"Uzimajući u obzir volju naroda u Južnoj Osetiji i Abhaziji rukovođeni principima povelje Ujedinjenih nacija, kao i deklaracijom iz '70. godine o principima međunarodnog prava u odnosu na prijateljske odnose i kooperaciju među zemljama, završni akt Helsinške konferencije o bezbednosti i kooperaciji u Evropi '75. godine, kao i na osnovu drugih međunarodnih dokumenata, ja sam potpisao dekret o priznavanju Južne Osetije i Abhazije od strane Ruske federacije."
To je izjavio ruski predsednik Medvedev. Podsetimo, danas je u Sočiju zasedao Savet bezbednosti kome je prisustvovao i premijer Vladimir Putin. Američki predsednik Džordž Buš pozvao je sinoć Rusiju da ne prizna gruzijske pobunjeničke regione Južnu Osetiju i Abhaziju. NATO savez je takođe upozorio Moskvu da će preispitati odnose sa Rusijom, dok je Moskva otvoreno saopštila da može dovesti u pitanje saradnju sa vojnim savezom.
Dodajmo i vest da američki razarač i brod američke obalne straže stižu u sredu u Potiju na zapadu Gruzije, gde su stacionirani ruski vojnici, to je danas saopštio glasnogovornik američke ambasade u Tbilisiju. Oni će na zahtev gruzijske vlade isporučiti humanitarnu pomoć Potiju, saopšteno je u Tbilisiju. Ruske i američke vojne snage bi se tako mogle naći licem u lice u Gruziji prvi put od 7. avgusta kada je počeo rusko-gruzijski sukob.
Na direktnoj vezi je Živorad Kovačević, bivši jugoslovenski ambasador u Vašingtonu.
RSE: Dobar dan gospodine Kovačeviću, pretpostavljam da ste ovu vest čuli sada u našem programu. Kako je komentarišete? Kako komentarišete ovaj potez Rusije?
"To je očigledno eskalacija zaoštravanja odnosa, ne bih rekao da to vodi nekom novom hladnom ratu, ali sigurno jeste nov element. Kada čovek čuje tako nešto, dve stvari mu se nameću. Prva je analogija sa slučajem Kosova, gde su ove strane na potpuno suprotnim pozicijama. Dakle, Amerika podržava teritorijalni integritet Gruzije, a Rusija podržava samoopredeljenje, odnosno samoproklamovanje nezavisnih država Južne Osetije i Abhazije. To nam govori koliko u politici principi nemaju neku važnost, pa su tako i u obrazloženju ruske odluke korišćeni svi oni elementi koji su bili korišćeni u prilog nepriznavanja nezavisnosti Kosova. Međutim, u slučaju Gruzije ulozi su veći, tu nije reč o principima, i dolazi do jakog zaoštravanja. Sakašvili je očigledno neoprezno uleteo u tu avanturu, a da li je bio nagovoren na to ili je shvatio da može da ide dalje, veliko je pitanje. U svakom slučaju, zapad se potpuno stavio na njegovu stranu, pa tako i Nemci koji su bili protiv ulaska Gruzije u NATO sada govore drugačije. U sred ove krize Amerikanci su potpisali sporazum sa Poljacima o raketnom štitu i bilo je savršeno jasno da će sa ruske strane stići neki odgovor."
RSE: Gde bismo se mi mogli naći u ovoj avanturi, s obzirom na našu situaciju sa Kosovom?
"Mi ne bismo trebali da se nalazimo u takvim avanturama, a ni da zauzimamo neke stavove. Vrlo je teško opredeliti se u ovoj situaciji jer nema govora o tome da je bilo koja od ovih strana sasvim u pravu ili sasvim u krivu - i Gruzija, sa Amerikom, i Rusija imaju svoje argumente. Za nas je najvažnije da je došlo do zaoštravanja i zahlađenja odnosa, što nama nikako ne odgovara."
RSE: Kakve odgovore i poteze Vašingtona i Brisela očekujete?
"Pitanje je da li će oni ići do kraja, trenutno samo međusobno razmenjuju izjave. NATO kaže da će razmotriti svoju saradnju sa Rusijom, a Rusija odgovara da će to ona sama uraditi, razmotriti saradnju, i da su oni potrebniji NATO-u nego NATO njima. U svakom slučaju, dve stvari su povezane, raketni štit koji je direktan izazov Rusiji i napad na Južnu Osetiju, koji je takođe izazov. Međutim, ima i umirujućih tonova, američki ambasador u Moskvi, na primer, je rekao da su Rusi ipak štitili svoje mirovnjake. Rusija je postavila jedan, da tako kažem, kordon u Južnoj Osetiji i Abhaziji prema Gruziji, verovatno kako bi obezbedila da to otcepljenje prođe bez nekih težih posledica. Teško je da će doći do ozbiljnijih sukoba iako je Amerika obećavala ne samo humanitarnu pomoć već i obnovu gruzijske armije."
Novinarka Ljudmila Cvetković nas izveštava o prvim reakcijama, koje su do sada stigle, iz sveta na ovakvu odluku Moskve.
Među prvima je reagovala Francuska, čiji je predsednik Sarkozi izdejstvovao prekid vatre u Gruziji. Za Francusku je odluka Rusije da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije za žaljenje, izjavio je portparol ministarstva spoljnih poslova Erik Ševalije. Smatramo da je ta odluka za žaljenje i ponavljamo da se zalažemo za teritorijalni integritet Gruzije, rekao je on.
Britanija je kategorički odbila odluku Rusije, navodeći da poštuje suverenitet Gruzije u tim oblastima. Neimenovani portparol britanskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da je priznavanje u suprotnosti sa obavezama Rusije prema rezolucijama Saveta bezbednosti UN i da se time ne poboljšavaju perspektive za mir na Kavkazu.
Stiglo je i reagovanje iz Tbilisija. Odluka Moskve ravna je aneksiji dela Gruzije, izjavio je zamenik šefa gruzijske diplomatije Giga Bokerija. To je neskrivena aneksija ovih teritorija koje su deo Gruzije, rekao je ovaj gruzijski diplomata.
Nešto ranije pre, objavljivanja ovakve odluke Moskve, oglasili su se i američki predsednik Džordž Buš i nemačka kancelarka Angela Merkel. Buš je rekao da ne priznaje nezavisnost ta dva reagiona, naglašavajući da je Vašington duboko zabrinut podrškom koju su Južna Osetija i Abhazija dobile u oba doma ruskog parlamenta. Sličan stav zauzela je i Angela Merkel koja je navela da bi priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije stvorilo kritičnu situaciju u vezi teritorijalnog integriteta Gruzije.
RSE: Gospodine Kovačeviću, da li Vam ove prve reakcije liče na hladnoratovsko zagrevanje?
"Ne, mislim da će biti dosta galame i da će se, verovatno, na tome i završiti. Ne verujem da će doći do takve eskalacije koja bi dovela do upotrebe oružja. Treba reći i da je Amerika veoma hendikepirana činjenicom da je Buš odlazeći predsednik pa je zato teško za očekivati da će u izbornoj godini učiniti neke drastične korake. Mislim da će atmosfera jednostavno biti zatrovanija i neprijatnija. Ako Sarkozi kaže da je to za žaljenje, to nije neka ocena koja upućuje na neko ozbiljnije zaoštravanje, oni su ipak potrebni jedni drugima. Ali, ovo je jedna nova situacija i ako se ne bude držala pod kontrolom može se izroditi u nešto drugo na samom terenu, da neko napravi neku novu glupost. Gruzija je praktično nemoćna, ali ako bi učinila tako nešto to bi samo zaoštrilo situaciju."
