Dostupni linkovi

Obama obećao bolje dane za Ameriku


Konvencija Demokrata tokom obraćanja Baracka Obame.

Barak Obama je prihvatio sinoć nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Govoreći pred oko 80.000 ljudi u Denveru on je obećao obnovu "američke nade" da svako može ispuniti svoje snove ukoliko dovoljno radi.



On je na prepunom otvorenom fudbalskom stadionu izjavio da se sada Amerika nalazi u jedinstvenom trenutku, "kada je naša zemlja u ratu, ekonomija u previranju i je američki san ponovo ugrožen". Obama je obećao da će preokrenuti pogrešnu ekonomsku politiku, koju su poslednjih osam godina vodili republikanci i da će povratiti međunarodni ugled Amerike, ističući da bi izbor njegovog republikanskog protivkandidata Džona Mekkejna zapravo značio treći neuspešni mandat Džordža Buša.

"Večeras, poručujem građanima Amerike, demorkatama, republikancima i nezavisnima – dosta je. Ovi izbori su naša šansa da u 21 veku održimo "američki san" živim. Mi smo ovde zato što suviše volimo ovu zemlju da bi dozvolili da naredne četiri godine izgledaju isto kao i poslednjih osam. Četvrtog novembra moramo da ustanemo i kažemo: Osam je dosta", rekao je Obama.


On je prvi Afroamerikanac koji je postao predsednički kandidat jedne od dve velikih partija. Njegov sinoćni govor održan je tacno na 45. godišnjicu slavnog govora „I have a dream“ (Ja imam san) američkog borca za građanska prava Martina Luthera Kinga o rasnoj jednakosti.


Obama se za razliku od ranijih retorskih nastupa sinoć direktno usredsredio na probleme koji muče milione Amerikanaca.

"Sve je više Amerikanaca bez posla kao i onih koji rade više za manje novca. Sve je više vas koji ste izgubili domove, ne možete da vozite automobile, platite školarine. Sadašnja vlada nije odgovorna za sve ove probleme, ali izostanak pravovremenog odgovora je direktna posledica neupsešne politike Džordža Buša", kazao je Obama.

On je obećao sniženje poreza za 95 odsto porodica koje žive od svojih plata, ukidanje poreskih povlastica za korporacije koje izmeštaju radna mesta u inostranstvo, zatim vratti američke borbene trupe iz Iraka i okonča energetsku zavisnost zemlje od uvozne nafte u narednih 10 godina. Da bi se ostvario ovaj poslednji cilj, Obama je najavio investiranje 150 milijardi dolara u obnovljive izvore energije, kao što su vetar i sunce.

"Ja ću okončati ovaj rat u Iraku na odgovoran način, zatim borbu protiv Al-Kaide i Talibana u Avganistanu. Obnoviću našu vojsku da bi se spremno uhvatila ukoštac sa budućim izazovima. No, takođe ću obnoviti čvrstu, direktnu diplomatiju koja će sprečiti Iran da dobije nuklearno oružje i onemogućei rusku agresiju", poručio je Obama.

Odbacio je i glavne prigovore republikanaca da demokrati ne mogu zagarantovati bezbednost zemlje, te da on lično nema iskustva za vrhovnog komandnata vojske.

"Mi smo stranka Ruzvelta i Kenedija i nemojte mi govoriti da demokrati neće braniti zemlju", temperamentno je ustvrdio Obama.

"Ne možete poraziti terorističku mrežu koja operiše u 80 zemalja okupacijom Iraka. Ne možete zaštiti Izrael i odvariti Iran samo tvrdom retorikom u Vašingtonu. Ne možete istinski podržati Gruziju kada opteretite naša najstarija savezništva", kazao je Obama, dodajući da će obnoviti moralni položaj Amerike kako bi ponovo mogla biti najveća nada "za one koji traže slobodu, teže životu u miru i žude za boljom buducnošću".

On je odao priznanje svom demokratskom rivalu u borbi za stranačku nominaciju Hilari Klinton, kao i bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu koji su mu pružili punu podršku i pozvali sve demokrate da se ujedine oko njega.


Inače, ovo je retko obraćanje jednog predsedničkog kandidata na otvorenom stadionu, uobičajeno je da se to dešava u kongresnoj dvorani. Poslednji put se to dogodilo 1960. godine kada je na stadionu govorio Džon Kenedi.

Prema poslednjim anketama, Obama i Mekejn su izjednačeni u podršci javnog mnjenja.

Video sa konvencije Demokrata
Pogledajte video
Download Video
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG