Dostupni linkovi

Mušaraf podneo ostavku


Pervez Musharraf u obraćanju naciji 18. avgusta 2008.

Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf izjavio je danas da podnosi ostavku na mesto šefa države. Odlazak Mušarafa koji je na vlast došao vojnim udarom i u međuvremenu postao važan američki saveznik u borbi protiv terorizma, u zemlji je dočekan sa olakšanjem. Međutim, Pakistanu tek predstoji suočavanje sa izazovima, a jedan od njih je i jačanje ekstremnih snaga u jedinoj islamskoj zemlji sa nuklearnim oružjem.

Suočen sa pretnjom opoziva koji je protiv njega najavila vladajuća koalicija u parlamentu, Mušaraf je odlučio da se povuče, kako je istakao, "u interesu nacije".

"Posle razmatranja situacije i konsultacije sa savetnicima i političkim saveznicima, odlučio sam da podnesem ostavku. Ona će biti danas predata predsedniku parlamenta", rekao je Mušaraf u televizijskom obraćanju naciji.

On je međutim rekao da je vlada "izrekla lažne optužbe" na njegov račun o kršenju ustava i druge zloupotrebe, kako bi opravdala najavljenu proceduru njegovog opoziva.


Prema pakistanskom ustavu, predsednik Senata, gornjeg doma parlamenta, Mohamadmian Somro, inače njegov bivši saveznik, postaće vršilac dužnosti šefa države do novih izbora. Predsednika bira izborno telo, koje čine predstavnici oba doma Parlamenta, kao i skupštine četiri provincije Pakistana.

Mušaraf je na čelo države došao 12. oktobra 1999. godine, posle puča koji je predvodio kao vrhovni komandant pakistanske vojske protiv tadašnjeg premijera Navaza Šarifa, koji je sada jedan od ključnih političara u vladajućoj koaliciji koja traži odlazak Mušarafa.


Vojska i generali su vladali Pakistanom oko polovine vremena u njegovoj 61-godišnjoj istoriji. Mušaraf je obećavao da će vratiti demokratiju. Međutim, njegovi protivnici su tvrdili da je gušio političke slobode. Izbori 2002. bili su neregularni kao i reizbor prošle jeseni, kada je smenio članove Vrhovnog suda i privremeno uveo vanredno stanje da bi se potvrdio njegov novi mandat kao šefa države.


Po oceni političkih analitičara, Mušarafov pad je počeo u martu 2007. kada je smenio predsednika Vrhovnog suda Itikara Čodrija. Međutim, glavni sudija se usprotivio, čime je počela mobilizacija opozicije. Nakon reizbora prošle jeseni, Mušaraf je napokon skinuo uniformu i raspisao parlamentarne izbore početkom ove godine, na kojima je pobedio blok u međuvremenu ubijene bivše premijerke Benazir Buto i takođe nekadašnjeg predsednika Vlade Navaza Šarifa. Mušarafovi saveznici su doživeli težak poraz i od tada je on politički sve izolovaniji. S obzirom da je učinio Pakistan ključnim saveznikom SAD u borbi protiv talibana i terorističke organizacije Al-Kaida, spekulisalo se da bi Mušaraf ponovo mogao da posegne za vojnim udarom da bi opstao na vlasti, međutim, SAD, bez obzira što ga smatraju jednim od najvažnijih saveznika, ne gledaju blagonaklono na suspendovanje demokratskih institucija. Kako je svojevremeno pisao Njujork tajms, oslanjanje Bele kuće na neodgovornog diktatora nije više održivo.

Dominik Mojsi iz francuskog Instituta za međunarodne odnose:

"Mušarafova uloga je veoma protivrečna. On je viđen kao saveznik SAD i simbol stabilnosti u regionu. Međutim, pitanje je da li je on bio deo rešenja ili problema. Stoga, njegova ostavka nagoveštava konfuziju, ali to ne znači da će ovaj deo sveta odmah upasti u haos."

Zbog svrstavanja uz Zapad u borbi protiv terorizma i zloupotreba vlasti, jača pozicija islamskih ekstremista, koji su izveli nebrojene napade na pripadnike vlade i vojske. Kako je svojevremeno ocenio Fajnenšel Tajms, Pakistanu preti čak i raspad imajući u vidu da se moćna plemenska područja na severozapadu zemlje u blizini granice sa Avganistanom sve više talibanizuju pružajući utočište Al Kaidi, a gde centralna vlast nema nikakvog uticaja. S druge strane, ukoliko bi islamski ekstremisti došli na vlast u Islamabadu, situacija bi bila veoma sumorna s obzirom da je Pakistan jedina islamska zemlja koja poseduje nuklearno oružje.

Dominik Mojsi:

"Nažalost, budućnost Pakistana izgleda veoma turobno. Ekonomska situacija je nestabilna, politička još više. Bezbednost se pogoršava. Zbog svega toga, nažalost, Pakistan liči na crnu tačku na planeti."

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG