Dostupni linkovi

Abhazija traži priznanje nezavisnosti


Sergei Bagapsh

Parlament druge gruzijske separatističke oblasti Abhazije zatražio je od Rusije da prizna njenu nezavisnost. Istovremeno, američki ambasador pri NATO-u Kurt Voker kazao je Radiju Slobodna Evropa da Rusija mora da povuče svoje trupe iz zone razdvajanja čim budu razmešteni posmatrači OEBS-a.

Parlament Abhazije je saopštio da nakon poslednjih događaja nije moguć njen ostanak u Gruziji, tražeći od Rusije da prizna nezavisnost ove regije. Lider Abhazije Sergej Bagapš u obraćanju poslanicima:

"Ukoliko ne ostvarimo u narednih nekoliko dana to što planiramo, nećemo moći u narednih deset godina. To smo rekli ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu. Lider Južne Osetije i ja smo mu predočili da ni pod kojim uslovima ne možemo živeti u državi Gruziji."


Iako bez podrške Rusije separatističke oblasti u Gruziji ne bi mogle opstati, Moskva do sada nije priznala njihovu nezavisnost.


U međuvremenu, američki ambasador pri NATO-u Kurt Voker upozorio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa Rusiju da primirje koje je potpisano ne dozvoljava joj da zadrži svoje trupe u Gruziji u zoni razdvajanja unedogled.

"Kratkoročno, uvažava se da je potrebna zona gde će Rusija moći da obavlja svoje vojne aktivnosti. Međutim, to je samo privremena mera do razmeštanja posmatrača OEBS-a koji će nastaviti posao koji do tada treba obavlja Rusija. Dakle, to nije carte blanche za ostanak ruskih trupa", istakao je Voker.

I dok su odnosi između Moskve i Zapada zategnuti, ovoga puta zbog sporog povlačenja ruskih trupa, u međuvremenu se nastavlja debata u kojoj meri je Kremlj intervencijom u Gruziji prekršio međunarodno pravo.

En Meri Sloter, profesor Univerziteta u Prinstonu, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:

"To zavisi na koji način ocenjujete aktivnosti ruske vojske. U meri u kojoj su delovale izvan Južne Osetije i Abhazije i ušle u preostali deo Gruzije, reč je o čistoj agresiji protiv nezavisnosti i integriteta druge države."

Ona kaže da Rusija vešto koristi argument priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Zapada.

"Postoje razlike. Agresija protiv Kosova je drugačija nego u slučaju slanja gruzijskih trupa u Južnu Osetiju jer je reč o dugoj istoriji kršenja ljudskih prava i jasnom modelu etničkog čišćenja na prostoru bivše Jugoslavije. Kosovo je priznato kao nezavisno, ali jedino kao preduslov da na kraju čitavog procesa postane članica EU, a ne da se nužno stvori još jedna suverena država. To je velika razlika", smatra Sloter.

Po njenom mišljenju, Rusija ipak ima delimično osnova da odbaci optužbe SAD za kršenje međunarodnog prava.

"Gledano iz ruskog ugla, u Moskvi mogu reći da su Sjedinjene države takođe intervenisale protiv drugih država bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Zbog toga su mnogi ljudi, uključujući i mene, smatrali da je za intervenciju u Iraku bila neophodna saglasnost svetske organizacije. Naime, ako jedna država to učini, onda i druga smatra da ima isto to pravo", zaključuje En Meri Sloter, ekspert za međunarodno pravo sa američkog Univerziteta u Prinstonu.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG