Naime, premijer Gruevski je naglasio da je za Makedoniju prihvatljivo samo rešenje koje bi predviđalo da se u svim međunarodnim institucijama koristi ustavno ime zemlje, dok bi Grčka mogla koristiti drugi naziv, koji bi bio usaglašen u bilateralnim pregovorima.
Sa druge strane, Atina smatra da je za nju prihvatljivo jedno ime koje bi bilo za sve upotrebe, ali da to ne bude ustavni naziv Makedonije. Šef grčke diplomatije Dora Bakojani je kritikovala makedonskog premijera, ističući da on blokira pregovore, kao i evroatlantski put zemlje. Na to je Nikola Grujevski odgovorio:
“Proces pregovora nije bio ko zna koliko otkočen, pa da ga mi sada kočimo. On se kreće jednom dinamikom koja nije previše brza, ali nije ni tako spora. Različitih stavova je bilo i ranije, a ima ih i sada. Borimo se da nađemo nešto gde bi se saglasili, ali ne ide tako lako.”
Zanimljivo u celoj ovoj situaciji je i suprotstavljenost stavova nosilaca najviših državničkih funkcija u Makedoniji u vezi EU i NATO integracija. Premijer Gruevski smatra da i ukoliko Makedonija ne uđe u NATO i Evropsku uniju zbog grčke nepopustljivosti, Vlada ima strategiju za razvoj zemlje. Takvo mišljenje ne deli i predsednik države Branko Crvenkovski, ističući da ne postoji realna politička alternativa ulasku Makedonije u ova dva bloka:
“Ne verujem niti da je moguće ponuditi alternativnu političku platformu, koja će sadržati dovoljno pretpostavki koje bi značile da u njenim okvirima Makedonija može postati bezbednija, demokratskija i bogatija država.”
Ovo pitanje je otvorilo i ekspertsku debatu. Analitičar Albert Musliu kaže da se poslednjim izjavama premijera ustvari pripremaju građani za stanje u kome bi država mogla mirovati u procesu približavanja ka evroatlantskim strukturama:
“Bićemo ne isključeni ili odbačeni, nego u statusu kvo, u kome bismo mi radili na reformama na unutrašnjem planu.”
Ekonomski ekspert Vanco Uzunov kaže da ukoliko ostanemo van ovih tokova, napretka može biti, ali bi bio veoma usporen:
“Sporije će se napredovati, manje inostranih investicija će dolaziti, još uvek će zemlja biti zaobilažena, a stranci će se pitati zašto ova država nije u NATO i EU. Morate sve to gledati kroz oči stranaca.”
U međuvremenu, makedonski i grčki mediji spekulišu da bi medijator u sporu Metju Nimic mogao početkom septembra održati novu rundu susreta sa pregovaračima Atine i Skoplja, i da nije isključeno da Vašington ponovo preduzme nekakvu inicijativu o rešavanju spora, jer je cilj administracije Džordža Buša da Makedonija dobije pozivnicu za NATO pre kraja njegovog mandata u Beloj Kući.
