Dostupni linkovi

Demokatska stranka Srbije je u ozbiljnoj krizi - ne samo krizi rejtinga nego i krizi identiteta. Podrška biračkog tela nastavila je da pada i nakon parlamentarnih izbora i prema rezultatima istraživanja agencije Stratedžik marketing, od nekadašnjih sjajnih 18 svela se na svega oko deset odsto glasova. Ono što je, međutim, još alarmantnije, jeste da stranku ne napuštaju samo njeni doskorašnji birači, nego i funkcioneri i članovi.

Partija koja je početkom devedesetih godina sebe strateški pozicionirala kao evropsku konzervativnu stranku desnog centra, tu poziciju je izgubila i ukoliko ne dođe do ozbiljne unutarstranačke debate o budućnosti stranke, pitanje je da li će uopšte i ostati na političkoj sceni.

Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga, pad rejtinga Koštuničine Demokratske stranke Srbije ne objašnjava prevashodno njenim približavanjem Srpskoj radikalnoj stranci nego čestim menjanjem kursa, što je zbunjivalo njene birače:

"U istraživanjima smo vrlo često sretali sistematski nekonzistentne odgovore birača Demokratske stranke Srbije o različitim fenomenima, ali su uvek govorili da to zna Vojislav Koštunica. Kako je rukovodstvo bivalo u situaciji da bude odlučno tako su ti različiti ljudi shvatali da to ipak nije na njihovoj liniji. Tako su oni, u velikoj meri, izgubili birače koji su bili proevropski i koji su se onda okrenuli, uglavnom, Demokratskoj stranci, ali su istovremeno dobili neke nacionalno opredeljene birače. Kada su došli do toga da su izgubili poziciju da nešto stvarno urade, kada se pokazalo da retorika ne vodi ničemu specijalnom, onda su se ti birači koji su u jednom trenutku dolazili ka njima vratili radikalima. Dakle, u ovom trenutku oni ne mogu računati na ozbiljno orijentisane proevropske birače, jer oni neće sa njima, ne mogu računati na ozbiljno zainteresovane ljude za borbu očuvanje Kosova, jer oni vide da to nije stranka koja je toliko odlučna i da su radikali u tom pogledu jača i ozbiljnija stranka, a ne mogu računati ni na ljude koji su socijalno tranzicioni gubitnici jer su i Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka u tome postale ubedljivije, a i veće su stranke. Njihovo biračko telo se suzilo, nemaju više odakle da ga crpe, i mislim da će na srednji rok imati problema da se pozicioniraju i da održe i ovaj rejting."

Proces erozije podrške stranci zahvatio je ne samo birače Demokratske stranke Srbije nego i njeno članstvo. Ugledni ljudi ove stranke, a to je najvidljivije u glavnom gradu, napuštaju funkcije i vraćaju partijske knjižice.

Među onima koji su rešili da izađu iz Demokratske stranke Srbije je i Vladimir Todić, prvi čovek Sekretarijata glavnog grada za obrazovanje. On je dao ostavku na funkciju u Izvršnom odboru i napustio stranku zbog neslaganja sa politikom koju vodi:

"Moji razlozi su vezani za ono što su suštinske razlike. Tu mislim na kadrovsku politiku, organizacionu politiku, isto tako i na artikulaciju politike na jedan nemoderan način u odnosu na ono što građani Srbije zapravo očekuju, ali i u odnosu prema svemu onome što nosi spoljna politika. Čini mi se da stranka nije uspela da očuva onu stratešku poziciju koju je zapravo dobila nakon oktobarskih promena 2000. godine, a ta pozicija se ogleda, ili je trebala da se ogleda, u modernizaciji nečega što je u to vreme predstavljalo desnicu. Takođe, stranka je trebala da tu modernizacijsku ulogu približi građanstvu koje je pripadalo takozvanim tranzicionim gubitnicima. Vremenom, stranka je izgubila tu svoju stratešku poziciju i počela da taktizira između, kasnije nastala, dva velika bloka koja su činili Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka. Upravo zbog tog strateškog nerazumevanja sopstvene pozicije, ali i uopšte globalne politike i političkih kretanja u Srbiji, stranka je izgubila rejting. Ali, to nije najopasnije, mislim da je u tom svom strateškom dispozicioniranju stranka izgubila i ozbiljan deo svog identiteta."

Milan Parivodić, savetnik predsednika Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, još u junu je upozorio da Demokratskoj stranci Srbije nije mesto sa radikalima, da se razvoj Srbije ne sme podrediti kosovskom pitanju, a kao prirodnog političkog saveznika, odnosno, rivala, označio Demokratsku stranku:

"Prvo sam razgovarao sa mojim partijskim prijateljima i kolegama, a posle sam izašao i u javnost. Mislim da postoji veliki rezervoar ljudi koji bi se aktivirali u slučaju redefinisanja Demokratske stranke Srbije ili nastanka nove stranke koja bi imala jednu takvu orijentaciju."

RSE: Šta je po vama verovatnije?

"Mislim da bi bilo potrebno da se formira jedan takav pokret, da bilo potrebno galvanizovati mlade i obrazovane ljude, koji u velikoj meri osećaju građani prema ukupnom političkom životu koji jedanput u dve-tri godine daju svoj glas nevoljno jer im zapravo niko nije blizak srcu pa biraju manje zlo. Onaj ko uspe da galvanizuje te mlade ljude, ne samo visoko obrazovane već i srednje obrazovane, taj će biti srpski Barak Obama, on će vratiti popularnost srpskoj politici i imaće ozbiljnu mogućnost da unapredi Srbiju u narednih deset godina, zajedno sa Demokratskom strankom, glavnim rivalom."

RSE: Da li mislite da sa aktuelnim predsednikom stranke tako nešto može da se dogodi?

"Ne bih komentarisao."

Iako po tome nije jedinstvena na srpskoj partijskoj sceni, u Demokratskoj stranci Srbije, nakon poslednjeg izbornog debakla, nije otvoreno pitanje odgovornosti partijskog vrha. Njen predsednik nije našao za shodno niti da ponudi ostavku niti da otvori debatu o razlozima poraza i o strateškoj budućnosti stranke. Vladimir Todić:

"Svaka politička stranka, kao i Demokratska stranka Srbije, jeste organizacija sa hijerarhijskom odgovornošću, ali sada ne bih govorio o tome ko je više odgovoran, da li je možda sama organizacija trebala da ponudi nekakve odgovore za sve ono što se dešavalo, odnosno zbog čega organizacija Demokratske stranke Srbije nije uložila više energije da se vrhu stranke eventualno pomogne da se određene stvari promene."

Demokratska stranka Srbije neosporno je partija koja ima kvalitetne pojedince i stručnjake koji mogu odgovoriti izazovima politike i vremena, kaže Todić, ali ne veruje u to da će se stranka brzo revitalizovati:

"Čini mi se da upravo zbog onoga što sam naveo kao razloge svog izlaska iz stranke, mislim na generalno vođenje politike, kadrovsku politiku koja se vodi, kao i na organizacionu politiku, Demokratska stranka Srbije organizaciono ne može, u nekom kratkoročnom periodu, da odgovori vremenu koje postavlja sve te zahteve."

Milan Parivodić ocenjuje da je Demokratska stranka sada u zenitu moći, na način na koji je Amerika, kao pobednik hladnog rata, bila do 11. septembra 2001. godine. Za pet-šest godina, međutim, verovatno će se pojaviti izazivač, koji bi mogao da “zgazi” Demokratsku stranku i da joj oduzme centralni teren.

Vrlo brzo - već za tri do šest meseci - pokazaće se da li je organizam Demokratske stranke Srbije spreman da evoluira ili ne, pri čemu je svima već sad jasno da veliki prostor desno od centra prosto zjapi nepopunjen. Neprirodno je prazan, potrebno ga je popuniti na civilizovan i moderan način, kaže Parivodić i uverava:

"Više se ni ne postavlja pitanje da li ćemo u Evropu ili nećemo, naravno da hoćemo. Ali, tvrdim da ću ja brže uvesti Srbiju u Evropu nego što će to učiniti Demokratska stranka. Tvrdim da ću ja brže podići plate građanima Srbije nego što će to učiniti Demokratska stranka i verujem da ću brže od njih unaprediti srpsku privredu. Ciljevi su nam isti, ali tvrdim da je umerena desnica efikasnija vlast, bolja vlast, manje populistička, jasnija ekonomski i delotvornija nego vlast levičarskih stranaka. Velike pobede koje su izvojevale neke nacije su po pravilu bile vođene pametnim desničarima, u krajnjoj liniji i Evropska unija je projekat evropske desnice. Komunizam je oboren pod Reganom i Bušom, za vreme republikanaca, Italija je ubedljivo najefikasnija pod Berluskonijem, jer je bitan kao čovek i preduzetnik, Francuska, koja je bolovala od onog problema kratke radne nedelje od 36 radnih sati, pa je to ukinula, postaće efikasnija i konkurentnija na svetskom tržištu pod desničarima."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG