godine sam podneo zahtev za penziju i dobio sam izuzetno malo, nekih 20.000. Verovatno je jedan od razloga to što je davne '72., kada su neki naši filmovi proglašeni za nepodobne, nekima od nas, pa i meni lično, oduzeto i penzijsko i socijalno osiguranje. Bez obzira na to što sam radio, nisam mogao da dokažem da imam 40 godina radnog staža. Za ovo se može reći da je neko naknadno ispravljanje onoga što mi je učinjeno državnim odlukama."
Vesti o dobijanju ovog priznanja obradovao se Duško Gojković, jedan od velikana savremnog džeza:
"To je za mene bilo vrlo prijatno iznenađenje i velika čast. Nikada u životu nisam očekivao neke velike nagrade ili nešto slično. Sviram trubu najbolje što mogu, pa ćemo videti kako će ići dalje. Ovo je za mene zaista velika čast i moram da priznam našoj državi da je počela da se brine i o slobodnim umetnicima, što je i bilo krajnje vreme. Mi, starija generacija, smo iznenađeni, a očekivali smo da neko nekada pomisli i na nas."
U ovom potezu Ministarstva kulture, koji je povučen još prošle godine, Želimir Žilnik vidi pozitivan pomak u odnosima države prema umetnicima, ali napominje da je to daleko od nekih opštih pitanja kulturne politike, koja u ovoj zemlji nikad nije došla na pravi dnevni red:
"Kada pogledate šta se dešava sa kinematografijom, onda možete da kažete da ako je nešto pod znakom pitanja, onda je to činjenica da se danas još uvek, kao i pre trideset ili pedeset godina, jedan deo tih budžetskih sredstava dodeljuje putem konkursa i fondova, dok drugi deo, razume se, zahvataju političari koji to dele svojim promoterima - normalno je da je danas kinematografija daleko inferiornija nego u neka vremena pre trideset ili četrdeset godina."
