RSE: Vuk Jeremić, ministar inostranih poslova, je u Njujorku i pokušava da predloži Rezoluciju po kojoj bi neke zemlje morale da ne priznaju Kosovo. Kako to tumačite?
Dereta: Tumačim to kao jednu konsekventnu politiku koju naša Vlada vodi zbog međupartijskog dogovora da će se na svaki način spriječiti priznavanje Kosova. Brzina kojom države sveta priznaju nezavisnost Kosova, neuporedivo je manja nego što je bilo ko mogao očekivati. Takođe ne vidim da to na bilo koji način poboljšava naše odnose sa ljudima na Kosovu i da na bilo koji način poboljšava položaj Srba na Kosovu.
RSE: Ipak su neke najvažnije zemlje sveta priznale Kosovo.
Dereta: Jesu. Mislim da je to bio deo jednog talasa jer su one verovale da će povući i sve ostale države koje su, na ovaj ili onaj način, zavisne od njih. Očigledno je da postoji jedan oprez u "trećem" svetu prema toj dilemi koja se sada nameće. Ono što se dogodilo u Gruziji, pokazuje taj oprez kao veoma opravdan. Velike sile imaju svoje interese koje pokušavaju da rešavaju kroz pitanja kao što je priznavanje nezavisnog Kosova.
RSE: Kada ste poslednji put bili na Kosovu?
Dereta: Zbog zdravstvenih razloga sam poslednji put bio pre dva meseca. Bio sam i u Mitrovici i u enklavama. Ljudi tamo, po mojoj proceni, polako shvataju realnost i pokušavaju da procene ličnu sposobnost da u tome opstanu.
Razgovarao sam i sa nekim ljudima iz Prištine koji su izbegli u Srbiju i koji su prvi put počeli da razmišljaju o tome da se tamo vrate, da pokušaju da rade u raznim institucijama kao što su bolnice, jer ovde nema posla za njih i ovde se ne rešava njihov status.
Ovo je proces koji je užasno komplikovan i težak i u kome se stalno brkaju neke emotivne i praktične stvari. Niko ne očekuje da se Srbi i Albanci na Kosovu međusobno vole, nego samo da žive u miru.
RSE: Imate li utisak da su ljudi u enklavama prepušteni sami sebi?
Dereta: Nije bitno kakav ja utisak imam, bitno je da oni misle da su apsolutno prepušteni sami sebi. Mislim da je u velikoj meri to tačno. Njih su se, pre svega, odrekli Srbi sa severa Kosova koji guraju svoj interes. U tom smislu i govorim o interesu velikih sila, koji su onda projektovani na interese malih interesnih grupa, kao što su Srbi iz Kosovske Mitrovice, koji imaju niz privilegija, za razliku od ljudi koji žive u enklavama.
RSE: Čini se da ljudi, koji su sa Kosova došli u Srbiju, a politički su angažovani, sada imaju najveće koristi? Koliko sam informisana, primaju dvostruke plate.
Dereta: Pitanje je na kojoj strani su angažovani. Dok su bili angažovani u podršci prošloj Vladi, oni su sasvim sigurno vrlo dobro živeli.
Mi sada imamo, možda prvi put, priliku da vidimo jednog drugačijeg političara, kao što je gospodin Jovanović, koji sada govori o jednoj drugačijoj politici, koji sve vreme ima jedan umeren stav prema rešavanju tih pitanja i koji se zalaže za dijalog. On sada dobija mnogo više prostora, a to me ohrabruje.
RSE: Na neki način i Rada Trajković postaje jedna takva ličnost?
Dereta: Istina, ali je ona ostala dole, a on radi ovde, za ovu državu, i postaje jedna vrsta mosta između Srba s Kosova, Srbije i vlasti u Prištini. On se sve vreme zalagao za početak neposrednog dijaloga. Dok ne dođe do toga da na bilo kojoj teritoriji, oko bilo kog stola, sednu predstavnici Srbije i albanske vlasti, da se dogovore oko toga kako dalje egzistovati, sve drugo će biti pokušaj da se plovi trasom koju nam obeležavaju velike sile, a one su u ovom trenutku mnogo više zainteresovane za neke svoje neposredne interese, nego za sudbinu svih nas ovde.
RSE: Koliko dugo postoje Građanske inicijative, na čijem ste čelu?
Dereta: Ovo je 12 godina kako Građanska inicijativa postoji.
RSE: Koliko smo odmakli u tom građanskog smislu od onoga što je bilo nacionalističko?
Dereta: Rođeni sam optimista i vidim dosta napretka. Pre svega vidim da se javlja nešto što ima uticaja na našu politiku, a to je javno mnjenje.
Kada se pojavila ideja da se ipak ne formira Ministarstvo za ljudska prava i nacionalne manjine, javnost se uzburkala i to je promenilo jednu političku odluku. Za mene su to jako važni pomaci. Znači da se počelo bar osluškivati šta građani misle, šta građani prepoznaju kao svoju potrebu i šta prepoznaju kao jedan standard - a to je da je potrebno imati jedno državno telo, institucijalno, koje brine o ljudskim pravima.
Nedavno, na Dan mladih, Ministarstvo za omladinu i sport je podelilo nevladinom sektoru značajnu sumu novca za sprovođenje strategije koju je država definisala.
To sve su, po meni, bitni pomaci i u građanskom smislu jer uspostavljaju jedan ravnopravni dijalog i partnerstvo između građanskih organizacija, pojedinaca i državnih institucija.
RSE: Da li ste pratili hapšenje Karadžića i celu priču o njegovom prerušavanju i životu za vreme tog skrivanja?
Dereta: Naravno da sam pratio i od toga se nije moglo pobeći, čak i kada čovek nije bio u centru zbivanja, nego negde sa strane. Mislim da je to veliki šamar zažarenim nacionalistima jer je on porušio sve mitove koji su oko njega građeni i od svog lika i dela napravio farsu. Svi oni koji su se zaklinjali u to da se on živ neće predati, koji su ga zamišljali kako duboko zamišljen razmišlja o budućnosti Srba i Srbije sedi u nekoj manastirskoj ćeliji, gde se krije, isposnički gladujući, sada su razočarani. Od jednog bonvivana, kakvim je uvek bio, se pretvorio u jednog nadri-lekara, u jednu najobičniju muljavinu, kao što je bila i cela ideja i njeno sprovođenje - Velika Srbija i da svi Srbi žive u jednoj državi.
RSE: Da li ste poverovali u priču da je posle 25 dana nađen laptop u nekoj brvnarici pored autoputa?
Dereta: Naravno da to obrazloženje vređa inteligenciju svih nas. To nas dovodi u potpuno glupavu situaciju jer oni su mogli da kažu bilo-šta. Interesantno je ipak da su taj laptop i te kasete zaista sačuvane i vraćene. Mogli su se praviti da ne postoje. Opet se pod pritiskom javnosti to pojavilo, mada kao farsa, ali sada živimo u periodu farse i to je sudbina Srbije.
RSE: Da li ste primetili izjavu Dragana Šutanovca, ministra odbrane, koji je pre nekoliko dana pozvao Ratka Mladića da se preda. Šta mislite o tome, obzirom da Dragan Šutanovac ima itekakve ingerencije kada je u pitanju vojno-obaveštajna agencija?
Dereta: Ako je to bila poruka Mladiću - znamo gde si, predaj se - mislim da je to vrlo mudro izvedeno, ako pri tome to nije negde procurilo i upozorilo Mladića da se i dalje sakriva. Moja teza, već jako dugo je, da su oni locirani mnogo ranije, da su čuvani i osmatrani, da se u svakom trenutku tačno zna gde su oni i da je to isključivo pitanje političke odluke.
RSE: Zašto ministar obrane javno poziva Mladića, znajući da se Mladić neće odazvati, kada ima službe koje mogu da ga lociraju, uhapse i privedu?
Dereta: U slučaju Karadžića, stalno se govorilo o tome kako se on spremao za odbranu i kako se pripremao da se preda. Ne znamo šta se događa u glavama ljudi koji se kriju po 10-15 godina, ali mislim da je to dobar politički gest iz više razloga. Govori o tome da Mladić treba da bude u zatvoru, da je najbolje da on to sam učini kako bi se izbegle bilo kakve žrtve i govori o odlučnosti da, ukoliko on to ne učini, postoje načini da se on privede i nedobrovoljno.
RSE: Izbori su bili 11. maja. Parlament je formiran. Nekoliko dana su trajale sednice. Overeni su mandati. Bilo je opstrukcije od strane narodnjačke koalicije i došlo je do zatišja. Tek negde u septembru počinje da radi Skupština. Radikali prete da će i dalje nastaviti sa opstrukcijom. Druga strana, na čelu sa Slavicom Dejanović Đukić, koja je predsednica, tvrdi da će to onemogućiti, ili izmenom Pravilnika, ili nekim drugim metodama, uračunavajući i službe bezbednosti u Skupštini. Mislite li da smo suviše luksuzni kada toliko vremena prolazi, a ništa se ne radi?
Dereta: Očigledno da jedan deo naše političke elite vrlo luksuzno postupa sa novcem poreskih obveznika, ali to je manje važno. Ono što je važnije jeste da oni sve vreme pokušavaju da dezavuišu institucije, oni pokušavaju da spreče jačanje institucija kao što je Skupština. To je jedino što im je u ovom trenutku preostalo. Nisam iznenađen takvom metodom jer je to, po meni, krik očajnika koji je sve izgubio i koji pokušava da se na svaki način održi na političkoj sceni, što je, čini mi se, u ovom trenutku nemoguće.
Mislim da smo mi na pragu jednog veoma ozbiljnog pregrupisavanja na političkoj sceni, kada će se mnoge postojeće partije raspasti. Mislim da će doći do promena u rukovodstvu i u DSS-u i u Radikalnoj partiji, da će se politička scena u tom smislu, s jedne strane jasnije definisati, a s druge strane i raslojiti jer će se formirati jedna razumna desna opozicija iz dela i Radikala i DSS-a, koja će biti opozicija u smislu da će imati jednak generalni pravac razvoja Srbije, a to je prema Evropi, ali će imati različito viđenje kako do toga doći. Mi sada nemamo opoziciju, mi imamo borbu za osnovni elementarni sistem. Dva puta koji se nude, nisu u istom pravcu. Jedan govori da idemo gore, a drugi da idemo dole. To nije jedna normalna politička demokratska situacija.
RSE: Pratite sve ovo što se dešava u Beogradu jer od svih nas koji živimo u Beogradu zavisi da li će Beogradom vladati Radikali ili proevropska koalicija. Čujem da razgovori sa LDP-om traju i noću. Znam da Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, koji insistira da LDP dobije finansije, urbanizam i socijalnu zaštitu, nije u Beogradu, već na odmoru, ali čak ni bliski saradnici ne znaju gde se nalazi. Oni, koje je on ovlastio, i dalje razgovaraju sa SPS-om i sa DS-om o tome hoće li LDP podržati SPS i DS. Šta je vaša procena?
Dereta: Moj zaključak je da u LDP-u postoji dovoljan broj kompetentnih ljudi i sposobnih ljudi za političke pregovore, da ne mora sve da zavisi samo od lidera stranke. To je ohrabrujuće i bilo bi dobro da je tako i u drugim strankama. Mislim da je LDP takođe u jednoj vrsti slepe ulice jer nema opciju, pošto mora da ostane principijelan. Na taj način može svoju podršku postojećoj koaliciji da opravda nekim konkretnim delima i promenama u funkcionisanju grada. Oni traže mnogo, ali je to istovremeno i potpuno razumno jer je to mesto na koje su Beograđani posebno osetljivi.
RSE: Mislite li da oni hoće da budu neka vrsta kontrolora?
Dereta: Oni moraju biti neka vrsta kontrolora, samom činjenicom da podržavaju manjinsku Vladu u Beogradu. Oni to hoće i oni to treba da budu. Mislim da su oni sposobni da to budu. Na taj način oni i poštuju onu što su rekli u svom predizbornom programu. Upravo u gradu su dugo govorili - depolitizacija, puna transparentnost i puna odgovornost, posebno oko finansiranja.
RSE: Depolitizacija se već i postiže jer kažu da će polovina tih bitnih rukovodećih mesta biti u rukama ljudi koji nisu u partiji?
Dereta: To je samo rekla-kazala, sve dok to i ne vidimo.
RSE: Skeptični ste?
Dereta: Jako sam skeptičan prema depolitizaciji te vrste dok ne vidim to i u praksi. To bi zahtevalo jako bitne psihološke promene u funkcionisanju naših partija.
RSE: Šta bi se desilo ako se ne postigne sporazum? U tom slučaju se uvodi prinudna uprava, pa se raspisuju novi izbori za Beograd, pa bi smo tek oko Nove godine dobili beogradsku vladu. Možda bi pobedili Radikali? Vidite li Beograd pod Radikalima?
Dereta: Apsolutno ne. Mislim da sledeći izbori ne bi mnogo pojasnili situaciju u smislu podele sa prodemokratske strane, a i sasvim sigurno bi značili kraj Radikala. Radikali, ovakvi kakvi jesu, više nemaju šta da traže na političkoj sceni, a posebno ne u Beogradu, a posebno ne njihov kandidat za gradonačelnika koji je potpaljivao vatru i gurao one mlade ljude u sukobe sa policijom i u rušenje grada. To je moja lična procena. Mislim da oni nemaju nikakvu šansu u Beogradu.
Mislim da ni građani ne bi dobro reagovali na to. Građanima je već pomalo dosta te vrste nesposobnosti i nespremnosti da se ipak dođe do nekog razumnog kompromisa, ma ko postavljao ma kakve zahteve. Ne možemo svaki put, kada oni ne mogu da se dogovore, da idemo na izbore. To se i suviše često događa, i suviše su to ipak stresne situacije. Bojim se da bi odaziv bio slab, posebno onih na čije se glasove računa, ali sam uveren da bi još bio slabiji odziv za Radikale.
RSE: Koliko saradnje postoji između nevladinih organizacija? Znam da je često bilo neke vrste zavisti. Koliko Vlada pokušava napraviti most sa nevladinim organizacijama oko raznih projekata?
Dereta: Taj most je sve bliži jednoj institucionalizaciji. Postoji vrlo ohrabrujućih inicijativa od strane Vlade i Ministarstva za držanu upravu i lokalnu samoupravu, od strane Ministarstva za omladinu i sport, od strane Ministarstva za socijalna pitanja, od strane Ministarstva za obrazovanje. Vodi se jedan dijalog i saradnja postoji, ali ona još uvek nije sistematizovana i nije institucionalizovana.
Pri kabinetu potpredesednika Vlade Đelića i pri Kancelariji za borbu protiv siromaštva, postoji jedna inicijativa u kojoj i mi učestvujemo, a to je da se formira jedno telo pri Vladi Srbije, koje bi se bavilo pitanjima stvaranja povoljnog okruženja za razvoj civilnog društva. To postoji u različitim oblicima u našem okruženju i krajnje je vreme da Srbija krene tim putem.
Prvi korak ka tome je da ću zamoliti gospođu Dejanović da primi predstavnike nevladinih organizacija i da se na dnevni red što pre stavi zakon koji je ponovo poslat u Skupštinu. Ministar Marković je to odmah uradio. To je zakon koji najduže čeka na donošenje od svih zakona. Krajnje je vreme da Srbija shvati značaj civilnog sektora i da se i na taj način približi evropskom standardu.